Sunčano

29°C

Grgurevci

Sunčano

Vlažnost: 48%

Vetar: 3.22 km/h

  • 31 Avg 2015

    Sunčano 36°C 18°C

  • 1 Sep 2015

    Sunčano 36°C 18°C

Ćole ti dečije

Ovaj tekst je autorsko delo potpisanog Ćirković V.Đorđa i predstavlja izvod iz knjige koja je krajem 2012. godine izašla iz štampe pod nazivom „Ćole ti dečije”, tako da se Etno kuća "Majka Angelina" ovim putem zahvaljuje gospodinu Đorđu na ustupanju teksta. Takođe Vas obaveštavamo da je svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje na drugim sajtovima ZABRANjENO bez saglasnosti autora, ali je poželjno slati komentare, nove reči i izraze kako bi se sačuvao stari sremski jezik-dijalekt, od zaborava i što više obogatio fond reči i izraza. Autora možete kontaktirati putem ovog sajta i ako želite naručiti knjigu.

 

 

Uvod

Jezik i rečnik naših predaka u Sremu bio je prepun specifičnih izraza minulog vremena a koji su nastali zbog: različitog nacionalnog okruženja, tadašnjeg načina života, uticaja crkve i postojećih religija, nek`dašnjih zanimanja i zanata, specifičnog smisla za humor i društveno-političkih uticaja iz više država u kojima su živeli.

Najbolji primer pisanja na narodnom jeziku starog Srema, sa početka XIX veka, pružio nam je, jedinstveni i neponovljivi sremački pisac i pesnik Grčić Jovan Milenko, rođen 1848. godine u Čereviću (umro 1875. godine i sahranjen u porti crkve u Beočinu), u njegovoj zlatnoj pripovetci „Sremska ruža“. Nažalost pripovetka nije dovršena, zbog nerazumnih kritika da je „slaba i dosadna“, ondašnjeg “Književnog odeljka Matice srpske“ od 24. marta 1869. godine.

Danas, na sreću, imamo nekoliko književnika koji pišu na narodnom jeziku Srema, oni su čuvari običaja i pamćenja, a to su: Radivoje Prokopljević – Proka iz Petrovčića, Đoka Filipović iz Putinaca, Racković Ratko – Rale iz Rume, Stevan Vidović – Brica iz Golubinaca, Dragan Ilić – Čuča iz Jakova, Jasmina Vukomanović rođ. Sremčević iz Buđanovaca, Snežana Aleksić iz Boljevaca, Nikola Ninković  iz Batajnice, nažalost, pok. Žarković Ilija – Žabar + iz Golubinaca i još desetak sremskih vitezova od pera. Uobičajeno na kraju nekih knjiga stoji rečnik, i on se obično naziva: „Rečnik stranih i manje poznatih reči“. Mislim da je taj izraz rogobatan, možda i uvreda za naše pretke, jer kako objasniti današnjoj deci pojam „sremačkih divana“ u zimskim večerima pored tople peći ili leti na klupi pred kućom na šoru. To nisu bili nikakvi „stranci“ već naši mili preci i njihov tadašnji svakodnevni jezik.

Ovaj „ Sremski slovar “ima široku primenu :

  1. kao „podsetnik“ za starije Sremce ,
  2. kao „pomagalo“ za mlađe Sremce ,
  3. kao „rečnik“ za novo pridošle „Sremce“ ,
  4. kao „riznica podataka“ budućim mladim sremskim piscima , i
  5. kao “razbibriga“ za vraćanje osmeha i uspomena na minulo doba .

Posao nije završen jer ima još reči i izraza koji nisu zabeleženi i čuče u nekom budžaku, da ih zapišemo i predstavimo u najlepšem svetlu. Smatram da je na neki način otvoren konkurs, pa izvolite pošaljite vaša saznanja ili primedbe koje ću rado pridodati i još više obogatiti konačan sadržaj na sajtu i u drugom izdanju knjige.

Lepota jednog jezika se ogleda u mnoštvu izraza i reči, pa bile one arhaične i gramatički pomalo neispravne, ali svaki kraj ima svoj govor i svoje reči i normalno je da su nama, starosedeocima najlepše i zato ne dozvolimo da se zaborave.

Nije ovo sadašnje vreme zaslužilo da se odreknemo, ili ne daj Bože stidimo, svojih uspomena, predaka i govora, zarad ovog čudnog amerikanizovanog instant jezika koji pravi više štete nego koristi. Ipak, jednog dana u budućnosti i on će biti u muzeju starih reči i zaboravljenih izraza koje će neki Sremac, sa „setom”, da zabeleži: in, aut, bekstejdž, jes, nau, luk, bejbi, hepi, siti, trend, fensi, mega, giga, tviter, feis, buk, brend, pink, itd., ali uz neizbežno prilagođavanje našem jeziku i dobijanja ponekad i novog značenja .

Ove reči, izraze i fraze pronašao sam u knjigama kod gore pomenutih autora, pamteći stare divane, razne životne situacije, družeći se sa komšijama, rođacima i prijateljima na klupi na šoru, raskršću, autobusu, pijaci, vašaru, birtiji i zapisivajući njihova kazivanja. Takođe slušao sam, više prisluškivao, nepoznate Sremce, kad raspale divaniti i od kojih sam „ukrao” poneki izraz, a da oni nisu bili svesni.

Ovom prilikom zahvaljujem se mnogima, pre svega dobronamernim osobama, komšijama, rođacima a posebno mladim ljudima organizovanih oko sajta šimanovci.rs koji su prepoznali vrednosti i značaja starog jezika naših predaka i ustupili prostor na ovom savremenom mediju.

Autor
 
PODSETNIK STARIH REČI I ZABORAVLjENIH IZRAZA
(IV dopuna)
 
A
 
•    abadžija – zanatlija, preteča šnajdera, koji izrađuje: suknene prsluke, čakšire, gunjeve, koporane i slično
•    aber – vest, glas; širiti abrove, prenositi abrove-ogovarati, otrcavati; abronoša-osoba koja tračara okolo i svojom pričom zagorčava nekom dan
•    absec , absoc – lepa poveća staklena okrugla tacna sa postoljem za kolače
•    abriktovati – 1. prevaspitavati i dovoditi nekog u red ,  2. obrađivati ili ravnati dasku  na stolarskoj mašini „abrihteru“.
•    avan – posuda u kojoj se tuca paprika ili šta drugo za kuhinju i kuvanje
•    avanzovati – napredovati u službi, dobiti bolje radno mesto
•    avijon – 1. avion, a`eroplan, ajroplan. Izraz: „k`o avion“-zgodna devojka
•    avlar – poslastičar, proizvodi alvu, baklave, šampite, krempite, kolače i bez akoholno piće bozu, a leti šorom gura kolica sa sladoledom. Cena jedne kugle, ako se nema para, je jedno sveže (ukradeno) jaje.
•    avlija – ograđen prostor oko kuće, patosano dvorište, kapidžik, velika kapija, baštica i astal ispod belog duda sa četiri naherene hoklice
•    avte ! – komanda: beži !; avtekuravte-drž`te lopova, prevaranta, kurvu(romski)
•    aga – nekada Turski oficirski čin u janičarskoj vojsci; taj naziv preuzeli njihovi potomci zbog privilegija i društvenog statusa; do pre jednog veka najčešće se upotrbljavala u značenju gospodin, a danas ima značenje za osobu „koja malo radi a dobro živi“, pa se kaže: „Au, brat ga jeb`o njegov, taj uvek ima novaca i živi k`o aga !“. mićaga-mangupski izraz za: druže, burazeru; pa se može čuti: „Di si mićaga, oćemo po jednu, da drmnemo…..
•    adet – običaj, navika, nasleđeno pravilo
•    adut – imati nešto važno i odlučujuće što drugi nema; 1. kao jedinica u školi tj. „kec k`o vrata“; 2. jaka karta koja donosi pobedu u kartanju
•    a jak, a jok – nikako, nemože, ma kakvi. Izgovara se uz pokret ruke i šake kao kad nešto teraš od sebe.
•    `ajd – hajde
•    ajdamača – nešto veliko i strašno, kao velika motka, i kada dete skrivi, pa će ga tobož tući, onda se gromoglasno zapreti: „Ako uzmem onu ajdamaču, videćeš ti svoga Boga “!.  Nisam je nikad video, ali sam se bojao kao neke strašne babaroge ili veštice; ajdamačina: 1. velik, krupan i snažan muškarac; 2. pozamašan muški organ
•    ajgiri – najlepši ždrebci kada se upregnu u čeze i svi se prave važni; ajgiruša-žena koja otvoreno juri muškarce
•    ajkara – devojka koja nije dobra i nema morala, može i ajdara, dajka ,…..
•    ajmokac – beli sos
•    ajnzlog – 1. izlog prodavnice; 2. ženski atriburi: grudi i zadnjica
•    ajziban – voz, to je bio veliki događaj, strah, najveća mašina, a vožnja uspomena za ceo život; a ovako je u bećarcu zapisano: „Voz polazi, ajziban se kreće, zbogom moje, uvenulo cveće ”!
•    ajnpren – zaprška; ajnpren supa – čorba od zaprške, sirotinjska supa
•    ajnfort, anfort, amfort – velika drvena kapija, sa šora, pod krovom „preke“ kuće za glat (komotan) prolaz kola i konja, uvek uglancana da sve sija, zidovi namolovani kao u sobama. Patosano pečenom cigljom. Divota jedna !
•    ajnslagovati – sumporisati bure, tj. dezinfikovati ga pre novog grožđa
•    ajncug – nov kaput i odelo; pa se kaže: „Obuk`o je nov ajncug!“
•    ajcati – ljubavisati, polno opštiti; kaže se: „Mani me one prepoštene, ajcala se ta, još dok joj je čovek lež`o u bolnici !“.
•    akati se –  mešati se, nameštati se, trošiti se, nepotrebno se truditi, muvati se; 1. izakati se  po sudovima sa fiškalima – izgubiti parnicu, propasti na sudu; 2. aknuti – polni čin .
•    akov – mera za tečnost 50 litara, ustvari točena mera je 54 litre. Gde završe one 4 litre razlike, sam Bog sveti zna !?
•    alav – osoba koja nema mere u hrani (proždrljiv), samoživ u prisvajanju materijalne koristi (gramziv, pohlepan) i uvek se žali da mu je malo zapalo
•    alamunja – vetropir, nestalnog duha, neozbiljan – kaže se: „Mani ga se, to je prava alamunja!“.
•    aldumaš –1. čašćavanja za sreću, kada se nešto značajno kupi u kuću, i evo primera: – Komšija kupio si kravu? E , pa sad plati aldumaš ! 2. napojnica
•    alou ! alov ! aloc ! – uzvici koji znače, ode nešto do bestraga ili kada se napravi grdna šteta. Kaže se :„ Taki je led juče tuk`o , ode kuruz  alov u majčinu , i ako bude po` kotobanje na jesen , dobro je !“.
•    aljine – 1. posteljina za jastuk i jorgan. Kaže se: „Kasno je, ajde deco u aljine !“; 2. garderoba, opšti naziv za odeću
•    ambulje – stvari za odevanje, njihov grupni naziv
•    aminovati – potvrditi, overiti, saglasiti. Kod nas u Sremu otac je glavni u kući i zato se kaže: „Dok ćale ne aminuje, džaba ti sve priče i dogovori !˝ Amin-reč na kraju molitve znači tako je, a u životu kao pretnja: „Dosta“! , ili kao komanda: „Kraj“ !- nema više.
•    ampa , salauka – 1. letnje nevreme sa olujom i grmljavinom; 2. bolest, pa se kaže: „Mani ga se, ima neku ampu !“
•    amper – kanta, kofa, šavolj ili vedro za vodu, pojenje stoke ili mera za žito, kukuruz
•    ambar – drvena ostava u sklopu čardaka – kotobanje u kojoj se čuva žito, do bolje cene ili za  crne dane.
•    ange-mange –krađa, lopovluk
•    angler – nekada vašarski trgovac – nakupac krupnom stokom: konjima, kravama ,…Danas uopšten naziv za svekolike vašarske trgovce.
•    andrmolje – neke sitne stvarčice, pomagala i spravice za upotrebu po kući, nije određeno šta
•    andrak – đavo, nečastivi; u praksi može kao pitanje: „Koji ti je andrak !?“ , to znači: „ Šta ti je ?“ („ Šta hoćeš ?“)
•    anterija – gornja haljina sa dugim rukavima, deo narodne nošnje
•    antiros – spadalo, osoba duhovita ali ponekad cinična u svojim komentarima
•    antlogor – pomoćnik majstora, obično pripomaže majstoru zidaru
•    ancer – buvara, zatvor, prostorija u seoskoj žandarmeriji gde se trezne kavgadžije i bojdžije.
•    apisati, apiti – 1. ukrasti, zgrabiti; 2. pojesti halapljivo , jesti na brzaka.
•    aps, apsana – zatvor, mardelj, buvara, prdekana, bajbok, ćuza , ..
•    ardala – deo zapuštenog zemljišta obraslog u korov, kaže se : „Da mu se otac digne i vidi ovu ardalu, tuk`o bi ga usranom motkom !“ Ima slučajeva kada osoba  zbog svog zapuštenog izgleda, pa još ako je i alkoholičar, zasluženo dobije nadimak ardala, kao jedan Sava Aradala iz Surčina. Nažalost u svakom selu ili  varoši ima takvih nesretnika.
•    aratos – đavo, čovek bez mira i strpljenja
•    arenda – iznajmljivanje zemlje. Neko ima zemlju, a neće, il`ne može, il` nezna da radi, i onda daje drugom da je obrađuje za novac ili useve po dogovoru
•    arnjevi – dopunski krov na seljačkim kolima koji štiti od kiše na daljim putovanjima
•    arondacija – agrarna mera države kada se objedinjuje i klasira  društveno zemljište sa privatnom zemljom i posedima: sela, srezova, vlastelinstava ili srezova, a u cilju pravilnijeg određivanja poreza
•    arčiti – neumereno trošiti ili rasipati, a kao posledica može nastati: siromaštvo,  upropašćeno zdravlje od pića i neumerenosti, oštećena sredstva za rad
•    aršin – 1. turska mera za dužinu, 66,7 cm.; 2. u našem jeziku je sinonim za „lični zakon ili pravilo“, koji propisuje i sprovodi neka „moćna ili važna“ ličnost onako kako njoj odgovara, jednostavno rečeno: vrši„samovolju“ .
•    asker – vojnik(turski), askerija – vojska, u askere – u vojnike
•    asna – potreba za nečim, korist; asniti – imati koristi
•    aspida – 1. zla žena; 2.zmija, udav
•    aspra – sitan, najmanji turski srebrni novac
•    asura – prostirka od rogoza, trske ili šaša, za podove po sobama
•    atar – zemljišno područje koje pripada nekom naselju, područje opštine ili sreske nadležnosti, okolna teritorija
•    atresa – 1. adresa, kao mesto stanovanja; 2. ili kada neko izrekne ličnu uvredu, onda mu se oštro iputi pitanje: „ Jel` , ti to na moju atresu, cmoljo nijedan, nemoj da te o`ma  pokrljam !?“
•    ausprug – vrsta vina
•    aušus – neuhranjen, bolešljiv ili zakržljao čovek ili domaća životinja
•    aftobus – avtobus, a ima i afto-automobil
•    ašikovanje – udvarati se, voditi ljubavni razgovor; ašik – momak, ljubavnik
B
 
•    baba – otac (sa dugim prvim slovom “ a “), ćale, tata
•    baba Gaga – istorijska ličnost i narodni filozof iz Šimanovaca (!?). Jednom prilikom na klupi na šoru, izrekla ozbiljnu kritiku na tadašnje velike seksualne slobode kod omladine i na filmu, jer televizije tada nije bilo, što je od svih prisutnih sa velikim „odobravanjem prihvaćeno“. Evo izjave u celosti, pa i vi presudite: „Ja sam devojkom dvared rodila, ali ovakvog bećarluka  kao što je danas, nikad za veka nije bilo  !?“ .
•    babak – graničnik od dvokrilne kapije,  viri iz zemlje na spoju,  u koji ulazi reza za zatvaranje. Ima sremski sela koji ga zovu „popa“, ali niko nezna zašto !?
•    babica – naprava na kojoj se pokiva kosa
•    baga – kvrgava okoštala izraslina na konjskoj nozi
•    bagatela, bagatelan – nešto vrlo jeftino , „K`o da je džabe, a nije, za malko !“ ;
•    bagljov – manji plast sena zdenut na njivi ili sokaku
•    bagov – ispušen duvan u luli koji se udaranjem istresa
•    badava, banbadava, zabadava – džabe, baš besplatno, ni dinara; badavadžija-neradnik, klošar
•    baždar – drvena letvica sa zarezima pomoću koje se određuje stanje količine tečnosti u buradima; biti nebaždaren – čovek koji nezna koliko može mnogo da popije
•    baza – skrovište, osnova, mesto; kućna baza-iskopano skrovište pod zemljom, u okviru domaćinstva,za skrivanje za vreme ratova i hajdučije; bazirati se-sakriti se, skloniti se
•    bazanje – idenje, hodanje bez cilja; bazati-lutati
•    bajati – vračati, lagati, obmanjivati; bajalica – obično stara baba, koja uz „pomoć“ pepela, klepetuše, nekih čudnih stvarčica i nerazumnih reči, „kobojagi leči“ decu od piškenja u krevet, mucavosti itd.
•    bajagi, kobajagi – tobože, umišljeno, pričam ti priču
•    bajbok – zatvor, to je mesto, obično u podrumu, gde te odvede pandur kad se oždereš i izvodiš kerefeke, ili divaniš „nešto škakljivo″ o caru, vođi ili politici. Biti na belom lebu – biti u zatvoru.
•    bala – 1. slina, sekret iz nosa; 2.čvrsto spresovano seno, slama, ili detelina; balavurdija-deca učiteljskog uzrasta; balavander-1. nemirno dete koje se stalno mora opominjati, 2. momčić, koji misli da sve zna,pa se tako i ponaša, a postoji sličan izraz „žutokljunac“
•    baldisati – premoriti, jedva hodati, skroz sustati
•    balega-životinjski izmet; balegati, baljezgati-pričati odvratne gluposti, preterati u lajanju
•    balija – neuk musliman, prost čovek, pogrdan naziv za muslimane uopšte; balinkuša-pogrdan naziv za muslimanku; Izraz došao iz drugih krajeva Balkana,  preko doseljenika.
•    balčak – 1. držač mača, sablje ili noža; 2. kraj, nema više; Izrazi: „uterati do balčaka“  ima više značenja: a) oštetiti ili upropastiti nekog; b) napakostiti iz osvete; i  izraz: do balčaka- do kraja, na kraju
•    bakalnica – preteča „robnih kuća“ili današnjih „mega marketa“,gde se moglo pazariti svakojaka roba, od igle do lokomotive; bakaluk-naziv za kupljenu robu  i namirnice u bakalnici; bakalin-prodavac u bakalnici.
•    bakandže – duboke zimske cipele, teške, neudobne i koriste se za loše terene
•    bakrač – primitivan kuhinjski sud (od bakra), preteča šerpe i lonca. Ima  izraz:  „Kakvi bakrači !“ – a to znači koješta ili ta mani
•    bakćati se – uzaludno se zanimati, baviti se i imati posla sa nekim ili nečim, pa se kaže: „Ne bakći se sa udatim ženama, mož`da te kak`i muž u`vati na kamari, pa`š odnak viduti svog` boga švalerskog !“
•    banak – istureni deo zidane peći na kom se deca načičkaju, sede ili leže kada zimi ozebu, a može i da se odspava posle ručka, ali samo ako ima mesta
•    bangav – neprirodan hod, izgled ili položaj tela, a može i predmeta
•    bangaloz – skitnica; bangalozija – poveća grupa dece ili omladine iz drugog šora ide po celom selu i pravi graju, ponekad pravi i svađu sa drugom decom
•    banda – 1. tamburaški orkestar od 4 do 8 ljudi; 2. grupa ljudi koja se bavi
kriminalom. Bećarac kaže: „Vidi onu kraj primaša, ljubiće je banda naša!“
 
•    bandar – vrsta slatkovodne ribe
•    bandaš – točak, metalni deo točka, kod automobila se naziva felna
•    banderaš , landštrajher – čovek bez stalnog boravka, beskućnik
•    barabar – paralelno, uporedo, zajedno
•    baratati – raditi spretno sa nekim alatom ili priborom, kao i posedovati neobična znanja i veštine. Na primer biti vešt: u igranju loptom, pucanju čobanskim bičem, jahanju konja, zviždanju, rvanju, bacanju noža,i sl.
•    baratšag – prijateljstvo
•    `barveče – normalan ljudski pozdrav: Dobro veče !, a ima `bardan – dobar dan i `brojutro –dobro jutro, koje se nekad obavezno izgovaralo pri susretu na šoru ili polju. Uz pozdrav išao je i blag naklon, sa rukom na šeširu i istovremeno blagim podizanjem iznad glave. Danas bi takvo pozdravljanje u najmanju ruku bilo smešno i zato je „najbolje samo proći“ i praviti se k`o da ne postoji onaj drugi tamo. Da je deda, ko`im slučajem, živ i vidi ovo što sam poslednje napis`o, sigurno bi dobio lepu grdnju, a možda i dobru ćušku za usput.
•    bardak – 1. stakleni ili keramički balon za piće: rakiju ili vino zapremine od 10-25 l. ; 2. ili manji keramički krčag, opleten prućem
•    barokano, baro – važan (romski) tj. pravi se važan
•    baron – lažov, (asoc. na Barona Minhauzena), baronisati – kada neko „masno“ laže i još se pravi zdravo važan .
•    barotina – skuvane kožure, glava, džigerice i druge iznutrice od toga se pravi džigernjača, švargla i krvavica
•    basamak – stepenik, stepenica, obično visine ciglje, na kant, 15 santimetara  starog formata
•    basati – posrtati, zanositi se, nesigurno hodati; zabasati – naglo posrnuti, skoro pasti pri hodu, od pića ili zapeti za kakvu džombu
•    basta ! – prekini ! ili dosta ! (na italijanskom), kod nas kao komanda: ni reči više !
•    baća, baćan, braćela, braćin – rođak brat, bata ili drag i ljubazan čovek kome neznaš ime. Prvo „a“ se izgovara kratko ili dugo pa tako ima i drugačije značenje
•    baćuška, ruja, baćko – rus, ruski vojnik oslobodilac (od milošte ), sovjetski vojnik u II Sveckom ratu.
•    badža, badžura – 1. pravougaona rupa, veličine ciglje u zabatu kuće kroz koju struji vazduh i ulaze golubovi i sove. Za vreme rata ili seoski svađa kroz nju se osmatralo dešavanje na šoru; 2. prolaz kroz ogradu između „dobrih“ komšija i rođaka, dok se ne posvađaju; 3.udubljenje u zidu štale veličine oko 50 x 50 cm., za odlaganje sitnog pribora za stoku
•    baša – muškarac, važan učesnik svatova, obično ujak ili stric mladoženje. Kupuje veo, cipele, tašnu i rukavice za mladu, a njegov sin je dever koji „kupuje“ mladu i čuva je dok se ne obavi čin venčanja
•    bašibozluk – nedisciplinovana vojska, vojnici koji se odmeću u pljačku i liče na hajduke. Veoma  česta pojava na balkanskim prostorima
•    baška, obaška – izdvojeno, posebno, osim toga; baškariti-praviti se važan, širiti se i biti pomalo arogantan; baški(n)-predsednik (turski) i eto odakle ova reč potiče
•    baštanje, baštanija – tuča; baštati – tući, izbaštati – oštro tući; baštranje – nametanje, laktanje; ubaštrati – ubaciti se, pa se kaže: „ Onaj Mita tropa, ubaštr`o se, i u ovu vlast, i ne mrda iz opštinske zgrade !?“
•    baštica – ograđen prostor u prednjoj avliji, uz kuću, u kome je raslo i negovalo se domaće cveće. Domaćica se ponosila sa cvećem koje je ulepšavalo skromnu kuću, a miris se širio i do nekolko komšijskih kuća. Danas kosačica ulepšava travnjak, a baštice se samo prisećamo
•    beg – u Osmanlijskoj carevini naziv za državne funkcionere; feudalni posednik kao plemić u Evropi toga vremena. Deo šimanovačkog i jakovačkog atara se i danas naziva Beglug, ili begova šuma.
•    begati – bežati, trčati, uteći; begaju konji-opasna situacija u selu ili ataru, kada se konji poplaše i počnu nekontrolisano i pomahnitalo da jure. U toku beganja mogu da poispadaju ljudi i stvari, unište se kola ili nalete na nekog neopreznog pa se valja što pre skloniti na sigurno. Bilo je primera da konji završe u drugom selu, delovi kola i stvari budu rasuti po celom ataru.
•    begenisati – dopasti se, svideti se, zapaziti; begena – voljena, draga
•    begeš, bengeš – 1. tamburaški bas, instrument ; 2. omiljeni nadimak, ima ga u svakom selu
•    begiš – kada je neko iz Beograda pa se još pravi važan, onda se za njega kaže : „To je mustra iz Begiša !“, sa dugo „e“, kao kada se kreveljimo
•    bezdan – seoski bunar na kome se izpumpava – izvlači pijaća voda i kantama nosi kući, mesto okupljanja dece, momaka, devojaka i žena ogovarača da pokupe vesti i na brzinu izlaju se (izlajedu)
•    bezec – zauzeto, bezecovano, bezecovati – sačuvati, rezervisati; 1. robu u prodavnici ili neku veću kupovinu; 2. mesto u vozu ili autobusu; 3.  devojku na koju se trza  ili vam se sviđa; 4.  bombonu, čokoladu ili „ griz od leba-masti “ pre podele ili dečije grabeži na šoru
•    bekeljiti se – prkositi, biti bezobrazan, rugati se  i uz to praviti grimasu i isplaziti jezičinu
•    bekrija – propalica od pića i lumpovanja po kafanama
•    belaj – nevolja, nesreća, muka, tegoba; tražiti belaj-izazivati nesreću
•    beležnik – nekadašnji službenik u mesnom odboru sela, lepo „ pisao i sastavljao testamente “ , ali  ga nisu baš svi voleli i često bio po sudovima, ponekad kao svedok ili kao okrivljeni !?. Ako te ukućani požuruju da napišeš testament, kaže se: „Ne izuvaj se, dok ne legneš !?“
•    beleg – oznaka, ožiljak
•    belegija – duguljasti brusni kamen za oštrenje kose, može i brus, gladilo
•    beljac – beo konj, konj bele dlake, parno gras (romski)
•    beljuga , beli (a) (o) – osoba ili dete svetlog tena i kose
•    `bemga, `bemti, `bemto – blaga psovka upućena nepoznatom licu, predmetu, pojavi ili neuspehu u nekakvoj radnji. Na primer: 1.`Bemti krunjač, i koga je izum`o i opravi`o kad ničemu ne služi !; 2.`Bemga u pos`o, od jutros ne ide nikako !; 3. `Bemti i vreme, k`o da će opet salauka i led da tuče !; 4. `Bemti politiku, ratove, krize, i reforme, kanda nema ništa lepše u životu !?
•    benetati – govoriti gluposti; bena-budala, benast – biti blesav
•    bent – ivica velikog kanala, sa koga su najhrabriji skakali u vodu, ali obično završavali u blatu !
•    berićet – rod, izobilje, prihod; berićetna godina – rodna godina; berićetno-srećno, bogato i blagosloveno
•    besiti – obesiti, okačiti. Svašta može da besi, kao nprm.: šunka, slanina i kobasice na tavanu, ali može i čovek kad đavo dođe po svoje
•    besniti- 1. ljutiti, srditi, protestovati; 2.preterano izvolevati, biti arogantan. besan- znači obično ljut, srdit ali i evo nekoliko ineresantnih izraza: besni fijaker- lep,sređen i uglancan fijaker; besni konji- par krupnih i izuzetnih konja obično za kak`u paradu; besni afto-nov, skupocen automobil na kom` pola sela zavidi, pa se međusobno ljudi zapitkuju:„ Samo da mi je znati odakle mu novci za takav besni afto ?… Jesil`, ti nešto čuo za njegove mutne rabote ?ˮ. izraz: izvoditi besne gliste-previše se glupirati; pobesniti- 1. izgubiti kontrolu kad se zdravo čovek najedi, ili 2. izgubiti meru kada se odjedared nađe mlogo novaca i onda se umisli da će tako biti doveka, pa se troši na sve strane, kao da se utrkujemo ko će više.
•    bećar – muškarac , bez ograničenja godina, voli i uživa u kafanskom životu, pesmi, piću i skitnji; bećaruša – od skora postoje i žene koje rade što i bećari , tako da je postignuta rodna ravnopravnost polova ; bećaršag – nemoralan život, kurvarluk
•    bećar paprikaš, bećarac-skroman letnji obrok od ostataka paradajza, paprike i luka bez određene mere, sa dodatkom ulupanog jajeta spremi se za desetak minuta. Može se jesti, samo sa lebom ili kao prilog uz neko jelo ili pečenu slaninu, kobasicu……
•    bećarac – vrsta narodne pesme, omiljena širom Balkana, koja sadrži kratak stih i jasnu poruku: o ljubavi, životu, običajima, humoru i stanju u društvu. Postoje razlike u muzičkoj pratnji, ali zajednička osobina im je što su svi pre svega veseli. Slične su poskočice i svatovci, a postoje i bezobrazne izvedebe  ili „lajavi bećarci“ koji se samo posle ponoći pevaju . Evo jednog, zagonetnog : „Opa-cupa, Deso i ovo je meso, ono nema kosti, neće te ubosti !“ (?)
•    bečat – okat, buljav čovek; izbečiti – iskolačiti oči da se poplašiš. U bećarcu to izgleda ovako: „ Što si diko, naučio konje, da se beče ispred kuće moje !“
•    befel – naredba (nemački), zapovest
•    bešiga – svinjska bešika, čim se izvadi, isprazni, još topla, trlja se među dlanovima soleći svaki čas, zatim umelja u mekinje, a na kraju pomoću slamke naduva i da deci da se igraju ( fuzbala ) po sobi, sve dok nepukne ili poruše čaše na astalu, a onda deda drekne: „ Alov i fertig !“
•    bibernjača –mala staklena, drvena ili zemljana posuda za biber
•    bikara – štale sa priplodnim bikovima. Tu se dovodile krave na „opasivanje“ – oplođenje
•    bileta, bilet – karta, ulaznica za bioskop, cirkus ili neku priredbu
•    bilmez – priglup i sirov momak snažne fizičke konstitucije
•    birka – guska; birići – guščići; biri, biri, birke ! – uzvik za dozivanje gusaka ; važ, važa ! – uzvik za teranje gusaka
•    biroš – čovek koji se brinuo o salašu i tamo živeo sa svojom porodicom
•    birt, bircus – kafana, krčma; birtašica – kelnerica
•    bisage – dve torbe spojene u jednu što vise preko konja
•    bitanga – čovek sklon opštem nemoralu i bezakonju; bitandžiti se – živeti bez morala i skrupula
•    blagoglagoljiv – slatkorečiva osoba; Primer: 1. kad advokat na sudu braneći bitangu toliko ga nahvali lepim rečima da svima krenu suze od sažaljenja; i 2. kad vešt vašarski angler prodaje ragu na vašaru, a publiku ubedi da vide Šarca Kraljevića Marka
•    blato – meka natopljena sremska zemlja, kao testo, koja se lako oblikuje ili mesi . Ima nekoliko interesantnih izraza: 1. dobar k`o blato – mnogo dobar; 2. puno k`o blata – imati nečega mnogo , čak u izobilju; 3. blatište – loše društvo ; 4. upasti u blato-biti u neprilici, biti u dugovima ; 4. namazati blatom – osramotiti
•    blatuština – poljoprivredno zemljište najgore kategorije, močvarno zemljište
•    blokej – metalni limeni polumesec, koji se ukucava na pete cipela posle pendžetiranja kako bi cipela duže trajala. Kada se pri hodu „vuku“ noge po kaldrmi sevaju varnice
•    bljuzga, bljuzgalica – žitko blato u proleće ga bilo najviše po šorovima
•    božja zvezda – sunce, izvor života na zemlji
•    bojtar – pomoćnik svinjara kada su čopori svinja imali po nekoliko stotina grla i kada je ispaša bila u šumi ili udaljenim pašnjacima. Eto, čak je i svinjar nekada bio šef, a nije imao baš nikakve škole
•    bojdžija-čovek nezgodne naravi, prgav, siledžija i kabadahija
•    bokal – staklena ili keramička duguljasta posuda sa ručkom, u koju se sipala „friška” voda ili vino i zajedno sa čašama postavljalo na astal, da se gost i domaćin posluže. U islužen bokal stavljalo se cveće za ulepšavanje astala. Evo i poučnog stiha: „Naš je bata u bokalu cveće, taj se nikad oženiti neće !“
•    bojadisati – farbati, ofarbati; može predmete, stvari ili školske crteže
•    bojar – 1. čuvar atara i seoski njiva; 2. ruski plemić i ratnik, savetnik velikih knezova u Ruskoj carevini
•    bojdžija – čovek nezgodne naravi, prgav, siledžija i kabadahija
•    boljka – bolest, mana; imati boljku – biti bolestan, imati nedostatak; čudna boljka – nepoznata bolest; imati boljku u glavi – lud , biti na putu da se postane lud
•    bome – jeste, da; bome ne !-e, nije !
•    bosiljkača – omanji buket bosiljka sa kojim sveštenik sveti vodicu za vreme vršenja crkvene službe
•    bostan – 1. mera za površinu, 200 kvadratni fati; 2. njiva na kojoj su posađene lubenice i dinje, i obično na istoj parceli mali kućni vinograd sa kolebom za pudara –kao u bećarcu: „Čuva dika bostan, u kolebi spava, tako čuva, da sav bostan crni se od vrana “ ! ; 3. kao zanimljiv izraz: „obro bostaan“ koristi se za osobu koja je uhvaćena u vršenju nekakvih nedozvoljenih radnji: krađa , preljuba , varanje u kartama  itd. )
•    bofl – nekvalitetno, loša roba, nekvalitetan štof za odelo; valjati bofl – prodavati robu sumljivog kvaliteta
•    brav – 1. kastrirano, uštrojeno svinjče u Vojvodini; 2. kada se neko jako udeblja kaže se: „Al` si se ugojio k`o brav za 29 – i !“ , a misli se na zabijačku, i na omiljeni, bivši praznik  Dan Republike S.F.R.J. ili dvaes`deveti ; 3. u drugim krajevima naziv za ovana ili jarca; 4. na jadranskom primorju uštrojeno svinjče zove se „gudin“
•    bracika, braca, bracan – drag prijatelj, skoro kao brat; može i kao: brale , braša, braćela, braćin
•    brboćati – 1. ispuštati vazduh u vodi; 2. pričati, dosadno i bez veze
•    brekćati –teško disati na preskok, zadihati, ukćati, otežano hodati; brekće-1.teško diše; 2. rad parne mašine ili motora pod opterećenjem
•    brecati se – joguniti se, bezobrazno odgovarati, biti drzak. Evo upozorenja koje tada sledi: „Slušaj ti balavče, jezik te tvoj pogani, pazi  šta toročeš i ne brecaj se ti na mene, nisam ti ja tvoj baba !“ ; odbreca – odbija, uzvraća
•    brez – bez,(još jedna gramatička neispravnost koja opstaje u narodnom jeziku); evo primera: 1. kafa brez cukera-kafa bez šećera ; 2. nema veselja brez pravog bećarca; 3.prođe i ovo leto brez čestite kiše
•    brenovati – voditi računa, mariti, uvažavati; ne brenovati – suprotno
•    brečiti – oboriti, srušiti u rvanju, pa se kaže: „Al`, ga je Žika brečio o zemlju da mu je pivo izašlo na nos !“
•    brica, britva, brisa, keba – 1. rasklopiv nož dužine do 9 cm. (? ) nose ga čobani; 2. seoski berberin zove se brica; 3. može i kao komanda: „Razlaz !“ ili  „Ajde britva , i da vas ne vidim !“
•    brlja – 1. loša rakija, sumljivog porekla; 2.ustajala seoska bara; 3. specijalno održavana kaljuga za „razveseljavanje”svinja
•    brnjica – 1. metalna alka koja se uvlači svinjama u njušku, kako nebi rili; 2. usta, usne; dobiti po brnjici-dobiti batine
•    broć – vrsta trave, sa korenom se farbala vuna u crvenu boju
•    brsno – mirišljavo prolećno cveće i rascvetalo drveće
•    bruca – 1. stidna dlaka; 2. kada se nešto precizno uradi, pa se kaže: „Ispalo je dobro, u brucu!“ ; 3. postoji izraz: „Isti u brucu“ – znači   potpuno jednaki, indentični jedan drugom; brucati, obrucati – odlakaviti, postati muško, odrasti, polno sazreti
•    brčkati – 1. blago udarati nogama i rukama po vodi prilikom kupanja; 2.nešto sumljivo raditi, baviti se sitnim prevarama i pomalo krasti; brčnut-osoba glupa i smetena
•    bubnut – blesav, luckast, dirnut, opičen; bubnuti – reći glupost, lupetati
•    bubuleja – krupan simpatičan čovek, snažna  dobričina i pomalo mangup
•    buva, buvać – insekt, najmanja  „domaća životinja“ ; 1. lažna vest, vic; 2. čest nadimak u Sremu; Izrazi: pustiti buvu – raspričati lažnu vest po šoru;     prodavati buve – praviti se važan; pun buva – osoba koja često zbija šale, smešan čovek, komedijaš; buvara – zatvor
•    buger – 1. dvojka, dva, cvanja; nekad bila nedovoljna đačka ocena, kao danas jedinica ili „kec“ ; 2. mali zakržljali nerast (vepar); Izraz : „ala marširaju bugeri“ – to je kad loš đak ima mnogo bugera pa u dnevniku izgledaju kao vojnici postrojeni u stroju
•    budak – jaka motika, pijuk  alatka za kopanje tvrde i kamenite zemlje. Postoji izraz: glup k`o budak – jako glupa i nedokazana osoba
•    buđelar – novčanik, barka, šlajpik
•    bukara-prolećni paganski običaj, kao tobož teranje zmija, štetočina i bolesti od kuće. Pale se vatre na šoru od preostalih snopova ogrizine, a najhrabriji preskaču preko vatre dok se ne oprlje i oplaču.
•    buljuk – četa vojnika, oko 100 ljudi ; buljukbaša – zapovednik u rangu kapetana
•    bukagije – robijaški okovi
•    buklija – pljosnat drveni sud za vino, ali češće rakiju. Kada se poziva na svadbu okiti se cvećem, peškirima, zastavom a pozivar se časti, i njemu se saopštava o prihvatanju ili ne daj Bože, odbijanju poziva ! To je i šansa da se rodbina izmiri ako je u svađi
•    bukvica – vojnička knjižica, od reči „bukva“ – slovo (na ruskom), ili „bukvar“, što znači da je vojska bila u ravni sa pismenošću, ako ne i važnija u istoriji naših predaka
•    bulazniti-pričati gluposti i nekontrolisano lajati, obično kad se više popije
•    bunjište – deo guvna, mesto gde se odlaže stajnjak
•    burgijaš – osoba znatiželjna, inteligentna i uporna koja želi uvek nešto više da sazna; burgijati – tražiti, ispitivati, čačkati
•    buriti se – protestovati
•    busa – grumen zemlje veličine lopte ili pesnice
•    busija – zaseda, sačekuša; može: hajdučka, vojnička, žandarska, kao i momačka u mračnom sokaku dok se čeka devojka sa bezdana
•    bucovne – mlade i dobro ugojene krmače, koje će uskoro tražiti nerasta. Iskusno oko svinjara to uoči i red ga je zato počastiti rakijom
•    bumaška – isprava, dokument, potvrda
•    buna – revolucija u Mađarskoj 1848. (Bačka) ili Ticanova buna 1807. (Srem); bundžija-galamdžija, oponent; glavni bundžija-kolovođa u pobuni
•    bućkati – naglo ulaziti, mešati, udarati po površini vode i skakati u vodu; bućka-način lova na najveću rečnu ribu soma;
•    bućkuriš – 1. nazovi jelo, skuvano od svega i svačega, loše skuvano, bez naročitog ukusa; 2. nedefinisano stanje i mešavina bez jasnog cilja u društvu
•    budža – veoma važna reč u Sremu i ima višestruko značenje: 1. drvena glatka motka na jednom kraju ima zadebljanje – budžu, slično topuzu i koristi se u sukobima između svih polova i uzrasta. Čobani, svinjari, govedari, pudari nose za sobom svoje lične budže, a u baštici, vajatu, gonku ili štali uvek stoji za nedaj bože „kućna“ budža za nezvane goste; 2. čovek na visokoj državnoj funkciji naziva se „budžovan“ ili „budža“ , i ukoliko zglajzuje ondak ga zovu „budžica“; 3. kada je neko dužan novaca, a kako stvari od stoje, od povraćaja nema ništa, onda se kaže: „Dobićeš budžu Marijanovu“ !  Niko nezna zašto baš Marijanovu ! ? ; 4. budžiti, budžerisati – popravljati nešto, preopravljati da koristi svrsi, ali nije baš sigurno, budžator – nazovi kao majstor; 5. Budža – „ono“ bezobrazno što „Marijan ima“, kao i sav muški svet
•    budžak – 1. ugao sobe; 2. zapušteno mesto; babin budžak – strana sveta, obično zapad, odakle dolazi nevreme
•    bučur – muško poselo, terevenka ili veselje u kućerku, šumi ili vinogradu uz vino, rakiju, kobasice i slaninu. Pevaju se stare pesme i pričaju razne muške dogodovštine i prepričavaju obavezna „ljubavna junaštva“ .
V
 
•    vagabund – probisvet
•    vagaš – 1. trag, usek u blatu na kolskom putu, po vagašu se poznavalo čija su kola prošla; 2.neravnine na zemljanom putu
•    vagov – poljoprivredna alatka poput srpa, služi za sečenje kukuruzovine ali i u bunama k`o opasno oružje
•    vagrob – čas smrti, vreme umiranja
•    vazdan, vazda – uvek, često; Kada neko neprestaje sa pričom, kaže se: „Vazdan nešto priča“ ; a bećarac kaže: „Meni moja tašta vazda ugoveva , da što bolje živi jedinica njena !“
•    vajat – prostorija u okviru kuće, malo ukopana (3-4 basamka), u njemu je bilo svašta: krompira, luka, slanine, rakije, vina … Zimi nije mrzlo a leti se hladile lubenice i dinje. Vajat je imao i posebnu ulogu za mladence i potomstvo, jer u njemu su često noćivali u „one“ dane na  tesnom krevetu i tada nije bilo „bele kuge“. Bećarac kaže : „U vajatu noćas biću sama, diko svrati, nećeš se kajati “ !
•    vajda – 1. korist , dobit; 2. ovajditi se – okoristiti se
•    vajkada – davno vreme, vreme koje živi ljudi ne pamte, prošlo vreme pre sto – dvesta godina; odvajkada – oduvek; jako, jako, davno; 1. u svetu vreme od rođenja Hrista; 2. kod nas vreme pre i oko Kosovske bitke
•    vajkati – žaliti, kukati, kajati; pa se kaže: 1. „Ne vajkaj se na život, već se vataj kakvog čestitog posla !“, 2. „Nema vajkanja, bilo pa prošlo, gotovo je !“.
•    vakat – vreme, kaže se : „Vakat je, moram poći jer put je dalek !“
•    vakternica – kuća uz prugu u kojoj živi čuvar pruge, obično na pružnim prelazima
•    valov, valog – posuda iz koje jede i pije stoka, sada izrađena obično od betona  ili lima, a  nekada od izdubljenog  drveta
•    valjan, valjano – dobar, primeran; valjan čovek, valjano čeljade-častan čovek; valjan ručak-dobar ručak; valjati- 1. biti od koristi, 2. prodavati robu sumljivog porekla, 3. pomerati predmete kotrljanjem, kao bure po avliji; 4. kretanje oblaka kao kovitlanje na nebu pred letnju oluju
•    valjušak – prosta, sita i brza hrana, testo od: vode, jaja i brašna koje se kida rukom na veće komade i stavlja u paprikaš; valjuščići nasuvo – isto testo sa krompirom, obaška se skuva i zatim pomeša sa proprženim lukom i alevom paprikom. Nevalja kad se čovek prejede jer nekada je samo soda bikarbona pomagala, a danas „festal“ ili  „Koka-Kola“.
•    vandrokaš, vancaga – putnik bez cilja ili skitnica
•    vangla – velika metalna posuda sa dve drške-ušice u kojoj se mogu umesiti krofne za čopor dece, spremiti salate za celu mobu ili oprati velike sudove za slavu ili zabijačku
•    vanžiranje – 1. vojničko unapređenje u viši čin; 2. dobijanje društvenih priznanja; 3. predstavljanje u smislu napredka i uspeha; 4.praviti se lično važan
•    vantepih-zidna ukrasna, topla i čvrsta prostirka, obično sa motivima iz lova, kao dva jelena u brdovitim predelu, što je sremskoj deci bilo veoma interesantno
•    Varadin – mesto u Sremu, Petrovaradin, čuven po tvrđavi koja je nazvana „Dunavski Gibraltar“ i značajnoj pobedi u bici protiv Turaka 1716.
•    varancija – varanje, 1. sitna vašarska prevara; 2. kartaška prevara u „sedmicama“, tabliću, raubu, ancu…..
•    varen – skuvan; uzvariti-skuvati, zgotoviti; varivo-kuvano jelo koje se jede isključivo kašikom
•    varmeđa – čovek koji ima vlast, seoski kmet ili knez u bivše vreme
•    vatati – hvatati; vatati se – milovati, ljubavisati; uvatiti – 1. uhvatiti nešto ili nekoga; 2. spanđati se s`nekim; vataj ! – komanda keru da pojuri tuđu živinu iz naše bašte; vataža, vaćarenje – prevara; Izrazi: 1. vatati maglu – pobeći; 2. vatati zjale – džabalebariti; 3. vatati maju – lenstvovati uz flašu, opijati se ; 4. vatati se posla – početi raditi; 5. vatati se u kolo – pridružiti se u radu ili društvu; 6. vatati aftobus-čekati autobus na stanici.
•    vatrenka – mlin, mlina za mlevenje žita
•    vašarište – 1. mesto van sela gde se održava vašar; 2. kada je dete bezobrazno i prete mu batine kaže mu se: „Ako ne budeš dobar, vašarićeš o`ma!“
•    vaška – kera, pas, pogrdno ime za psa; ako se dvoje neslažu  i često se svađaju, kaže se: „Žive ko vaška i mačka!“
•    vedro-drvena otvorena posuda za vađenje vode iz bunara ili na đermu; kibla, kablo, amper, kofa –slično, otvorena posuda ali limena, za prenos vode po avliji i pojenje marve u štali
•    vek – život, sto godina, stanje; cela veka – ceo život; 1. izreka  „Zajeb`o vek“ – rođen u prošlom veku, dugovečan čovek; 2. izreka: „Dok ima leka ima i veka“ – znači dok ima zdravlja ima i nade (leka); 3. grdnja  „Vek ga njegov zaguljeni“ – život ga blesavi; 4. kao ocena vladanja bivših vladara, pa se kaže: „Za njegova veka  se lepo živelo, a sad je nastala kriza sačuvaj nas Bože !“(molim, bez komentara  i prozivanja, da se nebi neko naljutio ?)
•    veker – budilnik, mehanički sa dva zvona na njemu, veliki k`o na biciklu, svako veče se navija, preko noći čuje se kucanje, k`o da kljuca u mali mozak, u pola pet ujutro razbudi ceo komšiluk kad zazvoni, deca ga iz znatiželje otvarala i zato često bila bijena
•    velosiped – preteča bicikla, prednji točak je bio jako velik i vožnja ravna cirkuskoj akrobaciji
•    verati se – pentrati se visoko; uzverati se-popeti se, uspentrati se
•    veresija – neplaćanje robe i usluga odmah, već posle nekog dogovorenog vremena, preteča današnjeg „odloženog plaćanja“ ili „na poček“. Zbog čestih prevara u dućanima i bircuzima stajala okačena velika tabla sa natpisom: „Čast svakome, veresija nikome !“, ili još interesantnije: „Danas prodajemo za novce, a sutra dajemo na veresiju !“.
•    verige –1. uopšte lanci, lanci na ognjištu na kojima visi kotlić ili bakrač; 2. zatvorski okovi; Svete Časne verige-događaj sa početka širenja hrišćanstva kada je bio zatamničen i okovan apostol Sveti Petar u Rimu, ali u toku noći Anđeo Božiji čudesno ga oslobađa i tako dokazuje paganima svu njihovu nemoć pred snagom i pravičnošću nove Hristove Vere
•    verta – vrsta kecelje, bez gornjeg dela, samo se opaše oko struka
•    verštet – zanatska radnja
•    večerom – sinoć (ruski)
•    vešplav, vošplav – nekad se beli veš belio, tj. izbeljivao na kraju ručnog pranja sa tačno određenom količinom vešplava, jer ako se pretera onda bude svetlo plave boje, što o`ma svi primete i zato peckaju domaćicu
•    veštac – 1. vampir; 2. lukav čovek. Izrazi: 1. „slab k`o veštac“ – mršava i neuhranjena osoba ; 2. „ust`o rano k`o veštac“ – poraniti, biti vredan; 3. „gadan k`o veštac “ – osoba ispijena i bleda, sa zamućenim pogledom
•    vizitacija , vizita – poseta, obilazak, u bećarcu to izgleda ovako: „Pijan čovek seo pa študira, a žena mu šlajpik vizitira !“
•    vijati – jurcati, tražiti, juriti za onim „ko bega“; vijalica – poternica
•    viksa – specijalna krema za mazanje i zaštitu kožne obuće, jakog mirisa, koja kada se osuši, drugom četkom dobro uglanca do visokog sjaja
•    vilajet – kraj, zavičaj, postojbina
•    vitlati – juriti
•    vitlovka – letva uvaljana u žuto blato, plevu i slamu , koja se ređala između greda na plafonu i tako dobijala topla tavanica . Danas su to čvrste ali hladne, monte i fert gredice
•    vitrijolska, petrolejska lampa – dok nije stigla elektrika, uveče kad se smrkne, u sobi je sijala, više čkiljila, lampa okačena na zid , sa ogledalom da pojača svetlo, ali se brzo gasila jer petrolej je bio skup i mogao se kupiti samo u varoši
•    vihor – letnji vetar, blagi kovitlac, što podiže u krug i vis prašinu, suvo lišće i slamu na šoru. U Americi to se naziva tornado.
•    vlah, vla` – naziv za hrišćanina u Tursko doba, pogrdan naziv za sve hrišćane, nažalost na Balkanu i dalje u upotrebi i često predmet verskih sukoba
•    volšeban – tajanstven
•    vorinta, forinta – ugarski novac od dva dinara
•    vorma, forma – oblik, izgled
•    vodir – držač gladiva za oštrenje kose, izrađen od kravljeg roga, a noviji od pleha.
•    Vodnjika, činger – slabo vino, kominjak ili voda od ukuvanog voća
•    vodonoša – 1. devojka, mlađa osoba, koja donosi svežu pijaću vodu sa bezdana kući; 2. dete okretno i poslušno, koje u plekanom lončiću donosi frišku vodu do onih koji su na kućnoj mobi, ili rade „u lancu“ na većim poslovima, kopači kukuruza ili kakvim većim poslovima u samom selu: kaldrmisanje šora, izrada rigola, kopanje jendeka ili krčenje šume. Evo i bećarca, na tu temu: „Na bezdan su vodonoše došle, sve nalile i kućama o`čle, samo osta`ja sa dikom sama, u poteru došla s`štapom nana !“
•    voz – proširena seljačka kola natovarena do gore, veličine manje kuće, prevoze  slamu, detelinu ili snopove kukurzovine sa njive, iza kućne avlije, u guvno;  vozidba – prevoženje i smeštanje letine
•    vojvoda – 1. visok čin u vojsci; 2. vojvodstvo kao preteča Vojvodine; 3. muškarac, važan učesnik svatova, obično zet, koji zna običaje i protokol u svatovima, i vodi računa da sve ispadne kako treba. Prilikom uručenja poklona, proziva glasno, i tada žene daju – „prekazuju“ (prikazuju) javno poklone (jorgani, jastuci, posuđe, kućni aparati i sl.), a muškarci „napijaju“, tj. javno daju novce (danas je to „keš“), i pri tom sa vojvodom nazdravljaju i ispijaju piće „na balo“. Često se vojvoda zabroji sa čašama i završi u „belutku“ i tek sutradan dođe sebi.
•    voštiti – znači oštro tući korbačem, štapom ili kaišem kada neko jako skrivi i štetu učini. Izraz je nastao pre više vekova u manastirima, kada su se kažnjavali-tukli neposlušni kaluđeri svećom voštanicom !
•    vrajter, frajter – kaplar u austrijskoj vojsci
•    vranac – konj crne dlake. Bećarac kaže: „Ala moji dukatići zveče, kao lanci, na dikini vranci !“
•    vranj – drveni čep za bure
•    vrato`ca, vratovca, vratožca – vratanca, mala vrata na baštici, kokošinjcu, plevari ili komšijskoj badži-prolazu
•    vrdalama – neodgovorna i nepouzdana osoba, za koju se kaže: „Danas ovako, sutra onako, pa opet sve ispočetka !“
•    vrpoljiti – biti nemiran, nemati mira, nestašan; pa se kaže: „Dete, je`l imaš pundrace u gaćama kad se stalno vrpoljiš i nemožeš ni sekund na miru sedeti !“ ; Postoji zanimljiv izraz: „Ajd`,vrpolje narode !“-kao obaveštenje putnicima da  su stigli, tobož` na poslednju stanicu i valja izaći napolje.
•    vrsta – 1. red useva; 2. vojno sportska formacija; 3.tip, grupa
•    vrtalj, frtalj – četvrt, četvrtina; primer za vreme kaže se: „Sada je frtalj do podne !“- petnajst  minuta do podne
•    vršalica – velika i komlikovana mašina za odvajanje zrna žita iz klasja. Postupak se se zove vršidba, što je bio prvorazredni događaj u selu i kući domaćina, jer je učestvovala mnogobrojna moba i rodbina, a žito se lagerovalo u ambare. Letnja vršidbe su bile najlepši dani i za mnogobrojnu decu koja su pratila vršalicu po celom selu .
•    vuriti – baciti
•    vuruna, furuna – gvozdena peć, može i velika zidana peć za pečenje leba. Bećarac kaže: „Ne treba mi furuna ni šporet, dođi diko, ljubiću te opet !“
•    vuršt – ime za sve prerađevine od mesa (salame, kobasice, kulen , ..)
•    vucati se – 1. ići i više osmatrati gde šta ima da se ukrade; 2. zabavljati se sa  drugom osobom ali bez ljubavi (bez emocija); vucibatina – loš čovek, prestupnik, nikogović
G
 
•    gazda – 1. bogat, imućan čovek; 2. glavni, prvi čovek; 3. Bog, svevišnji; gazdurina – jako bogat čovek; gazdinska kuća – velika kuća, obično preka, pa na lakat, sa anfort  kapijom, na širokom placu od bar 16 fati  i pet- šest prozora sa šora ; gazdina ći`- ćerka gazde, meta đuvegija, dobra prilika za ženidbu; gazdovati – upravljati, rukovoditi, šefovati; gazda od gore – Bog, svevišnji. Kada se ulazi u tuđu avliju, gost treba glasno da viče: „Gaazdee, gaazdee ….imali koga !?”, jer ako se ne oglasiš, a zateknute na po avlije možeš i budžom dobiti po leđi ! Da, da….
•    gajde – stari narodni duvački instrument rado slušan u Sremu, sve do sredine XX veka svako sremsko selo imalo je bar po jednog gajdaša. Stari bećarac kaže ovako : „Svaka cura voli tamburaša, a gajdaša i cura i snaša !“  ili: „U gajdaša gajde ječe, u bećara čaše zveče!“ . Šteta velika što nema više  gajdi, gajdaša i prelepog zvuka od koga se koža ježi !.U nekim krajevima se zovu još i egede.
•    gajtan – 1. upleten višebojni ukrasni konopac; 2. električni kabal za prve pegle na struju, sa kojim su se tukla velika deca kad popuste u školi
•    ganglija – 1. nerv, živac; 2. koziji ili ovčiji izmet u obliku klikera; izraz: ići na ganglije-nervirati nekog
•    ganc, ganz – potpuno, sasvim (nemački), izraz: gancnovo – sasvim novo
•    garagan – šaljiv naziv za roma, aludira se na tamniji ten
•    gas – dim, petrolej; ima više izraza: 1. biti pod gasom – opiti se; 2. dati gas – pojuriti ili zezati; 3. gasirati – podržavati nekog u smislu zezanja; 4. pustiti gas -prdnuti, više upuvati se
•    gadža, gadžov-pogrdan naziv za ružnog psa, a ponekad i nadimak za ljude; poreklo od romske reči: gadžo-na njihovom jeziku to je naziv za sve pripadnike drugih nacija, jer samo oni su romi-ljudi
•    gvint – 1. navoj na šipki; 2. specijalna velika i jaka dizalica; muter-navrtka što se zavija na gvint
•    gviht, geviht – 1. teret; 2. kantarski tegovi za merenje težine
•    gvozdenac – gvozdeni kliker, dobijen kad se rasturi veliki kuglager-ležaj
•    gvozdenzuba –strašilo za nemirnu decu, lik iz nekadašnjih priča
•    geak, gejak, gedža – 1. pogrdan naziv na čoveka iz Srbije, preko Save; 2. seljak,prostak, primitivac, 3. sitan čovek; gegula – geak od milošte ; geačina – veoma pogrdan izraz, uvreda; 4. zemljak (od latinske reči gea-zemlja) što sve predhodno pobrojano menja
•    gever – mašina opšti naziv, mehanizam; mašingever(zajedno)-čudo od mašine, dobar rad, uređaj, puškomitraljez, automat
•    geknuti – umreti, propasti; izraz: na prečac gekno, na ma gekno-iznenada umro
•    genoveva – ženska osoba koja se pravi važna i glumi neku finoću
•    getriba – menjač na motornim vozilima
•    gik – paradna svečana dvokolica, sa gibnjevima i federsicom tako da je udobnost bila zagarantovana
•    gladivo, gladalica – duguljast i pljosnat brus za ručno oštrenje kose
•    glazura – sjajna i slatka šećerna kora ili pokorica na kolačima; izraz: udariti glazuru-srediti se, lepo našminkati, uraditi završno lakiranje
•    glanc – čisto, sređeno; 1. uglancati – očistiti da sve sija; 2. udariti glanc – doterati se za igranku ili vašar, spremati kuću
•    glacnuti – oporaviti, prolepšati, udesiti; evo primera: 1. „Braća Mile posle lanjske aperacije, sade je dobro, malo se glacno i već ide po šoru !“; 2. „Al` , se ona Lela , iz srednjeg šora glacnula , i sade izgleda k`o avion !“, 3. „Kade vidim Miću švalera da se glacno , znam o`ma di će noćas zaginuti !“
•    gnjizdo – gnjezdo kokošije, golubije ili tičije
•    gnjilo – trulo; ugnjinjilo – istrulilo, pokvarilo se
•    gojan – debeo, ugojen
•    gologuzan (ka)(ko) – uvredljiv izraz za siromašnu osobu; gologizija-1. beda; 2. siromaštvo većih razmera, pa se kaže: „Od kako pretiska svecka kriza i naši mućkaroši sve je više gologuzije !“ 3. Sećam se  divana na šoru koji ovako počinje: „Proleterijat ili  lumpen-proleteri su grupa „neradnika i mutivoda“, pre Drugog Sveckog rata, ustvari obična gologuzija, ali koja je posle opšte ludinje uspela da ukeči vlast i od tada sebe nazivaju drugovi !”. Dal` se ovo nekom sviđa, il` nesviđa, nije ni važno, jer `vako je deda Triva oprič`o na šoru šesdeset i neke godine, prošlog veka, pred tuce ljudi i istu noć otperj`o na „lep“ informativni razgovor od dve noći i dva dana. Kada se vratio nikad više nije nije tako nešto prič`o!?. Danas ista fela ljudi sebe naziva gospoda, a ljudi k`o ljudi opet svašta divane na šoru. Onomad, gle čuda, jedan od naše opštinske gospode prolazeći dobaci, iz besne limuzine, kroz aftomacki pendžer,  društvu na klupi: „Šta je gologuzio opet nešto mvđate i kvivite vlast ! ?“ Siroma nezna da izgovori slovo r, ali tačno zna ko je gologuzija! .Postoji večna i uvek važeća izreka: „Sirotinjo i Bogu(vlasti) si teška !“. I upamti sirotinja=gologuzija.
•    golušijani, gološiani – vrsta domaće kokoši koje nemaju perja oko vrata, golušijan i golušijanka – petao i kokoška te vrste
•    gomba – kićanka, loptast ukras od vunice na kapi ili rukavicama
•    gomboce – knedle sa šljivama
•    gonak – otvoren hodnik duž cele kuće, prošaran i patosan specijalnim cigljama, okrečen i izmolovan kao sobe, i iz njega se išlo u sve ostale prostorije kuće. Nekad je ladovinu pravila  vinova loza, a  leti se postavljao astal, pilo olađeno vino i rakija iz bunara i pevale stare astalske pesme
•    goropaditi – ljutiti, besniti; goropadan – ljutit, drčan, nezgodan
•    graorasto – 1. najlepša boja ženskih očiju (bar u pesmi), boja bele kafe; 2. graoran, graoranka –petao i kokoška sivkaste boje
•    grditi – ukoriti, pretiti, opominjati; Uobičajeni primeri grdnje: podne ti tvoje, podne mu njegovo, podne im njino, jutro ti tvoje, sunce mu njegovo žareno, nebo im njino, flašu ti tvoju, fuzbal vas vaš pusti, otac vas brezobrazni, otac te tvoj nedoneti, stvorac te tvoj dečiji, sunce ti bećarsko, mesec te pijani,  itd. Postoji i bogatanje: božiju ti kapiju, božiju ti čiviju, božije ti sunce, svetac te dečiji, slavu ti tvoju . Ako se u besu ispred  grdnje doda : „`Bem ti“, e onda je to već psovka , i nije mu ovde mesto
•    grapsti – krasti, otimati, bezobzirno prisvajati tuđe
•    greda  –  veća drvena oblica za gradnju kuće; izreka: „Nije greda“- nije problem
•    grenadir marš – valjušci nasuvo, naziv odomaćen u severnoj Bačkoj i Mađarskoj
•    greota – greh, sramota; kad se učini neka velika nepravda, kaže se: „Pa to je greota od Boga !“
•    grivna – narukvica, veći okrugli prsten
•    grismel – oštro brašno
•    grk – trgovac „svim i svačim“, obično su to bili Cincari, hrišćanski narod poreklom iz današnje južne Albanije, raseljen širom Balkana
•    grnuti – 1. odjednom se desiti nešto; 2.sakupljati na jedno mesto zemlju, pesak, granje i sl.; nagrnuti-navaliti, jurnuti, nakupiti ; grnalo-konusni priključak na traktoru sa kojim se rasčišćava sneg sa druma
•    grobljansko cveće – dlake iz nosa i ušiju što pojačano rastu kod starijih osoba, kao najava tužnog događaja
•    grombi kaput – lep i kvalitetan vuneni kaput, koji nije mogao svako da ima. Kada se ošteti ili izliže onda se kod šnajdera „preokrene“ i  usput malo prekroji, pa i imaš opet nov „mondiš“ grombi kaput
•    gronik – svinjski podvaljak, a može i čovečiji kada je jako uočnjiv
•    grunt – zemlja, zemljišni posed; gruntovne knjige – katastarske knjige; zemljišne knjige; gruntovčani – 1. vlasnici zemlje, paori; 2. naziv popularne humorističke serije iz sedamdesetih godina XX veka TV-Zagreb, sa Dudekom, Regicom ,…
•    guvno – deo donjeg (stražnjeg) dvorišta gde se u julu vršilo žito, i tu skladištila za zimu: slama i seno u kamare, a kukuruzovina u kupe i tu su puštane kokoške da bezbrižno čeprkaju i traže zaostalo zrnevlje. A bećarac kaže : „Volem gazdu kad kamaru dene, a siroma kad igra do mene !“
•    gugutka – kumrija, guga, ptica slična golubu ali sive boje. Kada se gugutke pare predhodi predivna ljubavna predigra koja je odvajkada bila inspiracija pesnicima. Nekada se ženskom detetu davalo ime Kumrija, ali danas je to prava retkost.
•    gužvača, gužvara – vrsta kolača, domaća pita, kiselo testo, može bez ništa, lepše je sa makom, cimetom, rogačima ili bilo kojim džemom.
•    guja – 1. zmija, 2. opasan,lukav i besan čovek; ljuta guja-besna osoba
•    gulanfer – baraba, probisvet, gloncoš, (na nemačkom – „preljubnik“)
•    gumarabika – naziv prvog pravog lepka za gumene proizvode, i po njemu su se preteče vulkanizera zvali, jednostavno: „Gumarabika“.
•    gungula – gužva, metež, kad se deda vrati sa vašara u Rumi, kaže umorno: „Ne pamtim onak`u gungulu, tu je bilo more jedno svakojakog sveta !“
•    gunj – krzneni prsluk ili uložak, izrađen od jagnjeće kože, krzno okrenuto prema telu
•    gunja – dunja, kao voće
•    gurbelj, gurbet– čergar, Ciganin, Rom
•    gutati – trpeti uvrede i poniženja, pa se kaže: „Šta ću bedan, ćutim i gutam, na sve što mi govoridu ovi moji zaglajzani iz kuće !“; gutati knedle-uplašiti se, postideti se
•    guckati – sporo piti i pri tom vidno uživati dok besna žena necikne: „Ajd` ne guckaj celi dan, valja nešto i raditi !“
•    guša – vrat, šija; doguše, došlo doguše-prekipelo, neizdrživo, strašno; gušast-vratat čovek, osoba sa velikim vratom; gušiti-biti dosadan sa pričom i postupcima; gušač-davež, dosada.
•    gušt – uživanje, užitak; gus(š)tirati – polako, sa merakom, uživati u pesmi, hrani, piću, kafi, lepom pogledu, tj. živeti  život, biti hedonista.
D
 
•    dava – tužba, sudska prijava; daviti-pritiskati, gušiti, mučiti
•    davorijanje – žalosno sviranje ili pevanje, tužbalica
•    dada – ime od milja za stariju sestru
•    dažd – kiša (na ruskom), daždi,dažditi – pada kiša, kišiti
•    davaj – daj (ruski); 1. hajde kreći; 2. davaj, davaj (zajedno) – požuri
•    dakako – svakako, naravno
•    damšić, dimšić – dunavski parobrod
•    danga – udarac po glavi, čvrga, šamar; danganje – tuča, makljaža
•    dangubiti – lenstvovati, vatati zjale, muvati se, i evo rešenja u stihu bećarca: „Dođi diko nemoj dangubiti, ja sam mlada, volem se ljubiti !“
•    dandrmolje – prnje, dronjci, stvari bez neke vrednosti; isto što i andrmolje
•    danuti – odmoriti, napraviti pauzu; danuti dušom-biti spokojan, bez briga
•    danjom – danju, a ima i noćom – noću
•    darmar – 1. nered, krš, lom; 2. bezakonje i haos u društvu
•    dvor – kuća sa okućnicom, naziv od milošte za kuću, okućnicu, dvorište i  prostor oko kuće. Bećarac kaže: „Kada prođem kraj dikina dvora, dika za mnom pogledati mora !“
•    dvoriti – služiti, biti na raspolaganju, ispomagati: 1. bolesne, nemoćne i starije osobe u kući, obično dvori snaja, ćerka ili unuka ; 2. kada dođu gosti na ručak, onda mlađe ženske osobe dvore-poslužuju hranu; 3. na Svečarima-Krsnoj slavi, domaćin, muškarac, do ponoći nesme da sedne, već služi pićem i nazdravlja sa gostima, tj. „dvori kućnog Sveca sa ikone“ ; 4. šegrt takođe dvori majstora; 5. u velikim poljoprivrednim poslovima mora da se zna  „ko vodi pos`o, a ko dvori“ !?
•    deverati – mučiti se, natezati se
•    devetati, izdevetati – tući, iprebijati, kazniti batinama
•    devovanje – devojački dani  pre udaje kod mame i tate
•    degenek – vrsta svirepog Turskog batinjanja po tabanima, zadržalo se kod nas i posle njihovog odlaska sve do današnjih dana; degenjati, izdegenjati-dobro istući, jako isprebijati
•    deder`, dedere, dedera – hajde, `ajde; kao na primer:„ Deder`, dodaj mi mericu iz kotobanje, kad` si već gore !“
•    deka (sa dugo e), dejka – 1. deda od milošte; 2. oslovljavanje dosta starije nepoznate osobe kad sretneš i započneš divan
•    deka –(sa kratko e) 1. deset grama, kupovina kuhinjskih potrebština i recepti idu na deke, kaže se: „Kupi deci deset deka alve, da se malko oslade!“; 2. ćebe, vojničko ćebe, topla vunena prekrivka.
•    deklamacija – pesmica, recitacija–1. deklamovati–recitovati; 2. kada dete  tačno, jasno i glasno recituje, kaže se: „Ala deklamuje k`o advokat!“
•    denuti – 1. ređati, plastiti seno, slamu ili detelinu; 2. nestati, pobeći, uteći
•    depeša – pismo, telegram, pismena poruka pristigla poštom
•    dera – rupa u tarabi kroz koju može da se provuče manji ker, mačka ili kokoš, a bećarac kaže: „Oj švaleru, pripazi na keru, kad se noću provlači kroz deru !“
•    deran – mlad momak, momčić – 1. kaže se: „Al`, je izđik`o ovaj deran !“; 2. jako izrasto deran zove „dzindzov“, i on je velik ko baba i ima već bruce  (dlake) na licu i tamo dole .
•    dereglija – skela, lađa (na mađarskom „dereglye“)
•    dešnjak – konj koji se uvek spreže sa desne strane rude, ima i konj „levak“
•    dešperacija – loše raspoloženje, očajanje; i evo i  primera: „Kad` čuješ da je Pera dobio trećeg sina, a ti imaš četiri ćerke !“ ; dešperantan –neraspoložen čovek, razočaran i mrzovoljan
•    dibdileja, dildika, dilkan – zvekan, glupak; dilkaniti – luditi
•    dibidus –1. potpuno; 2.poslednje; dusdibidus-sve najgore, potpuno bezveze
•    divan – ali ne kao kauč, već kao naš govor i razgovor, kaže se : „Divani da se zna čiji si i odakle si!“; divandžija – besednik, osoba što voli i zna da razgovara; divaniti – lepo i uljudno voditi razgovor
•    di – gde, kako; evo primera: besna žena zatiče muža na kapidžiku i kaže oštro: „Di si ti kreno, zagulo jedna, zar opet u bircuz, malo ti je bilo noćas ?“
•    digod – bilo gde, negde; izraz : Digod da pođem – bilo gde da pođem
•    dilber – momak, dragi, dika
•    diletant – neznalica, ograničena osoba; dileja-nastala skraćenjem predhodne i ima isto značenje
•    diple – vrsta gajdi
•    direk – stub, oslonac; nosi kapidžik i krilo kapije, nekada pravljen od debelog hrastovog drveta, kasnije zidan na dve – tri ciglje, a ovi noviji izrađeni od armiranog betona ili od kvadratnog gvožđa. Iznad direka od kapidžika je, nekad, bio nizak svod, u koji su ljudi često strašno udarali glavama, i potom domaćinu spominjali „sve po redu i spisku“.
•    dirnut-lud, blesav, pa se kaže: „Taj k`o da je malo dirnut u glavu jer svašta lupeta!?”
•    dičan, dična, dično – ponosna osoba; dična cura-vrlo bitna devojka obično pred udaju; dičiti se-ponositi se, praviti se važan ali kad imaš sa čim
•    diškrecija – mito, korupcija, odomaćeno društveno ponašanje kod Srba, ne smatra se velikim prekršajem, naša posla i navika od vajkada; 1. izreka: „Para vrti gde burgija neće“ ; 2. izreka: „Ja tebi, ti meni!“, i  kaobajagi , „svima lepo“, a država nam ode u očin !? I evo kako to stvarno izgleda u životu: „Džaba ti moj komšija što su ti deca k`o anđeli, čestita, vaspitana, izučili velike škole, kad oni neće u politiku, a ti opet tvrd na džepu i nećeš one gore malko da podmažeš , pa da im o`ma dadu kak`i lep pos`o u kombinatu, opštini il` preduzeću !“
•    dišputacija – rasprava, dišputat-diskutant
•    doakati, dohakati – dokusuriti, upropastiti, srediti
•    dobovanje – javno neposredno obaveštavanje po selu obavljalo se do kraja sedamdesetih godina XX veka.Udaranjem u doboš, dobošar je pozivao meštane na šor, i tek kad se okupe, primire, snažno jekne: „Pažnja, pažnja daje se na znanje, i …!“ . Poslednji šimanovački dobošar bio je Nega Radosavljević, upamćen po rečenici: „Otac te slatki jeb`o, `oćeš ćutati više !“…To je izgovarao kad prisutni počnu da kobajagi zapitkuju i prave šale na sadržaj obaveštenja. Dobovale su se: državne naredbe, objave ratova, mobilizacije i proglasi novih vlasti i vladara, ali i lične vesti i oglasi o kupovini ili prodaji stvari, kuća i zemlje. Bilo je brojnih šala oko sadržaja dobovanja i tako je nastao stih u pesmi „ode kuća na doboš“.
•    dodole – paganski običaj, prizivanja kiše i odbijanja nepogoda, učesnici se oblače u kože i prekrivaju celo telo krupnim korovom, pevaju dodolske pesme a domaćini ih polivaju vodom iz vedra. Svetkovina se održava obično leti, u julu ili avgustu, kada vladaju najveće suše. Ima izraz kada se neko neukusno obuče pa se za njega kaže: „Vid`ga obuko se k`o dodola “ !
•    dođedu – doće, dolaze; još „jedan biser“ Sremsko-Banatskog lokaliteta koji se smatra velikom gramatičkom greškom, ali ipak i danas se često upotrebljava, kao naprimer u sledećim glagolima: radidu, (radu)-rade; pijedu-piju; pevadu, (pevu)-pevaju, jededu-jedu, sviradu-sviraju; evo nekoliko izraza: dođeš mi-dođi, dužan si mi; dođem ti-doću, dužan sam ti; došlo-koji je došao. I evo jednog jutarnjeg dijaloga ispred pekare:
- Jel`, prija Zagorka, kako ti deca i jesul` bila skoro ?
- E, moja Mico, pa dođedu iz grada kad imadu kade, jer tamo furtom radidu i samo trčidu za tim pustim dinarom !
 
•    dođoši – novopristigli meštani, prišelci; kuferaš – pogrdan naziv za dođoša ako je izrazito siromašan. Ima slučejeva kad im se ovde tobož  „nesviđa“ : te voda, te klima, te vazduh i sama ravnica, jer nema „nji`ovi brda“ . E , ondak im se lepo preporuči: „Braća, begaj iz Srema, dok se nisi primio, jer posle će biti kasno !“. Međutim, kasnije , obično dovedu , još pola naroda iz svog sela , i ponekog iz okolnih  sela i bliži brda. Već njihova deca su postala pravi Sremci. I tako prirodnom evolucijom od dođoša nastane nađoš !
•    dolma – nasip duž toka reke Save koji čuva donji Srem od poplava, gradili naši preci kroz kuluk i rabotu (prinudni rad)
•    dolja – 1. ulegnuće, udolina u ataru, avliji ili bašti gde se tokom veliki padavina sakuplja-leži voda; 2. ulegnuće u perini kreveta kada se izjutra ustane
•    dometnuti – dodati, priključiti; domećati-dodavati, kućiti; suprotno je: razmećati-trošiti, arčiti, upropašćivati domaćinstvo; razmećar- raspikuća, propalica, trošadžija
•    dorat – konj tamno braon boje, doro – konj (turski)
•    doronda – krupna žena
•    dram – turska mera za težinu, jednako 3,2 gr
•    drangulije – nepotrebne stvari, obično ih ima najviše na tavanu
•    drap – bledo braon boja, svetlo braon
•    drapati – češati, pa se kaže: „Šta se drapaš, ko`i ti je očin, da nemaš šugu !“
•    drvljanik – mesto u donjem dvorištu di se seku i cepaju drva
•    drečati, drekati – glasno plakati da se čuje do pola šora; dreka – galama i plač više dece ili ljudi; drečavo – napadno, upadljivo, jarke boje
•    drešiti, odrešiti – odvezivati džak, pertle ili neki čvor; izraz: dreši-veži – raditi nešto bez cilja i koristi
•    držaljica – drvena obla motka na koju se postavlja – nasađuje ručni seljački alat : motika, lopata, vile, ašov, itd.
•    drkavo – jadno, loše, bezvredno; kao na primer: „Dosta mi je ove kišurde i ovog drkavog vremena i jedva čekam da grane sunce !“; drkadžija-1. nezgodan karakter, nepopustljiv tip; 2. lenština, neradnik
•    drkelja , drkeljav – sitničar, picajzla, dosada, smota ; drkeljati – sitničariti ; izdrkeljisati – detaljno pretresati i ispitati
•    drkćati, drkće, drkćedu – drhtati od straha ili zime
•    drlov – visok, krupan čovek
•    drndoš-čovek na svoju ruku, težak karakter
•    droždine – mali sitni i slani čvarci, što propadnu kroz cetku, talog svinjske masti; upotreba je sledeća: 1. može se umakati sredina od leba; 2. Prave se slane pogačice od droždine koje lepo idu zimi uz crno  vino
•    drombulja – metalna sprava za sviranje na ustima i trzanjem prsta; drombuljasta usta – isturena i prenaglašena usta, i evo bećarca: „ U mog dike drombuljava usta, kad poljubi da srce probudi !”
•    dronja, dronjak, rita – odrpanac, skitnica; dronjav, ritav – neugledan, aljkav, neuredan; dronje, rite – garderoba koja nije za raskršće, vać za rad u polju ili za strašilo da se „lepo obuče“
•    droplja – 1. najveća Panonska ptica, iz porodica roda, bogata perjem, nekada naseljavala i Srem, ali sada živi samo u rezervatima u Mađarskoj i severnoj Bački kod nas, 2.osoba neugledna,ofucana i aljkava; dropljonja-pogrdan izraz za muškarca koji se potpuno zapustio; dropljuša,dropljava-pogrdan izraz za neuglednu i zapuštenu žensku osobu, ili domaćicu čija je kuća u haosu
•    drtina – stara, bolesna i izrađena osoba ili domaća životinja; matora drtina – starija neugledna osoba koja se predstavlja u mlađem društvu, a ustvari je predmet sprdnje i izmotavanja
•    dud – listopadno drvo, suncobran, gromobran, ukras i gorostas starog Srema. Neopravdano proteran, iako se od njega pravi: odlična rakija „dudinjara“, kvalitetna burad, delovi kola, nameštaj ili „jelo“ leba i dudinja . Lako se pelcovao, pa je na jednom stablu moglo biti sve tri vrste: beli, crni i murgasti. Od kada nema dudova nema ni musave dece. Kada neko „skrene“ ili poludi, kaže se: „Čini mi se, k`o da je pao s`duda !“
•    dujati, dujiti – nesigurno stajati, samo što se nepadne; evo primera: 1. kada dete pokušava da prohoda ali nezna da korakne, pa svi govore: „Duji, duji, ajd` sad, dođi mami,…tati,…seji,… !“ ; 2. kada pijan čovek jedva održava ravnotežu i klati se levo-desno, kao da nezna na koju će stranu !; 3. kada se kobila oždrebi pa ždrebe prvi put  stane na svoje noge pa se klati i kao drhti
•    dukat – zlatni ili srebrni novac, različitih veličina i vrednosti; koristi se kao: 1. oblik sigurne kućne štednje; 2. miraz devojački prilikom udaje, nosio se nanizan oko vrata; 3. dukatima se kupovale: velike nekretnine, salaši, zemlja a ponekad i život u smutnim vremenima
•    duljiti – stalno pobeđivati; oduljiti,ofuljiti-pobedom u dečijoj igri osvojiti, na primer sve: klikere, sličice ili  sitne igrače
•    dumst – zimnica, voćni kompot, sličan slatkom, ali redak i ne toliko sladak, pa se može na kraju popiti iz čaše ili same tegle; najlepši od: višnje(višanja), dunje(gunje), kajsije ili breskve(breske)
•    dunkl – tamnija boja, kaže se, dunkl plavo nebo, dunkl braon…
•    dunst – obavezna zimnica; 1. kuvani paradajz kad se vruć sipa u dunst flaše, i sa gumicom i celofanom zatvori; 2. soft, preliv ili sos u kome se prave razna ukusna jela
•    dunster – majstor bajagi za sve, ustvari napravi više štete nego koristi
•    dunuti, pirnuti – udariti, lupiti, piti; 1.nogom snažno loptu; 2.šakom nekog u tuči; 3. popiti veću količinu pića, kao na primer : „Onaj gradski špiclov , onomad , kod mene , dun`o litar moje dudinjare , a sve kao fali škotski viski !“
•    dunja – debeo pokrivač ispunjen perjem za ugodno spavanje zimi u ladnoj sobi
•    duvar – zid do kreveta; duvarnik – ukrasna i topla prostirka na zidu pored kreveta da se nebi otirao moleraj sa zida. Kada neko prokocka ili upropasti sve šanse u životu, kaže se : „Doter`o je cara do duvara !“
•    dupeška – velika zadnjica, ženama priliči, al` muškima nikako
•    dupke – do kraja; dupke puno-nema više mesta
•    dura !– komanda, uzvik  kada su konji uznemireni i kad drmaju glavama k`o da će krenuti sami. Kaže se, odsečno: „ Dura !“, i oni se odma` primire.
•    durati, izdurati – izdržati, težak rad ili veliku muku
•    duriti – ljutiti se, jasno pokazati izrazom lica da ti nije po volji i napustiti društvo, „Crven ko paprika“ i „Besan ko ris“ ; duribaba-stalno ljut, namrgođen,  neraspoložen; durnovito-nabusito i ljutito obraćanje
•    durunga – 1. duža i jaka drvena motka koja razdvaja stoku, obično konje, u štali; 2. visoka i izuzetno mršava osoba
•    duršlag – metalna alatka sa konusom za mašinbravare i mehaničare
•    ducin – odeća kao pelerina, bio je dugačak do zemlje, sa ili bez rukava, pravljen od ovčije kože i uz „kožu“ bio je glavna zaštita od velike hladnoće pogotovo zimi na s`onicama u pokretu
Đ
 
•    đakonije – razne sitnice, više vrsta: hrane, začina, đačkog pribora, alata, stvari, … Od skora  postoji adekvatan izraz: „svašta nešto“ !
•    đe ! – uzvik konjima da kreću, a uzvik:„ Ooooo!“ – kad treba da stanu
•    đevđir, đerđiv – velika cetka za odvajanje vode i valjušaka ili makarona
•    đenge, đengi – pare (ruski), novac
•    đeram – nekada korisna i neophodna, velika drvena naprava, polužne konstrukcije, često viđana po Sremskim ledinama, sa kojim se iz bunara izvlačila voda sa vedrom i sipala u veliki valog, na kojima su se pojila nepregledna stada stoke, od svitanja do prvog sumraka. Đeram je često imao ime, on je izvor života, orijentir u ravnici, sunčani sat i mesto gde su čobani divanili, svađali kere, duvanili, ispijali gutljaj-dva  rakije, čvarili slaninu i razlađivali se od letnje žege. Noću kada sve utihne i vetar dune, čula se škripa đermova kao ljudsko stenjanje ili ječanje što je decu itekako plašilo. Evo lepe zagonetke: „Danju klanja, a noću broji zvezde !“, Šta je to ?. (rešenje: Pa , naravno đeram ! ). Svoje mesto našao je i u narodnoj ljubavnoj pesmi: „Škripi đeram, ko je na bunaru !?“
•    đidati – varati, skraćivati rastojanje; 1. prilikom merenja i obračuna sa „fatometrom“ livada  za otkos; 2. u igri sa klikerima, „bockanju“ na crtu, pikadu, itd.
•    đilkoš – momčić sa periferije, kad dođe u varoš svojim ponašanjem pokazuje odakle je. Češe se tamo gde to niko javno ne radi, zvera okolo, kažom pokazuje ono što vidi, pljuje ulicom i glupavo zagleda ženski svet
•    đikati – skakati, više klimati u mestu
•    đinđuva – ogrlica, niska od sitnog nakita nose ga devojke
•    đipiti – 1. naglo ustati; 2. brzo ukrasti; izraz: Ajd` đipaj ! – kreći ! , polazi ! .
•    đozluci, đurzle, đorzluci – naočare
•    đorati se, džorati se – razmenjivati, menjati; 1. kao dete: igračke, klikere, sličice; 2. kao odrastao: garderoba, ploče, časopisi, sportska oprema, domaće životinje, itd.; 3. postoji i đoranje uz doplatu
•    đuvegija – mladoženja, momak spreman za ženidbu
•    đuveče – pravougaona posuda za pečenje ukusnih jela u rerni šporeta; na primer: đuveč, musaka, restovan krompir, itd.
•    đuture – zajedno, sve ukupno, izraz koji se koristi pri nekom ugovaranju posla ili trgovini, kada ima više stavki i kaže se: „Pogodili smo đuture, pa kako mi bude !“
E
 
•    egeda – 1. muzički instrument violina ; 2.  visoka , štrkljasta i malo povijena osoba ; egeduš – čovek koji svira violinu
•    egede – zatvor, naziv od pre vek ipo, kao mesto gde osuđeni „odsvira”neko vreme
•    egzekucija – izvršenje, sudsko izvršenje, prinudna naplata
•    egzicir – skupno izvođenje vojne vežbe, dve ili više kompanija
•    eja ! – uzvik za rasterivanje ptica iz vinograda
•    erar – državno zemljište, državni posed
•    erlav – kriv, iskrivljen, nesiguran na nogama, neprirodan hod
•    eskut, eškut – stari naziv za opštinskog pandura ili kurira
•    espap – razne vrste roba i stvari, predmet trgovine na vašarima i dućanima; ima izreka: „Espap na štap, pa na put !“-nužno potrebne stvari za poneti
•    efendija – gospodin
•    eškut – seoski sudija u davno vreme
Ž
 
•    žagriva, žeža – kopriva, korovska biljka, lekovita u ishrani ali u dodiru sa kožom mesto ožari i dugo bolno peče
•    žaca – 1. naziv od „milja“ za žandara; 2. naziv karte u špilu sa brojem 12 , ili „dojnjak“ u mađarskim kartama , ima i „gornjak“ sa brojem 13 , a naziv je  „dama“
•    žvala – infekcija u uglu čovečijih usta; 2.deo konjskog pribora što se stavlja u usta konju; žvalavljenje-preterano i napadno ljubljenje ili dosadno pričanje; žvalonja, žvaloša-pogrdan naziv za osobu koja mnogo i bespotrebno priča
•    ždera – 1. halapljiva osoba, koja zbog opsednutosti hranom, pogubi se i nesvesno   više puta osoli šunku; 2.osoba koja se često opija, nebira piće, čašu ili flašu, pa se desi u brzini da nategne sirće ili varikinu; žderati-nervirati, ili pogrdno jesti i piti bez mere
•    ždroncnuti – popiti malo, biti pripit
•    ždrepčovit – 1. konj pastuv koji je oran za parenje; 2. muškarac koji samo misli na švrljanje i švalerisanje
•    ždrakanje, ždrikanje – gledanje, posmatranje; ždraknuti – na kratko pogledati
•    žgadija – pacovi, miševi, grupa ološa, a kaže se: „Pazi se one žgadije samo štetu pravu !“; izraz: prožgaditi se-obezobraziti se, poružniti se
•    žena `ajduk – sposobna žena, dobra domaćica i majka, čestita supruga, nosi domaćinstvo  i ima veliko poštovanje od svih
•    žersej – vrsta kvalitetnog materijala-štofa za žensku odeću
•    žestina – jaka alkoholna pića u rangu rakije, konjaka ili vinjaka
•    žilaviti – dosađivati se, mučiti se, gnjaviti, jedva kao raditi
•    žitije – životni put svetaca i značajnih lica iz religije; životopis ili biografija isto to, ali samo nas običnih smrtnika
•    žito – 1. pšenica na njivi ili u ambaru; 2. kada se za Svetog Nikolu stavi šaka zrnevlja žita u plitku posudu (tanjir) i svakodnevno zaliva da do Božića izraste mlado zeleno žito.
•    žmićkati, žmirkati – namigivati, trepćati; žmiga, žmigi – pogrdan naziv za čoveka sa izraženom očnom manom
•    žrvanj – dva vodenička kamena taru se jedan od drugi i tako melju žitarice
•    žutokljunac – momčić, neiskusan a misli da puno zna, tura nos tamo di netreba
•    žućak – zlatnik (od milošte), dukat
Z
 
•    zabadati – zezati, podsmevati se
•    zabat, fronton– zid koji pokriva tavan kuće sa šora; lice kuće sa šora zidane  „uzduž na brazdu“ ili  na „dve vode“, obično napisano koje i kada je zidao kuću, po lepoti zabata cenio se i gazda kuće, specijalni majstori opravljali zabat
•    zabijačka – svinjokolj, poreklo reči je od slovačkog (zabijati -ubiti) i u većem delu Srema naziv se lepo odomaćio. U Bačkoj i severnom Banatu naziva se disnotor,disnator poreklo od mađarskog (disno – svinja). Bez obzira na naziv, svima lepo toga dana, dobro se jede, još bolje pije, lepo međusobno sarađujemo i u svemu razumemo. Ajd` živeli, i srećan pos`o domaćine ! Dogodine k`o i svake godine !
•    zabiberiti – podvaliti, lukavo doskočiti, oštetiti i omalovažiti ogovaranjem, primer: „Ala  je njoj zabiberila da se sve puši!“
•    zabičiti se – naglo se ugojiti, pogotovo u licu i vratu
•    zablenuti – upiljiti, zagledati se dugo i bez trepćanja
•    zabrazditi – 1. orati ili špartati tačno u brazdu; 2. voditi svakodnevno neprimeren život sa lošim društvom u bećarenju; 3. tvrditi nešto što nije tačno
•    za videla – neodređena vremenska odrednica, pre mraka, pre večeri, dok se vidi
•    zaduvati – zadihati, glasno i duboko disati
•    zaboburiti – zagnjuriti, potopiti
•    zavukati – baciti, zavitlati, odnosno „vuriti“ neku težu stvar za nekim
•    zaglabati – jesti brzo, neprekidno mljackati da svi čuju za astalom
•    zaglajdan, zaglajzan – bleskast momčić, neozbiljan
•    zaglunuti – odjednom ogluveti, može od pucanja karabitom, povećanog zdrastvenog pretiska, udara groma u blizini, šamara zvanog zauška, itd.; zagluno-ogluveo na krako
•    zagrebati – brzo pobeći, naglo otrčati
•    zagruvan – glup, blentav
•    zaguljen – čovek nezgodne naravi, prgav, na svoju ruku; zagula, prava zagula – nezgodan, tvrdoglav tip, koji kaže: „E sad neću , ni kako ja oću!?“ . U toku svađe sa nekim, izleti uvreda: „Zaguljen si k`o tocki k…c “!, a onda može biti svašta. Zašto se kaže baš „tocki“ niko nezna ?! Neko koristi umesto tocki izraz turski, što je malo logičnije.
•    zadrnjen – nezgodan čovek, tvrdoglav
•    zađevica – prigovor, spočitavanje, uvrednjiv komentar
•    zažditi – navaliti, gurati, pritiskati, pobeći brzo sa lica mesta
•    zazjavati – oklevati, iščekivati, očekivati
•    zazubice – želja, potreba za: hranom, pićem, cigaretama ili lepim životom; praviti zazubice-izazivati želju
•    zaići – doći, izgubiti se, doći onako više mangupski, doći momački kod devojke, kao u bećarcu: „Magla gusta, skrili se putići, oćel` dragi po magli zaići!“
•    zajtiti  – zahvatiti ladnu vodu lončićem, leti iz kante kad se ide sa bezdana i ponuditi starije društvo na klupi
•    zaj`tra – sutra pre podne, u jutro
•    zakerati – prigovarati na sve i svašta, biti cepidlaka; zakeralo – onaj što zakera
•    zakovrnuti – propasti, loše izgledati, umreti
•    zakrpa – nekada se odeća popravljala, i na rupe zašivale zakrpe, sa šivatkom i koncem i niko se nije rugao i primećivao. Majka (baba) je govorila: „Deco samo je važno da bude pošteno i čisto !“ ; zakrpiti – 1. šiti poderanu garderobu; 2. naružiti; okrpiti – povikati, opsovati, isprovocirati
•    zaludan – neko ko nema preča posla, dosađivati
•    zalupan – tvrdoglav, nedokazan
•    zaman – zalud, badava, kaže se: „Amanzaman, dosta više !“ – uzvik kada se bez potrebe nešto loše radi i posle sledi grdnja
•    zamlata – zanesenjak, eksentrik
•    zanavek – zauvek, kada se nasleđena imovina prodaje, i polako se kapital tanji, onda se priča po selu: „Prodala je ta raspikuća skoro sve njive zanavek, i kako ždere po bircuzima otići će i kuća uskoro na doboš !“
•    zanoviti – zatrudneti, ostati u drugom stanju, može i zaduhnuti ali to ja naziv za bezgrešno začeće u religijskim događajima
•    zaopšijati – naglo, brzo i odjednom zaokrenuti kola sa konjima, bicikli ili u trku se okrenuti u suprotno pravcu, da preti opasnost od ispadanja,  ili pada
•    zapaljač – upaljač, prvobitni koristili petrolej i kasnije specijalni benzin; nekad vrlo prestižna stvarčica kod pušača i često meta krađa u kafanama i džeparoša na vašarima
•    zapatiti – 1. odgajati kvalitetnu stoku; 2. razboleti se od neke bolesti; 3. stvoriti bolesno društvo od korupcije i ostalih asocijalnih ponašanja
•    zaperak – suvišna grana, izdanak na biljkama, koji se obično uklanja
•    zapećak – 1. zadnji deo peći, topao ćošak do odžaka; 2. nezavidno mesto u društvu, biti po strani, biti van događaja
•    zapečen – ostati malog rasta, stati u razvoju; zagedžaviti – isto
•    zaprđen, zaprden – nerazuman, na svoju ruku; zaprda-čovek isuviše slobodnog ponašanja i govora
•    zaputiti – krenuti i ići na neko određeno mesto; putiti-nagovarati, podstrekavati obično na gluposti
•    zarajtati – skriviti nešto, biti uhvaćen u šteti ili bezobrazluku
•    zarana – neodređena vremenska odrednica, ali uraditi nešto na vreme, što je dobro i korisno. Na primer: 1. namiriti zarana stoku, pre smrkavanja, za videla; 2. krenuti zarana na put ili njivu, pre svitanja da se stigne na vreme; 3. poći zarana iz kafane, pre ponoći, da se ljucki naspavam, itd.
•    zarezivati – ceniti, mariti za, ukazivati osnovno poštovanje; ne zarezivati – suprotno; primer: „Đuka, iz šorića ič ne zarezuje nikog živog u selu !“
•    zarozan (a) (o) – 1. neugledna osoba; 2. naboran, zgužvan, aljkav
•    zategnuti – privući, popiti, udariti, pokvariti; 1. kajasima, kad se zaustavljaju konji, uz uzvik: „Ooooo !“ ; 2. čašu rakije, na brzaka, stojeći pored šanka u birtiji; 3. šakom, onog namćora što grdi Boga i sve živo kad se oždere; 4. odnose sa komšijom kad njegov ker malo, malo, vata i davi moje biriće !
•    zaticati, zateći – spaziti pogledom; ugledati iznenada; zatiče – zatekao, ugledao
•    zaujati- zahladiti;izraz: kad zauji, kad zavuji-kad naglo nastupi zimsko vreme; izraz: ala je zavujalo-baš zahladilo, vreme kada je debeli minus, duva severac i pada suv sitan sneg koji se kao iglice zabada u lice; postoji vrlo interesantan izraz: Sveti Luka kad zavuka- vremenska odrednica kada može naglo da nastupi pravo zimsko vreme. Situacija kada se ode na svečare po lepom vremenu, a u povratku kući dođeš po pravom kijametu
•    zaukćati, zaukati-uhvatiti zalet, zaleteti se
•    zauška – vrsta nezgodno plasiranog šamara po ušima, od čega po sata zuji u ušima i slabo se čuje šta drugi divane
•    zacelo – baš istina, u potpunosti, baš tako je. Izraz veoma interesantan i šteta je što nepostoji i „zapola“ ili „začetvrt“ !?.
•    zaceniti – 1. jako, dugo i neprekidno smejanje ili plakanje koje ne može da se zaustavi, nekad, i po sat vremena. Nije zdravo ni u jednom slučaju ! ; 2. preceniti cenu robe ili usluge  prilikom pogađanja
•    zbitije – događaj
•    zbičiti – sabiti, saterati u nešto tesno, kao u onoj mangupskoj krilatici: „Odi čiči da ti čiča zbiči” !
•    zgodno ! – 1. uzvik-„može,odgovara mi !“; 2. dobro, solidno
•    zdipiti – ukrasti na brzinu, maznuti u prolazu
•    zdudan – tvrd, nabijen, pretrpan
•    zabijačka – svinjokolj, poreklo reči je od slovačkog (zabijati -ubiti) i u većem delu Srema naziv se lepo odomaćio. U Bačkoj i severnom Banatu naziva se disnotor,disnator poreklo od mađarskog (disno – svinja). Bez obzira na naziv, svima lepo toga dana, dobro se jede, još bolje pije, lepo međusobno sarađujemo i u svemu razumemo. Ajd` živeli, i srećan pos`o domaćine ! Dogodine k`o i svake godine !
•    zekiti – 1. gledati onako neprimetno ispod oka; 2. kibicovati ali više iz prikrajka; 3. zafrkavati, zezati ali bojažljivo da se jedva primeti
•    zeman – doba (turski), vreme
•    zembir, zembilj – pletena , poveća i široka torba za pijacu i veći pazar
•    zent – strah, cvikanje, ustručavanje, primetiti; zentara – kukavica
•    zetonja – zet, ćerkin ili sestrin muž od milja
•    ziben – sedam (nemački), često ga Sremci upotrebljavaju pri brojanju, a pogotovo pri kartanju u igri sedmice
•    zidati na kant – postavljati ciglju sečimice, kaže se : „Kad ne ležiš ni poleđuške ni potrbuške nego sečimice, po strani, na kant“!
•    zijati – 1. ukočeno i nametljivo gledanje ; 2. biti preglasan u razgovoru ; 3. u pevanju više se čuje dranje nego pesma
•    ziher – sigurno (nemački) ; ziheraš-oprezan čovek, onaj koji ne rizikuje
•    zihernadla – zakačaljka, spajalica dva dela iste odeće kada otpadne dugme ili se rašije
•    zicer – nameštaljka, zaseda, klopka; doći nekome na zicer-osetiti osvetu
•    zjakati – 1. preterano noću skitati i nespavati; 2. gledati čas levo-čas desno zjaka-osoba bez mira i stava
•    zlojeb, zlujeb – neko ko je uvek spreman na svađu, nadrkan tip
•    zokne – kratke čarape, sokne
•    zorli – težak, teretan, mučan; zor-sila,nasilje
•    zort – strah, zortati-bojati; izraz: dati zort-uterati strah; uzvik: „A, zortuješ?”-bojiš se ?; imati zort-plašiti se nečega
•    zubača – agresivna trava, korov, korovčina, guši stabljiku kukuruza; izreka  za političare koji prave štetu kažu: „Ovi su gori od najgore zubače !“
•    zuvati – jako šutnuti loptu, može se i „duvati“ što je malo nekontrolisano šutiranje
•    zuza, zuska – ženska osoba slovačke nacionalnosti, 1. u tradicionalnoj narodnoj slovačkoj nošnji ; 2. osoba pedantna, poštena , čista i zarađuje spremajući kuće i stanove u gradu
•    zujati – ići, šetati bez cilja, obigravati; 1. ići od stola do stola u kafani; 2. čvrsto spavati
•    zul, zulov, zuluf – zalizak kose ili duža brada kraj ušiju
•    zurla – svirala, turski duvački instrument sličan klarinetu ali malo veći sa jakim i prodornim zvukom; zurlati-glasno svirati, više dosadno i napadno
I
 
•    iberciger – lak prolećni kaput
•    ibrik – posuda od bakra, obično se u njemu kuvala kafa ili čaj
•    ibrišim – svileni konac
•    i bist – i bi (kako reče)
•    ide nizbrdo – stiže nevolja, kao konstatacija: 1. razboljevati se, gubiti zdravlje; 2. propadanje domaćinstva; 3. opšte propadanje društva
•    izanđalo, izrojtano – dotrajalo odelo, al` još služi; izanđati – dotrajati kao: mašina, stvari, prijateljstvo, ljubav, zdravlje, . . .
•    izveč(ć)ao, izveč`(ć)`o – izlapio, zaboravan
•    izba-kretanje, seoba; izraz: izbi to iz glave-zaboravi to, mani se toga; ne izbija-zaseo, ne mrda, ne izlazi; p ase kaže:„Od kako se Joca propio, danima već ne izbija iz birtije !”
•    izvolevati – 1. razmaženo svakodnevno izmišljati želje; 2. nalaziti u svakom radu ili osobi neku primedbu ili neslaganje
•    izgledan – prijatne spoljašnosti, zgodna osoba
•    izgustirati – ne simpatisati više, nemati više interesovanja
•    izdihanije – nastupanje smrti
•    izdrkan – neprijatan i nepopustljiv čovek u razgovoru
•    izkekečiti se, iskeketiti se  – iskriviti se, imati išijas, ili ukočiti se (ali) na pogrešno mesto (?) što je za muški svet vrlo neprijatno
•    izlemati – istući, izudarati; 1. ubedljivo pobediti u igri; 2. u vreme Vojne Granice kažnjenik je morao da legne preko specijalne klupe, po imenu „lemeš“ , a drugi vojnik da mu pošteno udara korbačem kaznu, i tako je nastao izraz izlemati
•    iljada – hiljada, ilada (grčki), tisuća (panslovenski), i uobičajeni narodski  nazivi: sto banki , som, somić (mangupski) i iljadarka (vašarski). Novčanica uvek bila velika i cenjena od strane mušterije i prodavca osim devedesetih godina  XX veka kada ustvari ništa nije vredelo. Prilikom  kupovine na veliko, kupac bez mnogo pogađanja, predočava  nameru da će pazariti za celu iljadu, i zato očekuje popust. Primer sa pijace: 1. ako je kilo krompira 2o din. , u iljadu ide 60 kg. (?) , 2. ako je kilo sira 150 din. , u iljadu ide 8 kg. (?) . Kupac upita: „Jel` tako ?“. Prodavac ako je saglasan, malo razmisli i kratko odgovori: „Ajd` može !“ , il`: “Ne može !“. Postoji jedan interesantan izraz, kada  vidiš zamišljenog i zabrinutog čoveka, i onda ga priupitaš: „I  šta kažeš, kolko ide u iljadu !?“ . Često se dobije odgovor: „Mani me moji muka !“ Ustvari to je situacija kada se ima: malo para, a mnogo želja.
•    izmeto se – promenio se , nije isti , postao lošiji, liči ili podseća(ne po dobru)na nekog od roditelja ili bliskih rođaka; izmetnuti se –a). podsećati na rođaka; pa se kaže: „Vidi onog malog, kako se samo izmeto na kartaroša ujaka, taj, po ceo nosi špil u džepu i samo ih meša !“,b).promeniti se na lošije, a evo više primera : 1. kada se čovek  oda piću ili kriminalu ; 2. kada seme  daje loše prinose ; 3. kada priplodna životinja daje loše potomke ; 4. kada se vojnik odmetne u hajduke ; 5. može i vreme kada u sred zime cveta voće , a u leto od hladnoće se loži vatra; izmećar-čovek odpadnik od društva ili porodice
•    izfurdekati – istući nekoga
•    ima kade – polako,ležerno, opušteno; kaže se: „Onaj Pera neće to brzo uraditi, on uvek ima kade !“
•    inaćica, inoča – 1. suparnica; 2. priležnica; poligamija ili mnogoženstvo se nekada upražnjavano zbog nemanja dece, i tada je dovođena druga mlađa žena u kuću, ali u saglasnost prve, a kako bi se obezbedio muški naslednik. Evo i bećaraca na tu temu: a) -Meni kažu da ja nemam dike, dika jedan a inoča sedam ! b) -Inaćica popreko me gleda , `oće jadna da pukne od jada !
•    indžinir, indžilir – inženjer, fakultetski obrazovan čovek
•    iroš – na mađarskom znači snažan ili slavan, a mi ga koristimo kao izraz za glavni ili kabadahija, kaže se: “Vidi onog Paju ima sto godina, a živi iroški, k`o ovi mladi !“
•    iskapljivati – ispijati čaše i flaše do poslednje kapi pića, i kada se to primeti, često se čuje šala: „Kako si poč`o, ajd` još i oliži !“
•    iskati – traži, tražiti; pa se kaže: „Ko nije isk`o , nije ni dobi`o !“. Odnosi se na sve životne situacije, a vi razmislite dal` je tako ?!. Pogotovo momci !?
•    iskezečiti se – zagledati se, izbuljiti se, neprirodno stajati
•    isprcan – prevaren, nasamaren, 1. prc – zezalica, šala; 2. isprcati-pravariti, obljubiti, primer: „Nađi mi `di`god seljaka koga nije neki nakupac ljucki isprc`o i zakin`o mu i na meri i na ceni!?“. E, moj braća, taki slučaj nećeš naći  u Sremu, a ni u našoj državi !
•    ići na posedak – ići u goste na duže vreme, u drugo selo, kod rođaka za vreme ferija, svečara, kak`i veći svetaca ili vašara
•    ići (n)uz očin – terati inat, kontru, kao na primeru: „Svi rade ovako, samo Gliša navek ide nu`z očin  !“, ustvari reći najednostavnije: „Pišati uz vetar !“
•    ići u očin – neodređeno mesto (mada se zna koje), ali nije lepo kad te neko tamo pošalje, jer i ti njega takođe možeš ! ? I tako počinje svađa .
•    ič – ništa, nimalo; ič ne mari – nimalo nevodi računa
•    icati – štucati; Čovek kad štuca, kaže  : “Iče mi se “ ! Ondak ga neko iznenada poplaši da prestane, al` posle bude ljutnje i svađe .
J
 
•    jabana – okolna sela, obično se kaže: „Moje selo je najlepše, a ova jabana je sačuvaj bože !“
•    jabuke u šlafroku – kolač od izrendane ili na kolutove isečene jabuke, umočene u testo kao za palačinke, pa sve isprženo na ulju
•    javašluk – neodgovornost (turski), oduvek bilo naše uobičajeno društveno ponašanje bez obzira kakvo je društveno – političko uređenje u Srbiji. Reč koja vekovima postoji i nemenja značenje, kao i naša čudna narav
•    jajara – osoba sklona prevarama, bez morala, samo traži način kako bi došla do koristi, pa se za nju kaže: „Jednom jajara, uvek jajara !“
•    jalovac – drvo ili voćka koja ne rađa, nema ploda, kao u pesmi: „Peva peto na dudu jalovcu dopala se devojka udovcu !“ ; jalov pos`o – raditi bez koristi; jalova priča – pričati bez dogovora; jalovina – loša zemlja
•    jamačno – sigurno
•    jarunac – polu odrastao divlji zec
•    jasle – 1. naprava okačena na zid u štali iz koje jedu seno krave i konji, 2. može i dobra državna služba, u kojoj se malo radi i dobro živi, pa se kaže: „Taj špiclov živi k`o car na državnim jaslima !“
•    jedared – jednom, ima i dvared – dvaput, ima i trired – triput ( što je sasvim dovoljno, pa makar šta bilo ? ! ? ) . Bećarac kaže : „Ja sam luče vid`la  juče, juče dvared, danas nijedared !“
•    jedek – debeo konopac kudeljni, za vezivanje stoke, obaranje drveta, vezivanje „voza“
•    jediti – nervirati, nekome ili sebi brigu stvarati, sekirati
•    jej – jedi; kad neko mrljavi i priča za stalom kaže se : „Ćuti i jej , o`ma !“
•    jeja, jejka – žensko odraslo dete, spremno za udaju
•    Jezuš – Isus, ili kada se legne sa raširenim  rukama i napravi otisak u snegu
•    jektika, jeftika – tuberkuloza, jeftičav(a)(o) – bolestan od tuberkuloze, neuhranjena osoba, sitna i bleda osoba kao da je bolestna; udarila jeftika-požutelo lišće, suši se, vlada bolest
•    jelole- seoska Slava u selu Sibač za Lazarevu subotu, narodni običaj kada se na šoru kuva kukuruz u oraniji, a na vatri kokaju kokanci, a uveče kad` se smrkne opravi igranka i zapeva uz citru, `armoniku il` tamburu sve do ponoći.
•    jel, jel` – ima više značenja: 1. jeli – „Jel`, čedo majkino u kolko sati ideš u školu ?“ ; 2.  pazi se – „ Jel  ti, mali čiji si ti kad si tako brezobrazan ?“ ; 3. kako da ne – „Ti, ćeš da me učiš kako se pravi bela oblatna, jel !“
•    jendek – kanal za oticanje vode iz šora, i mesto gde ožderani prenoće
•    jerbo – zato, jer; upotrebljava se u starim divanima i pričama
•    jesenče – jagnje namenjeno za slavu na Sv.Nikolu, kao „žrtva“ po paganskim običajima, koji padaju baš u dane božićnog posta ! ? Bože oprosti !
•    jok – ne
•    jošt,  jošte – još; izraz kao molba: „Jošte molim !” –  ljubazno traženje pića, hrane ili robe, u kući, prodavnici ili kafani
•    junost – mladost (ruski), junoški – mladalački
•    jutro – mera za površinu zemlje, 8 bostana, 1600 kv. fati  ili 57,55 ari, ili kao ljudska norma koju jedan čovek može da poore, pokosi ili obere zadana
•    jutroske – kao današnje jutro, a ima i „sinoćke“ kao jučerašnje veče
K
 
•    kabast – velik, krupan, glomazan
•    kabošan – vispren, điritan, živahan; kaboš-momačka ludorija, zabava, tobož sportska disciplina; situacija kada društvo popije malo više špricera, pritrpi se što duže od vršenja male nužde, pa se onda (samo muški) za opkladu takmiče na šoru koji će se dalje popišati, pa onda ponovo za astal.
•    kavurma, ka`urma – pravi se od svinjskih crevaca i želudaca, mišljenje o ovom jelu su jako podeljena !
•    kadar – sposoban, mogućan; izraz: „Nisam kadar“ – nisam sposoban, ne mogu ja to; partijski kadar – istaknuti članovi političke partije
•    kadašnji – bivši, nekadašnji
•    kadgod – neodređena i neobična vremenska odrednica, ali sigurno veoma davno, čak i preko sto godina. Čita i piše se zajedno i tek tada ima pun smisao, kao u sledećem divanu: „E, moj braća, kadgod su naši dedovi bili vojni graničari i skoro dva veka branili Evropu od Turaka, a da im ovi nisu kaz`li i spomenuli, ni fala, il` bar molim lepo, nikad za ljudskog veka !“
•    kadija – sudija u Tursko doba, ostala izreka za bezakonje u državi: „Kadija te tuži, kadija ti sudi !“
•    kazana – javna pecara, mesto u selu gde se pekla rakija, a komina u buradima dovozila sa kolima i „vato dugačak“ red, čak do pol` šora.Tamo je bilo svega i svakojakog cirkusa, jer su svi bili pijani od čestog “isprobavanja i ocenjivanja“ čija je bolja rakija – mučenica. Nazdravljalo se na više načina: 1. stojeći, ali samo na početku, jedna k`o nijedna, dve k`o jedna i tri puta Bog pomaže, 2. sedeći po imenu svih 12. Apostola, a bilo je i 3. ležeći u ime svih 40. Mučenika, dok žena ne dođe, a onda fajront, pa levo-desno  i „Marš kući !?“. U današnje  vreme kazan ili „vesela mašina“ ide na točkovima od kuće do kuće, na brzinu ispeče rakiju, bez pesme, šale i divana  i onda bež` dalje u drugu avliju.
•    kaja, kajla, kajl, kaj – cement
•    kajasi – uzde, za konje i muževe. Kaže se: „Ona mu je rospija stavila kajase i nema ga nigde, da londra po bircuzima i šoru  !“
•    kalanđov – kožni ukras na svinjskom biču
•    kalauz – ključ; 1. specijalni univerzalni ključ, za sve brave ; 2. pokazivač puta
•    kaleja – blesav, lud (romski), ili aljkav, šljampav
•    kalem -1. drveni valjak za namotavanje konca, pravila se od njega igračka „čigra“ ; 2.komad plemenite voćke spreman za kalemljenje; izraz: nakalemiti – a) oplemenjivanje mlade voćke; b) priključiti se, pridružiti se
•    kaldrma – stari turski naziv za uređen drum-put, pažljivo popločan oblim kamenjem, veoma postojan, kojeg danas izravnavaju ili presvlače asfaltom, ali već posle par sezona on se pohaba, i opet se pojavi stara dobra i neuništiva turska kaldrama
•    kalnuti, kalirati, kalati – izgubiti na težini ili vrednosti između dva merenja ili računanja, smanjiti se. Kod „veštih“ trgovaca uvek njima ta razlika „kalne“ u džep
•    kalpiti – kuditi, grditi nekoga ko nije dobar
•    kalfa – pomoćnik u dućanu, onaj ko uči zanat kod majstora, asistent, novajlija
•    kaljuga – mesto gde se svinje leti rashlađuju u blatu, lokvi; kaže se : „Pusti svinje nek` se kaljaju !“
•    kaža – kažiprst na ruci
•    kak`i –  kakvi; kaki – 1. kada dete vrši veliku nuždu; 2.. pričati gluposti. Izraz : 1. „ne kaki“ ! – znači: daj, nepričaj svašta! ; 2. „makar kak`i“ – nevažni, nikakvi; kak`a – kakva; kak`o – kako; kaka – dečije govance, govance
•    kamara – gomila slame s`denuta, posle vršidbe, na gomilu veličine kuće. U njoj zimu provode koze ili ovce, u manjoj rupi živi kera, u još manjoj rupi oće tvor ili lasica, ali buva ima ipak najviše, a ponekad nađe se i zaboravljeni fraklić rakije od dede ili ćaleta od lane.
•    kamašne – poseban štofani deo, dodatak iznad cipela, koji štiti od prašine i prljanja  cipela, čarapa i donjeg dela nogavica pantalona
•    kamdžija, kandžija – bič sa drvenim štapom oko metra, i kožnim ili pletenim završetkom za teranje konja, stoke a mogu se i deca „švićnuti“ ako su bezobrazna , kamdžijasta šojka – devojka, zgodna, poželjna, voli muško društvo; kamdžijast pogled – oštar pogled, od tog pogleda se presečeš i poplašiš
•    kanave – flaša za služenje vinom, jer iz nje brzo ističe vino i nema klokotanja
•    kanate, kanat – 1. drvene lotre od dasaka na špediteru-gumenim seljačkim kolima; 2. zaštitno krilo na vratima, a može i prozoru (kao šaloni ali neprozini i nepokretni)
•    kanda – valjda, izgleda, čini se, biće da je
•    kaniti se – nameravati, odlučiti se. Kada je neko zaseo i prešao svaku meru, kaže se: „Nikako da se (na)kane da pođe već jedared“ !,  ili ako neko odlaže početak posla, kaže se: „Kad ćeš se kaniti već jednom da počneš sa tim poslom !?“
•    kantar – gvozdena vaga sa jednim tasom, obično služi za merenje voća i povrća na pijaci, može i ljudi ali ne onih preko „metera“ (100 kg.)
•    kapelnik – 1. šef i najstariji član tamburaškog orkestra; 2. najstarija živa osoba u selu ili u generaciji; 3.osoba koja pomaže svešteniku oko crkvenih poslova
•    kapidžik – mala vrata sa šora, ulaz u dvorište samo za ljude, mogu i manja kolica
•    kapric – ćud, narav; kapriciro se-zainatio se
•    karakondžula – 1. strašilo, rugoba, vampir; 2. ružna žena i još preterano našminkana i neukusno obučena, da se sve zajedno čovek poplaši
•    karakuš – zapaljenje skočnog zgloba zadnjih nogu kod konja
•    karner – porub na suknji ili bluzi, čipkani dodatak
•    karuce – konjska mala i laka kola na četiri šinska točka, zovu ga od milošte ciganski fijaker
•    kasti, kazati – reći; kaz`o – rekao; kaz`li – rekli
•    kač ! – uzvik kada se teraju patke
•    kačara – podrum sa buradima za vino i rakiju. Deda kad ode tamo često se zakašlje i zagrcne ? !
•    kačica – drvena kanta sa poklopcem za sir, može i limena za čuvanje masti
•    kvara – bolest vinove loze
•    kvartir – stan, sklonište, konak, vojni logor
•    kvit – gotovo, kada su dugovanja izmirena, kaže se: „E, sad` smo kvit !“
•    kveker – udarac, nizak udarac;  lupiti kveker – podvaliti, naneti štetu; kveknuti – umreti; nastradati, biti uhapšen
•    kvečanje – odvajanje grožđa od peteljke, kljuk – kvečovano grožđe
•    kvircati – ovlaš sastavljati koncem  delove tkanine pre štepanja isto što i fircati  i profircati
•    keka – tetka, kekica – tetka od milja
•    kekeljav, kekeljavo – 1. bolešljiv čovek, sklon poboljevanju, neotporan; 2. bolešljiva životinja
•    kelneraj – deo kafane iza šanka gde je poređano piće i čaše, i tu nesme gost da zalazi, i zato ga u šali zovu „kafanski oltar“. Tu je često bila sakrivena budža za „smirivanje i ubeđivanje“ pijanih nasilnika
•    kenkav, kenjkav – kilav, nikakav
•    kerebečiti se – smejati se, više kreveljiti se, praviti grimase, dizati glavu k`o konj, pa se kaže: „Šta se tu kerebečiš k`o konj !“
•    kerefeke – 1. izmotacija, šala u kojoj se svi smeju; 2.  krivine
•    keriti se – demonstracija superiornog položaja ožderane osobe u bircuzu, kojoj su tamburaši ošacovali deb`o šlajpik, jer ih neprestano čašćava i kiti novcima.  Nastavak bećarenja je „keriti se unatraške“, to je kad ista osoba sa istim tamburašima krene kući, a ide sve unatraške, tj. unazad, a pesma se ori šorom i po` sela se razbudi
•    kesa – 1. platneni ili kožni džačić, preteča novčanika, koji se zatvarao potezanjem kanapa, nosio se zavezan za pojas i u njemu su se čuvali metalni novčići; 2. mošnice kod muškaraca i mužjaka kod životinja; Izrazi: 1. zaboleme kesa, baš me boli kesa-baš me briga, ne interesuje me ali spada u nepristojne izraze; 2. kume izgoreti kesa-poziv kumu na svadbi da baci malo para narodu posle čina venčanja; seci kesa-lopov, prevarant
•    ketuša – svadbarska ludorija, smešan skeč – prestava, u sitne sate kada mladići izvode večernje šale, kako bi i oni zaradili neki dinar u svatovima.
•    kečiti, kečati – 1. hvatati loptu i još nešto; 2. okoristiti se kad si u vlasti, pa se kaže: „Pera je „lepo“ ukečio kredit za poljoprivredne mašine , kad` su bili njegovi na vlasti, a sad se pravi nevešt !“
•    kibicfenster, kibic pendžer – stakleni deo prozora izbačen oko pola metra na šor u kome stoje muškatle, odatle se najbolje osmatra šta se novo dešava na šoru i izgleda oćel` lola već jedared naići
•    kijamet – vremenska nepogoda, propast sveta, napad štetočina
•    kirajdžija – podstanar; kirija-zakup stana ili prostora
•    kirijaš, kiridžija– osoba koja za novac prevozi robu zaprežnim kolima
•    kifeli – razlaz, beži, briši, tutanj; na primer: “Ajd` kifeli derani, sad` će mi momci  da igramo malo fusbala, a vi malo da gledite !“
•    kicoš – onaj ko voli da se doteruje, lepo i moderno oblači, naparfemiše se,  izbrija, začešlja kosu na „talase“ i na noge obuje „izviksane šimi“ cipele . Danas je malo tak`i momaka
•    kiselica – loše vino
•    kitice – šufnudle, duguljasto testo kuva se na vodi, pa se proprži na prezli. Odnedavno je stigla i Italijanska pica(?) i sad imamo komplet „sexy“ jelovnik
•    klaker, klaher, kabeza – vrsta slatkog gaziranog osvežavajućeg pića hlađenog na velikim komadima leda na vašarima, majstor koji pravi zove se „sodadžija“
•    klamfa – služi za obavezno spajanje građe na kući, iskovano u obliko velikog ćiriličnog slova „P“ dužine oko 35 cm., od debelog okruglog gvožđa
•    klepetuša – 1. plehano veće zvono za plašenje čvoraka u vinogradu i vrana kad niče kukuruz; 2. čaktar sličan klepetuši, manji i kači se stoci oko vrata da se zna gde je u polju kako nebi štetu napravila; postoji izraz: „Ne zatvara klepetušu“ – priča bez prestanka; situacija ako, dete teško progovara onda ga seoske babe – gatare „poje vodom“ iz klepetuše i ako „preteraju dozu“ , to dete kad poraste postaće „najmanje advokat ?!“ Tako se divanilo u Sremu ali advokati su ipak uglavnom bili crnogorci jer njihove klepetuše su sigurno kvalitetnije ili možda veće. Ko to zna !?
•    klečka – cepanica ili grana od skoro 30 cm., vezuje se keru na lanac  oko vrata, blizu nogu, da kad vitla kokoške spopliće ga. Kad čovek ide u „štetu“, a žena to čuje  na bezdanu, onda mu ona  oštro  kaže: „ Slušaj, ti švalerčino, vezaću ja tebi klečku oko vrata, pa onda idi šorom kod one tvoje „radodajke“ , nek` te sav svet vidi takvog`!“
•    kliberiti – glupavo se smešiti, više podsmevati, ceriti se
•    klindžav, klindžo, klindžonja – čovek slabe snage i još nespretan
•    klompe – specijalne „cipele“ za veliku hladnoću i sneg, izrađene od lakog drveta lipe,vrbe ili topole, u unutrašnjost se nabija slama; teško se u njima hodalo jer su bile „pet“ brojeva veće
•    klofer – praher, naprava od pletenog pruća, noviji od upletene žice za trešenje tepiha, kada dete skrivi, a klofer je pri ruci, onda se kaže: „E, sad ću te iz izklofati, za sve one tvoje uncutarije “ !
•    kljoknuti – pasti, onemoćati od starosti, gladi, žeđi, bolesti ili rana
•    kode, kode ! – uzvik za blago teranje svinja u svinjac; uše, uše ! – uzvik za grubo teranje svinja kad osete hranu i uz ciku, ludački navale na valog sa pominjama
•    ko god-kao, ali zajedno napisano kogod-neko, bilo ko
•    kode-rode ! – uzvik bodrenja i skretanja pažnje, vrsta smislene besmislice, kada se dete oblači i pri tom plače i negoduje, a pogotovo kad glava zapne i teško prolazi kroz tesan džemper ili majicu
•    kojuda – kojim putem
•    kožu – duga bunda do zemlje, od ovčije kože sa dugim rukavima za duge i jake zime
•    kožuh, kožušak – prsluk od ovčije kože
•    kolevče – deo zaprežnih kola za koje se vezuju štrange
•    kolečke – dva metalna točka na čiju se građu oslanja prednji deo pluga.  Desni točak je veći jer gazi po brazdi, i određuje dubinu oranja i lakšeg okretanje na (u) vratinama ili kraju njive. Deca su se često igrala sa kolečkom „oranja“, i oni koji su glumili „konje“, dobijali su i batine kandžijom od „kočijaša“
•    kolmovati- uvijati kosu, poznata hladna trajna kao frizerski hit sredinom prošlog veka
•    kolomast, kolomaz – tovatna mast, za podmazivanje osovina seoski kola i pokretni delova kola, uvek stoji ispod sica
•    komadeška – veliki komad, velika tabla, veće parče: 1. poljoprivredne zemlje – njive; 2. hleba, pečenja, šunke ili torte, pa se kaže: „Brat ga njegov alavi, taj pojede utoliko onoliku komadešku slanine, od koje bi tri čoveka bila fest sita celi dan !“
•    komasacija – agradna mera, ukrupljavanje zemljišnih poseda razmenom, a radi poboljšavanja poljoprivredne proizvodnje. Vrši se periodično kada se zato ukaže potreba. Često je bilo nezadovoljnih i oštećenih pa su sudovi imali pune ruke posla, a svađa i rasperava na pretek.
•    komencija – dogovorena nedeljna potreba u hrani i piću za pudara vinograda ili  čuvara bostana; preteča današnjeg „toplog obroka“. Na primer: rakije 2 litre, pola slanine, 2 pileta, 4 litre vina, 2 leba od 3 kile i 10 deka duvana. Baš lepo !
•    komlov – prirodni hlebni kvasac od hmelja, mekinja, kukuruznog ili pšeničnog brašna, suši se na suncu ili zimi na peći i služi za pravljenje novog domaćeg hleba. komlo – hmelj (mađarski)
•    komlovati, kolmovati – uvijati kosu, poznata „hladna trajna“ kao frizerski hit sredinom prošlog veka
•    komora – podrum, skladište lubenica i dinja u leto
•    konak – u Tursko vreme vezirska rezidencija i zgrada državnog nadleštva, danas znači: prenoćište, hotel ili hostel za noćenje putnika
•    kontraš-1. osoba koja u svim situacijama ima drugačije mišljenje i stav, uvek nešto prigovara, negoduje i zato strašno nervira okolinu; 2.veoma važan član tamburaškog orkestra koji svira kontru, čuveni šimanovački kontraš, bio je Ilija Jovanović. Udariti kontru, dati kontru-1. na sastanku govoriti mimo dnevnog reda; 2. naglo zaustaviti bicikli okretanjem pedale u nazad; 3. oponirati u raspravi, kao u svađi: svekrve i snaje, zaove i snaje, dve jetrve itd.
•    koncom – krajem, na kraju: leta, dana, noći, događaja,  …
•    kopnja – vreme okopavanja useva, kada armija kopača preplave njive i motikama  od ranog jutra do prvog sumraka  okopavaju kukuruz, suncokret, … Danas prskalice i hemija ubijaju korov, a motika se više ne proizvodi u fabrikama .
•    korpa – veliki pleteni sud od šiblja sa dve drške za prenos: kukuruza, krompira, paradajza; izraz: dobiti korpu – odbijanje poziva na ples i osramotiti udvarača , i zato su devojke dobijale šljagu i napuštale igranku pre vremena
•    kotobanja – skladište za kukuruz u klipu, dužina se meri „fatovima“, pravi gazda ima kotobanju „od bar“ od 8 fati (oko 15,5 m), po obliku rade se na duž, a može i na lakat. U Šumadiji sa naziva koš.
•    kočina – svinjac, zatvorena i pokrivena prostorija za svinje
•    kočoperan – drčan, ratoboran, važan; može i kurčevit ali se ne izgovara pred starijima i decom
•    košar, košara – pletena duguljasta korpa od pruća, bez dna za ručno hvatanje riba po barama i plićacima
•    krajcara – austrijski novac od dve pare dinara
•    krajcovati – očešati udarcem, malko zakačiti; 1. lopta kad padne „nuz crtu“ ; 2. kad zidar čekićem obija sitne komade ciglje; krajcovi-sitniš, odpaci ili usko isečeni krajevi raznih kolača (oblatne) ili oni što se spremaju u tepsiji, a deca odma dobiju da ih pojedu
•    krajsnjejši – vrlo lep, najlepši
•    kredenac – univerzalni kuhinjski orman sa zastakljenim policama, vratima i ladicama
•    kresivo – komad gvožđa, okrulo – elipsastog oblika, sa kojim se udara (kreše), po specijalnom kamenu (kremenu), da bi se izazvala varnica i potpalila vatra. Opasna dečija sigračka od koje je izgorelo mnogo seoski slama i guvna. kresnuti-polni čin, ali kao mangupski izraz-sleng
•    krilatica – avion, deda Steva ga je zvao roda, a deda Pera dobrovonjac sa Soluna e`roplan. Krajem II Svetskog rata, 1944. godine bio aktivan „sovjetski“ ( danas bi se zvao ruski ), privremeni  vojni aerodrom kod Krnješevaca, i na ispomoć su išli naši  omladinci, pa su avion nazivali samoljot (po ruski), ali najviše su se svi bojali aviona nemačke štuke , zbog strašne sirene  prilikom poniranja aviona
•    krmeljiv – neumiven, neuredan, aljkav; krmelj – 1. otvrdla sluz u oku posle spavanja; 2. čovek ljigav i nevažan
•    kropmpir u čakširama – krompir pečen u ljuski, u rerni ili u seljačkoj peći. Služi se sa sa čvarcima ili slaninom, a žeđ gasi špricerima
•    krpiloncija – nije zvaničan zanat, ali majstor nekada važan za domaćinstvo jer je vešto zapušavao rupe na plekanim sudovima, sa nitnama i komadićima lima, i na neko vreme ih osposobljavao za kuvanje hrane. Poslednji šimanovački krpiloncija bio je legendarni Sreta Jurišić-Papčina
•    krstina – u krst sadeveni snopovi žita na njivi, kaže se: „Kolko krsta tolko žita !“
•    krtani – narodni običaj u svatovima, kada posebno starije muško društvo, obično koji su pomagali u pripremi, u isto vreme kada su svatovi, njih desetak sede u ćošku za posebnim astalom, i „izvode svoje svatove“ sa kobajagi „mladom“, “mladoženjom“, ponekad i „svojom“ muzikom i uveseljavaju sve prisutne. Postoje razlike u običaju ali svi narodi Srema nekada su imali krtane u svatovima.
•    kruna – novčanica u Austro-Ugarskoj od 1892.-1918. , sadrži 100 filira
•    krdžan, krdža – prost duvan, jak duvan za pušenje, od koga se pušač prvo zakašlje kad povuče, a nepušačima krenu suze i spontalne psovke. Moj pradeda Radivoj kad nestane krdže pušio je usitnjen suvi list duda, umotan u novine “Politiku“, a to je bilo ravno požaru od količine dima i smrada. Umro je iznenada u osamdesetšestoj, a šta bi bilo da nije svakodnevno pušio krdžu i pio dudinjaru!?
•    kubura – 1. briga, sekiracija; 2. nekad bilo oružje pre 200 godina, preteča pištolja; kuburiti-mučiti se sa problemima, natezati kućni budžet od „prvog do prvog“, imati stalne zdravstvene probleme (kostobolja, pretisak, katar itd.)
•    kuvarica – 1. žena, domaćica koja se stara o kvalitetu i količini hrane za ukućane; 2. glavna kuvarica – isto to, samo kada su u pitanju: svadbe, daće, mobe  ili ispraćaji jer tada je prisutno i preko sto ljudi i onda ona ima pomoćnice – „reduše“ ; 3. ukrasna, vezena prostirka, iznad šporeta, od platna sa prigodnim tekstom i slikom, kao: „Kuvarice manje zbori da ti ručak ne zagori“, i slično
•    kuditi – kritikovati, osporavati; u Sremu ćale(otac) svakodnevno, već poslovično, kudi sina, i obično na kraju zaključi: „E, nesrećo jedna, nikad od tebe čovek neće biti !“. Dobro je što očevi greše, jer po nji`ovom svet bi odavno propao. Preterano kuđenje je omalovažavanje i zato ga treba izbegavati.
•    kulaš – konj mrke boje, mrkov
•    kulak – bogati seljak( naziv sovjetskog porekla), domaćin, ali „najveći protivnik“ socijalizma koji je okrivljen za sve promašaje i neuspehe komunističke revolucije; kulački sin, kulačka ćerka-podrugljiv i pogrdan naziv za decu bogatog seljaka; kulačka kuća-pogrdan naziv za kuću u kojoj živi bogati seljak
•    kulen – suhomesnati proizvod, debela kobasica od mešanog mesa sa dosta ljute mlevene paprike koju najbolje spremaju vojvođanski Slovaci
•    kulov – momak pomalo mangup, ali više glupak, primitivac ; kulovski izraditi – prevariti prostački
•    kuluk – u Tursko doba porez u radnoj snazi, u doba Austrijskog carstva zvao se rabota, a u vreme komunizma dobrovoljna radna akcija
•    kumpanija, kompanija – 1. društvo ; 2. graničarska vojna formacija od oko 250 vojnika, obično trajno stacionirana po selima, na raskršćima u izgrađenim kasarnama duž reke Save i Dunava
•    kumst – veština, umeće, mudrost, tajna
•    kupa – gomila snopova kukuruzovine složena u guvnu ili na njivi u obliku kupe
•    kuraž – hrabrost (francuski), okuražio se – ohrabrio se
•    kurisati – simpatisati, udvarati; kurišeš – simpatišeš, zagledaš
•    kuriti – pušiti (ruski), zakuriti – zapaliti cigaretu. Posebno bio u upotrebi mangupski izraz: „Daj mi špičku da zakurim !?“ . Da razjasnim „špička“ na ruskom je šibica i nije ono našta većina misli ! ?
•    kurmaher – ljubavnik visokog stila, švalerčina
•    kurtala – spas, kurtalisati se – spasti se, imati ostojanje
•    kurcobrija-mladić, u dobi oko 15 godina koga zapravo trese pubertet
•    kuršmit – štrojač stoke
•    kusav – životinja bez repa; kusav ker – pas bez repa, pogrdan naziv; kusavo – nedovršeno, skraćeno, jadno; kusavo znanje – traljavo naučeno
•    kusur – novac u trgovanju; razlika između cene robe i date novčanice; kusurati-uopšte izmirivati međusobne dugove, finansije dovesti u red; raskusurati-rasčistiti dugove, ponekad to neide u miru nego nastanu svađe pa i sukobi.
•    kucov – štene od psa; kuca, kuče – pas od milja
•    kušak – 1. gvozdena šarka, na kapidžiku ili kapiji; 2. drvena poprečna daska koja povezuje vertikalne daske od vrata
L
 
•    labrcnuti, čalabrcnuti – pojesti malo, onako snogu, na brzaka i onda bež` da te nevide, na šor kod dece
•    labrnja – njuška, gubica, kaže se: „Prekini da toročeš, inače ćeš o`ma  dobiti po labrnji !“
•    ladla, ladlica, ladica – fijoka, u kojoj može svašta da stoji
•    lajati – 1. kera kad laje to je normalno, jer to je njen pos`o; 2. kad osoba psuje, laprda  i izgovara sramotne reči, onda joj se oštro pripreti: „Ne laj  makaršta, ludo jedna, čuće te svet !“; 3. Može se lajati, i pritom biti simpatičan, ali samo kroz pesmu: „Lajava Cajka“ ili „Lajavi bećarac“ ; nadlajati – nadpričati, kao na primer: a). žena-ženu u tračarenju na bezdanu; b). političari u TV-duelima kad možeš čuti svakojake reči iz kafana ili sa vašara
•    lajber – kaput
•    laksir – retka stolica, proliv
•    lak k`o pero – mršava osoba, dete ili čovek
•    lampov, jarmac – deo vučne opreme kola ili starih poljoprivrednih mašina, nosač ili držač, jednog, dva, a ređe tri, ždrvčanika u koji su se s`prezali konji. Bećarac kaže: „ Bački konji, sremački lampovi, mala moja kapiju otvori !“
•    landarati – 1. pričati gluposti; 2. ljuljati, više se klimati; izraz: landara pišora-bezveznjak,neozbiljna osoba
•    lasan – podrugljiv naziv za stanovnike donjeg, svinjskog  Srema ili svinjarskog Srema ; lasa – vrsta domaće svinje, crna manguljica. Porugu šire ovi sa Fruške gore,a ne znaju ni sami zašto, jer  da i čovek pita šta su oni bolji od lasana, nebi ni umeli da kažu ! Ovo je naš interni sremački prc !
•    larma – vika, galama
•    lače, laćano, laće – dobro (romski), najlače – još bolje, jako dobro
•    lebarnik – drvene posude u kojima se ostavlja testo da se „podigne“ ili naraste pre pečenja leba
•    lebara – rakija od žita, ili greota od Boga !
•    levča – kriva poluga na seljačkim kolima što drže točak i podupiru bočne strane lotre. Situacija posle tuče na vašaru, ispektor saslušava dobro isprebijanog, ali i ožderanog  jednog od učesnika, a on se ovako pravda: „ Ja nisam kriv, gos`n milicajac jer ja sam njega furtom šeširom a on mene levčom i eto vidiš dokle smo došli !
•    lenguza – lenja žena, dugo spava, uvek je umorna i nadrndana
•    lenji – vrsta ležaja skucanog od makaršta, služi da se preko dana, u više navrata odrema, onako obučen  u kućerku ili kolebi, posle rada u stajama, vinogradu ili bašti. Rođeni brat „lenjog“ je „otoman“
•    lepuška, lepojka – lepa devojka, lepotica
•    lesa – ograda pletena od pruća
•    limburga meseca – naziv izmišljenog meseca kada će prevarant, dužnik vratiti  dug; može i na lažovski svetac, oko  „Sv. Živka“ ili  na „Sv.Nikad“ , tj. nikada
•    lipačenje – mlaćenje, šamaranje; izlipačiti – istući pretežno, ali jako, i to šamarima
•    lisast, (a), (o) – obično konj ili pas koji ima lisu,lisku, tj.  belu pegu na čelu
•    licider – kolačar, licidersko srce – vašarski poklon deci ili izabranoj devojci
•    lihvar – zelenaš, reketaš, kamataš, osoba koja se na nezakonit način bavi kreditima uz vrlo visoke kamate, a naplatu vrši čak i uz nasilje; u ozbiljnim državama takav rad se smatra velikim kriminalom, a kod nas, baš i nije tako!
•    liht – 1. ostati bez novca, sve potrošiti ili izgubiti na karte; 2. može i svetle boje kao: liht plavo , liht crveno i slično
•    lištrati – dovoditi nekog u red na surov način, prevaspitavati na vojnički način
•    lovkinja – korisna i dobra domaća mačka koja lovi miševe i pacove
•    logov – treći konj koji se pridodaje pri teškom – dubokom jesenjem oranju, a da bi se sve ubrzalo
•    lokot – katanac
•    londrati, landrati – lutati, tumarati, ići bez cilja
•    lotra – 1. bočna strana na seljačkim kolima; 2. merdevine za penjanje
•    ludinja – 1. pijanka, veselje; 2. pometnja, nesređeno stanje; 3. bezakonje u državi; 4. svađa u porodici; opšta ludinja – kad se nezna „ko je lud , a ko zbunjen“ , a šta to znači , pa bilo bi suviše bezobrazno i napisati ! ?
•    lula, brunda – naprava od komada drveta i konopca kojim se nemirnom konju pri potkivanju zateže gornja usna da nebi povredio kovača
•    lulav-blesav
•    lumperaj, lumperajka – kafanski opšti pičvajz, kada ožderano društvo uz tamburaše polupa mnogo čaša, flaša, tanjira, ponekad strada šank i čak iventar, a bilo je slučajeva kad su i pendžeri bili polupani. Prema obimu „loma“ postoji više klasa: mala lumperajka, lumperaj, velika lumperajka i strašna lumperajka, a pravi bećar morao je da učestvuje u svim pobrojanim. Sutradan  se ide na „sravnjenje“ računa kod gazde kafane, a ceh je nekad bio i jutro-ipo neobranog kuruza na njivi ! ?. Posle se godinama pričalo koliko i šta je polomljeno kao da je to bila, u najmanju ruku, prava  „Kosovska bitka“ .
•    luče – dika, lola, dragan, momak, voljena osoba sa kojom smo u ljubavnom odnosu ili emotivnoj vezi kako se to sada kaže. Bećarac kaže :„ Šta će meni koji đubre vuče, kad ja imam školovano luče !“
•    luft –  vazduh; luftirati – provetravati; luftika – neodgovorno ponašanje, bleskast; luft na točku – prevelik zazor na osovini i u ležajima
•    lucnut  - lud, nenormalna osoba; lucprda – bleskasta, luckasta, malo opičena ženska osoba, i „zverasta na muški svet“
Lj
 
•    ljuštika – krupni opiljci daske ili grede pri deljanju keserom ili dletom
•    ljoljnuti, ljoknuti, ljosnuti – pasti, propasti; 1. u jendek, kad promašiš ćupriju , dolazeći ožderan  od kuma Mrleta; 2. sa konja za Božić, kad otpevaš petnajesto Raždestvo i „na belo“ popiješ isto tol`ko čaša vina; 3. na ispitu kad si pokušao nešto na „blef“ ; 4. sa drveta ili tavana kad prečka na merdevinama popusti; 5. kad pijan zabasaš i sletiš, niz stepenice kod „Ike“ u kafani, a posle pričaš kako te je neko, kobajagi, gurnuo. Ima toga još…… oljoljati se-napiti se fest
•    ljucki – 1. jako, snažno; 2. pošteno, fer; Posle tuče u kafani, bila je ovakva situacija: „ Prvo je ljucski dobio batine, a onda mu se taj ljucski izvinio, jer je pogrešio osobu  !?“ . Zaključak: „Mani me više tog ljuckog, muka mi je od svega !“
M
 
•    maža – mera za težinu 50 kg.
•    majka – (sa dugim prvim “a“) baba, od milošte se oduvek zvalo u Sremu. Shvati ovo: „Kod nas u Sremu, baba je majka, a mama je mater, mati ili  keva !“ . Najveća sremska svetica, despotica Angelina Branković, „baba“, odnosno majka, svih Sremaca, zaštitnica Srema, zove se, zbog velikog poštovanja, „Majka Angelina “ . Unuci su svojoj majki  uvek ljubila ruku, u znak poštovanja, i pritom izgovarali reči: „ Ljubim ruke, majka !“ , a ona bi im zatim blago odgovarala: „ Živ bio dete majkino!“.  Danas više nema takvog razgovora i poštovanja.
•    makar kak`vi (a)(o), makar kak`i – nevažni, slabi, nikakvi; Kao na primer:      „Nismo mi Mitrovići makar kak`i, i od juče,  da nas ona šuša ruži !?“
•    makaršta-pričati gluposti, izmišljati i lagati, onda se samo konstatuje i oštro kaže: „Makaršta !”, ili situacija ako se pretera i još laje, kaže se: „Ijuu, makaršta pričaš, kako te nije sramota od sveta !”
•    maksimaš – bogat momak, prilika za udaju, alud. na 17. jutara zemlje ili “socijalistički maksim“; ili suprotnost: kaputaš – siromašan momak, koji ima, kako samo ime kaže, „samo kaput“. Bećarac kaže: „Više volim kakvog kaputaša, nego moga lolu maksimaša !“
•    malte ne, mal`te – skoro, umalo, zamalo; kaže se: „Odvajkada se u Sremu lepo živelo, mal`te k`o u Ameriki, i zato mi pelcovani Sremci nikud` ne idemo!?“
•    malj – drveni čekić za udaranje po drvetu, kada neko poludi kaže se: „ K`o da je udaren malko maljem po glavurdi !“
•    mamaljuga – jelo od kukuruznog brašna za sve sezone, kačamak služi se sa mlekom ili sa droždinama, drobljenim čvarcima, kristal šećerom ili po želji
•    mandov – pogrdan naziv za Ciganina, Roma
•    mangal – naročit sud u kome se drži i raspaljuje ugalj za zagrevanje prostorije i kuvanje kafe, a danas služi za pravljenje roštilja i ražnja
•    mandal – teška gvozdena poluga-šipka kojom se zatvaraju kućna vrata ili trgovački ćepenci; zamandaliti-zatvoriti, zabraviti, uhapsiti
•    mandara – 1. jelo slično cicvari; 2. kada neko radi nešto ofrlje to se naziva  „tandara mandara“
•    mandrknuti – pasti, umreti, udariti, ugruvati se na tociljarki; može i izraz: s`kurcati, načisto s`kurco-ali voditi računa u kakvom si društvu
•    marva – 1. opšte ime za stoku-domaće životinje: konji, krave i svinje koje je čovek gajio; 2. nekad su veterinara zvali „marveni doktor“; pernate životinje se jednostavno zovu kokoši ili živina
•    marifetluk – veština, majstorija, izmotavanje, dovitljivost, smicalica
•    mariti – brinuti se o nečemu, obraćati pažnju, kaže se: „Marim ja“ – odobravam (ja), slažem se (ja)
•    marjaš, marijaš – ugarski i turski sitan novac. Ostala izreka, i kaže se : „Nemam ni marjaša !“; tj. ostao sam bez novca , dekintiran
•    marod – bolest; biti marod – biti bolestan; marodiro – razboleo se
•    mastan – 1. debela osoba; 2.lajav razgovor ili lajava pesma; 3.lažljiva priča: mastiti-pričati i pri tom lagati, preuveličavati i ubacivati bezobrazne reči; mastan vic-šala sa puno bezobrazluka; masne fote-igra, pubertetska zabava na đačkim eskurzijama, sa prvim poljupcima i intimnostima
•    mastilo – tečnost tamne boje ( obično plava ili braon, crna, crvena i zelena ) koja stoji u staklenoj maloj flašici i služi da se u nju umače pero i piše
•    mahala – manji deo grada ili varoši, koji čine izvesnu celinu kao danas kvartovi. Primer iz Beograda: Dorćol, Voždovac, Bulbuder, Lekino Brdo, itd.
•    mašina – 1. šibica, sa kojom se palila vatra u kući, cigara, lepetrika, sveća i slama ukoliko se deca snjome „igraju“ i zato se pripreti: „Beži dalje od mašine, da je nisi pipn`o, nije to tvoja sigračka !“ ; 2. velika vršalica koja vrše žito u julu, po selu, od kuće do kuće
•    mašiti – 1. promašiti; 2. uhvatiti
•    maštrakalo – naziv za kućne sprave, mašine, pomagala, alate i slično koji se povremeno upotrebljavaju, dok ih tražiš zaboraviš ime i u momentu kažeš: „Di sam ostavio ono maštrakalo  ?! “.
•    megdan, mejdan – nekada trg, mesto na kome su se izvodili javni dvoboji, egziciri ili tuče. izraz: izazivam te na megdan-pozivam te na dvoboj; ili se danas kaže: izađi na crtu; megdandžija-učesnik u borbi, posebno u dvoboju ili naš varoški sleng:  šibadžija, tabadžija, silos, rokadžija, itd.
•    medljika – 1. kiša koja pada dok sija sunce; 2. usaklo lišće – bolest na biljkama; 3. loša i slaba rakija koja nije nizašta
•    mekinje – stočna hrana, otpadak od mlevenja žita za brašno, obično se mešaju sa vodom i ako se doda još prokislo jelo dobiju se pominje koje svinje obožavaju.
•    meter-1. stara mera za težinu 100kg; 2. sinonim za zdravog i u Sremu obavezno bucmastog čoveka, pa se kaže: „Jebeš, čoveka bez metera !?”
•    metilj – teška zarazna bolest kod ovaca, krava i čoveka, koju izaziva parazit pljosnati crv i koji napada jetru; izraz: metiljav čovek – slab, neotporan, pa se često čuje u radu: „`Bemte tako metiljava, diži to već jedared !“
•    met`o, met`li, met`uti – stavio, stavili, namestiti
•    militarac – čovek iz Vojne krajine; militerija – vojska
•    milja – hiljada (italijanski – romski)
•    miraždžika, muražika – udavača sa bogatim mirazom, dobra prilika za ženidbu
•    Miškovci – Subotište – dva naziva za isto mesto u Sremu, i zato pazite se šala povodom toga, jer mnogi su se lepo upecali
•    mišling, mišlinger – gusto sejan kukuruz, posle žita, služi za ishranu stoke u zelenom stanju
•    moba – uzajamna pomoć kod većih kućnih poslova, kaže se: „Upamti, pa vrati mobu “ !
•    modla – 1. limeni kalupi za pečenje kolača; 2. kad se nešto dobro uradi kaže se: „Ispalo k`o iz modle !“
•    molovati – krečiti ( danas ), iako to nije isto. U Slavoniji i gornjem Sremu ili šokačkom Sremu, molera nazivaju „ličilac“ što je u neku ruku pravilnije. Kod nas se kaže, ako je moleraj lepo urađen: „ Ala je uličio sobe svaka mu čast !“ Najbolji moleri u Sremu su bili Slovaci, i njihove stare kuće su bile pravo umetničko delo.Evo jedno duhovitog bećarca na tu temu: „Je li, kćeri, je l` to taj, što piša po zidu, jeste, majko, to je taj , što nam kvari moleraj !”
•    more, more jedno, more Božije – mnogo, jako mnogo; 1. primer A : „U Bosnu je otišlo za vreme Drugog sveckog rata more jedno Sremaca da se tamo bore protiv, ustaša i nemaca, kanda mi nismo imali takve žgadije ovde ?!“ ; primer B : „Najbogatija  familija u selu, i država na svetu, je ona, koja ima more Božije dece !“ ; 2. more, velika slana voda, Sremci ga od skora, leti masovno pohode, radi odmora, ali pradeda kada se  kao invalid, 1918. vratio sa Soluna, kratko je, kroz zube, rekao: „Bolje da more nisam ni vid`o !? “; 3. More ! uzvik, oštra komanda: dosta !, kao konflikt u kafani oko „vlasništva“ nad muzikom: „More !… Puštaj tu muziku već jedared, imamo i mi dušu i želja, inače upamtićeš Mitu zagulu !“
•    motka – prav štap od tvrdog drveta, dužine do 2 m., debljine ruke, nosili čobani i pudari. Služi da se stojeći podboči na bradu, odmori, i čak malko odrema, ako je vešt. Upotrebljava se i kao opasno uružje sa kojim se može teško povrediti životinja ili drugi čovek, bacanjem ili udaranjem. Izraz 1. : „ Radiće usrana motka“ – znači više obrukati ili osramotiti, i izraz 2. : „Radiće motka po leđi“ – znači otvoreno pretiti ukoliko se osoba ne primiri, izvini i ne promeni ponašanje
•    moče – parče hleba umočeno u toplu mast od prženja mesa
•    mrežage – pomagalo za ručno, više leđno, prenošenje veće količine sena i slame od guvna do štale i tora. Napravljene su iz dva dela, kao školjka, sa dva drvena rama i ispletenom mrežom od deblje uzice u koji se stavljalo seno ili slama
•    mrelo – kišobran, asocijacija na amrel (engleski)
•    mrndžati, mrnđati – 1.nerazgovetno govoriti; 2.pričati u bradu, za sebe; 3. prigovarati, ali nekako iz potaje
•    mrcinara, mrcinište – mesto van sela, velika rupa gde su se odlagale uginule domaće životinje; mrcina – 1. uginula stoka; 2. pijana, bezobrazna i nekulturna osoba; mrcinar – osoba koja odnosi i odvozi uginule životinje na svojim kolima
•    mula, mulac – glupan, pravi tupan
•    mundir – svečani kaput, ili svečana bluza od uniforme, odelo po kroju
•    mur – 1. pečat; 2. sleng za milicajac, murija, pandur; izraz:  „tur na mur“ – gotova stvar
•    mustra – uzor; pa se kaže se: „Ti si neka velika mustra“ – kada se neko  neopravdano pravi važan
•    mustaći – retki brkovi, kada se malo poviju na gore deluju švalerski
•    mutmel – belo mekano brašno
•    muf – krzneni topli valjak, u koji su se zimi uvlačile obe ruke da se ugreju i jedno vreme je bio obavezan modni detalj pogotovo u varoši
•    mufljuz – neotesanko, netaktičan čovek, neodgovoran čovek
•    muštrati – maltretirati, gnjaviti, u vojsci se tako regruti dovode u red
•    muštuluk – čast koja se daje donosiocu lepe vesti
N
 
•    na belo, na iskap – odjednom popiti punu čašu pića bez prekida, obično se to radi na svadbama, svečarima, povođanima ili pijankama, kad` se mnogo nazdravlja sa namerom da se neko drugi opije. Muzika tada svira bećarac: „Ko ne može popiti na belo, dabogda mu čitali opelo !?“
•    nabrljati – dolijati, biti uhvaćen u nedelu; brljati – varati, podvaljivati, prljati; pa se kaže: „Onaj ko brlja, jednom će i da nabrlja !“
•    naviljak – skupljeno seno koliko može na vilama da se ponese
•    navodadžija – isto šti i provodadžija
•    nagariti – povećati brzinu, ubrzati, promeniti ritam u nekoj radnji, poslu, tako da drugi to ne mogu stići, i obično negoduju: “Ej, lakše , di si nagario k`o lud !“
•    nagraisati – nastradati, nadrljati
•    nazime – najbolje starije prase, izabere se, uštroji i onda rani do zime za brava
•    nazuti – način brzog obuvanja papuča ili šolja
•    najedared-odjednom, iznenada
•    najma banka – nema banki (romski), a znači: nema novaca, prava kriza
•    nakaradan – ružan, pogrešan, nesređen; unakaraditi se – upropastiti se, ružno se obući, biti u neskladu sa normama
•    nakaćuriti – izgrditi
•    nakladati – nagvaždati, govoriti koješta, lupetati
•    nakolobučiti – 1. naoblačiti, pred letnje nevreme kad oblaci češu grane duda i u friškom vetru miriše na kišu, a po šoru lete oblaci prašine; 2. naljutiti, namrgoditi
•    nakonče – običaj u svadbi, kada mlada podiže i okreće malo muško dete, nakonče, na kućnom pragu kako bi rodila zdravo muško dete, naslednika
•    na kurzovini, zavezanci – omiljeni sremski kolač, kiselo testo namota se na pedalj dugačku kurzovinu i tako ispeče. Dok je vruće poprska se vodom i pospe šećerom, a u šupljinu (od kurzovine), po želji, ugura džem ili pekmez. Upamtite kurzovina se ne jede, već samo drži formu pri pečenju kolača ! ? .
•    nalizati se – napiti se rakije ili vina, a ne nikako „lizalica“ ili kašika sa medom. Evo još nekih „stručnih“ izraza, koji se mogu dvojako tumačiti: nasvirati, nacvrcati, nasisati, nacirkati, našminkati, nakresati, naderati, nafajtati, naliti, nacepati, naroljati, …
•    nam`a, nama`k – u tom trenutku, na tren
•    nameštaj – nekad je bila omiljena kafanska narudžbina pića za veće društvo, a sadržalo se od kilo (litar) vina i kilo (litar) sode .Često se koristila mangupska skraćenica: „Ki-ki“ . Onda svako sam sebi „namešta“ špricer po želji: tanji, jači, pola-pola, jednom ili dvaput „sečen“ itd. Od kako je kisela voda zamenila soda-vodu, nestao je i „nameštaj“, i sada se piju gemišti, nekako , bez romantike i uživanjcije. Kada se vino meša sa običnom vodom to se zove bevanda
•    namiriti – 1. nahraniti i napojiti stoku; 2. isplata u poslu bilo novac ili roba; 3. vratiti dugove
•    namicati – 1. domeštati, sitno premeštati; 2. štedeti , „sastavljati kraj s`krajem“ , teško ekonomisati
•    nanule – papuče sa komplet drvenim đonom, kada se u njima sabajle hoda po patosanoj avliji ili gonku čuje se glasno klaparanje, i svi se razbude
•    naore mi – istina, kad ti kažem; naore mi moje, naore mi moga – časna reč
•    naopako ! na`pako ! – uzvik: ne valja ! , nije dobro ! ; Iju, naopako ! – uzvik velikog zaprepašćenja, čuđenja i velike neverice
•    napabirčiti – nakupiti, kada prođe konbajn onda onaj sitan kukuruz što se nađe na zemlji, pokupe uglavnom cigani uz saglasnost gazde, ali nije to uvek tako i ponekad je milicija morala  da radi svoj posao
•    napenaliti – 1. štrčati, postati meta; 2. svađa žena na šoru kad jedna verbalno vređa drugu „bar pola sata neto“ a nekad i duže
•    na prečac-kada se nešto desi nenadano; recimo: 1. umre čovek, a nije bio bolestan; 2. izbije velika tuča na vašaru bez prethodne svađe
•    naravski – naravno
•    naricajemi – nazvani
•    narukovati – otići u vojsku
•    napičoriti se – kad se neka debela ženturnjača, zaglavi se ili stane tako da niko ne može proći, a ti nesmeš da joj kažeš jer će biti velike graje i svađe
•    nasankati, natociljati – 1. prevariti i umešati u gluposti; 2. zimske dečije igre na šoru i po zaleđenoj bari i kanalima
•    nataroš – glavni opštinski činovnik, licencirani overivač potpisa. Poslednji pravi nataroš bio je legendarni Steva Špijun, službenik pećinačkog suda, sada u zasluženoj penziji
•    nategača – stakleni balon ili tikva, na jednom kraju izdužena cev a sa druge samo rupa, sa kojom se, na dah, izvlači vino ili rakija iz bureta. Prilikom izvlačenja „malo“ pića uleti u grlo, pravdajući se da nategača nije „dobra“
•    natentati – nagovarati, huškati
•    natikače – kućne patike, može naštrikane od domaće vune ili izrađene od platna, kada se odozdo zašije koža i onda duže traju
•    natraške – unazad, ići unazad, ići na rukama
•    na tri ćoška – stanje razdražljivosti, loše raspoloženje, na kraj srca. Nema veze sa izgledom kuće jer takvu niko dosad nije sazidao i neće
•    naćve – veliko drveno korito u kome se mesio hleb, može i kao dečiji čamac za vožnju po barama i kanalima, ali zato posle bude kaišanje i kandžijanje po turu.
•    nacvrcan – 1. pripit; 2. nije „mortus“ pijan; i kaže se: „Kad je malo nacvrcan on je dobar i šaljiv čovek !“
•    nafajtati – 1. kvašenje veša sitnim kapima vode, da odmekne pre peglanja;  2. kad se neko neočekivano oždere i usput do kuće ušmura i izgleda k`o da je pokis`o , kaže se: „ Vid` ga, al` se braćela lepo nafajt`o !“
•    nafrakati – 1. nacrtati nešto bez veze; 2. kad se devojka napadno i neukusno našminka; 3. kad moler loše okreči sobu i sve bude muzgavo
•    nadžak – 1. nekada ubojito oružje za probijanje oklopa na vojniku; 2. vrsta male sekire-čekića koju je nosio redar umesto štapa, uvek važan i namrgođen, čuvar polja u Sremu; Postoji i „nadžak baba“ – starija ženska osoba, stalno je zle volje, zanoveta sve i svima, jedino ona sve zna i zato kad je vidiš begaj
•    neverija – izdajnik, preljubnik; naša neverija – domaći izdajnik
•    nedokucan – blesav, lud; nedoprcan – isto, ali spada u lajavu  kvalifikaciju pa se ne izgovara pred decom i starijim ljudima
•    nemešag – plemstvo, nemeški – plemićki, gospodski, biti važan
•    nemilice- trošiti, arčiti ili raditi nešto bez mere i potrebe
•    neovejan – 1. prva budala u selu a možda i u okolini, prvak u glupostima; izraz: luda jedna neovejana-budala kakve nema; 2. neovejan pasulj-pasulj pomešan sa otpacima suvog lišća, trave i raznim nečistoćama, tek kada se izveje-pročisti biće spreman za upotrebu
•    nesvet – neljudi, đavoli, loši ljudi; Evo primera: „ Ajd` izvolte u kuću prijatelji, pa valjda nismo mi nesvet da nesvratite bar na čašu rakije !“
•    ni blizu – 1. ispod nekakve norme; 2. lošiji od nekog kad se poredi; na primer: “Kak`i mu je babo čestit čovek bio, ta šušumiga nije ni blizu  !“
•    nizam – vojnik; 1. regularna vojska u Turskoj od 1826 . g.; 2. red, poredak; nizamski – vojnički; nizamski rastanak-poznata balkanska narodna pesma, sa lepom melodijom, koju više naroda svojataju kao njihovu izvornu !
•    niks –ne (nemački), nikako
•    nobles – umišljena prefinjenost, danas ima izraz: kao „biti u trendu“
•    nokla – 1. šljiva – oteklina plavo – crvene boje ispod oka, dobijena od udarca ili „pada“ na nešto tvrdo; 2. mamac za ribe od kukuruznog brašna
•    nokšir, lokšir – noćna posuda, za vršenje male nužde, nekad su koristili svi ukućani preko zime, kad bude „ciča zima“ ili veliki minus. Danas postoji WC u kući, i samo mala deca koriste nošu
•    notic, notes – beležnica
•    noćašnji – onaj ko je cele noći bančio, pa sad nije nizašta; ili: noćobdija, noćna `tica- kafansko-boemski tip, osoba koja noću banči po kafanama
•    nujna – 1. pokorna i tiha osoba ili domaća životinja; 2. setna mlađa osoba koja zbog ljubavnih jada povremeno uzdiše
Nj
 
•    njakati – zezati, vređati; iznjakati – prevariti, bećarski obljubiti; njakalica – šala, laka ženska, njakadžija – bezobrzan čovek, nevaspitanko
•    njanja – previše mirno dete; njanjati – spavati, lenčariti
•    njet – ne (na ruskom), nemože, dedovi povratnici sa istočnih ratišta i bonjševičke revolucije često i rado su je koristili u razgovoru
•    njorda, njokalica – nos, ili u pretnji: „ Pazi da ne dobiješ po njokalici !“
•    njoriti se – 1. ljutiti se, isto kao i duriti, to je kad usta izgledaju kao njuška praseta; 2. spavati, često i rado spavati
•    njonja – 1. nos; 2. visok, krupan i snažan čovek
•    njupa, njupaža – hrana, jelo; njupati-jesti slatko
O
 
•    obaška – odvojeno, posebno, naročito. Kada vlada nesloga, kaže se: „Svaka vaška obaška !“-svako za sebe
•    oberknez – glavni knez sela ili sreza; oberfeldher-vojno vrhovni komadant; oberkelner-šef kelnera ili glavni kelner u većem lokalu; oberliht-svetlarnik ili gornji deo prozora; oberkurva-najveća razvratnica u varoši
•    obešenjak – lukav, prepreden; pa se kaže: „Taj obešenjak je namazan svim belosvetskim farbama, i nemojte se s`takvima `vatati u kolo !“
•    obojci – 1. kudeljna ili lanena topla tkanina za obavijanje stopala nogu; 2. Kada propadne firma, država, zadruga ili vojna komanda, kaže se: „Sad je došlo, kom obojci, kom opanci, spasavaj se !“
•    obranica – drvena blago zakrivljena motka, oslonjena na rame, a na krajevima se okače kante za vodu. Muška publika, na šoru, volela je da gleda snajke kada nose vodu na obranici sa bezdana, jer tada graciozno hodaju i njišu kukovima, kao ove današnje „vrce“ na modnim revijama.
•    obrliht – gornji, manji deo prozora, lufter, koji se može posebno otvoriti, kad nisi kod kuće, jer čovek nemože proći kroz njega
•    obšestvo, obštestvo – opština, društvo
•    odjedared – odjednom, ima izraz: „Šta mu bi odjedared“ ?- šta muje sad ?
•    oduška – rupa u zaleđenoj reci, bari il` kanalu za zahvatanje vode; evo interesantnog izraza- „Dati oduška srcu“ – znači razveseliti se uz tamburaše i drage pesme
•    ogrizine – ostaci kukuruzne stabljike koju je stoka oglodala. Dva snopa ugreju furunu da se može ispeći lebac, krompir ili kak`i kolači. Zimi kad popusti mraz i bude blata na šoru do kolena, onda se preko „prelaza“  postave snopovi ogrizine da možemo ići jedni kod drugi na divan
•    odužiti – 1. kada se odsluži vojni rok, tada se “čovek se oduži državi i narodu“; 2. kada se kod pekara na kraju meseca, po „teki“ izvrši poravnanje, kaže se „odužio sam dug“; 3. odlazi se u svatove i kupuje valjan poklon kako bi se „odužio dug“; 4. u braku treba se ženi takođe „odužiti“ , ako nisi sinoć, moraćeš jutros, ili kako bećarac kaže: “Moj dragane, što si poranio, kad se nisi ženi odužio !“
•    ožderati se – 1. opiti se jako; 2. kad neko mnogo pije zovu ga „ždera“; 3. kaže se: „Toliko se oždero, da ne mo`š ljudski sa njim divaniti !“
•    ožučiti – nasekirati, iznervirati, jako se jediti; ima izraz: „Ima žuč da mi proradi od tebe …!“
•    ojesti se – 1. kada se čovek najedene nečega mnogo i to odjedared; 2. kada čovek često jede isto jelo pa mu dosadi; 3. kada se čovek leti usled rada oznoji pa obično ispod ruke i između nogu koža pocrveni i jako peče – to je ojed.
•    okaniti se, okanuti se –  ostaviti nekoga na miru, bataliti. Izraz: „Okani se čoveče ćorava posla !“ – znači: „Batali taj sumljivi posao!“
•    okeriti – udarati
•    olajavati – 1. ogovarati, loše pričati o nekom; 2. lajavuša – obično ženturnjača koja nema „preča posla“ i zato „vodi tuđu brigu“ i raspravlja „tuđu muku“. Kada se sazna, onda lajavušu sačekaju negde na šoru pa se isterivaju sa njom. Za sremice kažu da imaju dugačak jezik, i često se vidi, a bogami i daleko čuje, omiljena „sportska disciplina“ ili seoski „dramski skeč“: „Olajavanje sa isterivanjem !“
•    olaj – 1. ulje; 2. kada se drveni pod namaže, olajiše, starim prerađenim uljem iz „mašinske“. Uveče u domu kulture posle „konferencije“ se opravi igranka, i ako se oklizneš na  „olajisanom“ patosu upropastićeš komplet odelo i dobićeš grdnju kad dođeš kući
•    oljoljiti (se) – napiti se, oljoljan – pijan
•    o`ma – odma
•    omađijati – 1. navračati, baciti čini; 2. ako je dete jako nemirno i nesluša nikog, onda se za njega kaže: „Toliko je nemiran, k`o da ga je neko omađij`o !“ ; 3. koristi se u raspravi svekrve i snaje kada se svađaju oko uticaja i prevlasti na sinu, odnosno mužu
•    onomad – pre neki dan, nešto ranije nego naključe, a nije juče, niko nezna tačno kad, ali nije bilo davno, već onomad. Sad vam je sve jasno „kad se tačno sve desilo !?“
•    opaklija – dugi topli ogrtač, bez rukava, sa kapuljačom, nekad pravljeno od ovčije kože, noviji gumirani spolja da ne propuštaju kišu. Oblačili čobani, a u kolima ispod sica stajala upakovana za nedaj bože kiše u putu
•    opariti – doći do veliki novaca, naslediti veliki tal
•    oplećak – gornji deo veša koji su oblačile babe
•    opraviti se – 1. obući se; 2. srediti domaćinstvo pa se faliti po selu: „Al`, se opravio, podne mu njegovo, ta to je sve cakum-pakum u avliji !“
•    opajdara – lajava žena, torokuša, ogovarača i još nešto
•    oplesti, opleti – raditi brzo i tačno, udariti, krenuti odjednom, štrikati; 1. opleti kolo na igranki da svi glede; 2. oplesti(naplesti) štrikov za primer; 3. opleti bećarac šorom; 4.ople(s)ti po oblatnama i kolačima; 5. oplesti budžom po lopovu kad ga zatekneš u pušnici; 6. ople(s)ti trkom po prašini; 7. opleti po špricerima; uzvik i komanda: „Ajd` opleti !-kreni, počinji !
•    opričati – ispričati, natenane i lepo pričati neki događaj ili vest
•    općutati – odgovoriti, kaže se: „Svašta mi je taj rek`o pred onolikim svetom na rskršću, pa ko mu nebi općuto !“
•    opcigovati, apcigovati – odbiti, uskratiti od sume ili količine na osnovu neke pogodbe, računice ili često samovolje
•    opcuj – opsuj, i ovako to izgleda u Sremu: „Ajd` opcuj mi mater paš`viduti dal` imam bricu !“
•    oranija – veliki sud ispod koga se loži vatra, u kome se tope čvarci, kuva paradajz, greje voda, kuva barotina ili čorba kad su svatovi…
•    ordija – 1. vojska, armija u Turskoj carevini; 2. grupa mangupa ili kabadahija
•    orcati – 1. praviti buku; 2. vršljati po stvarima, pa se kaže: „Ne orcaj više dete , bićeš bijen !“
•    ostraguša – 1. starinska puška koja se puni odstraga, obrnuto; 2. kada se dobro nejedemo pasulja i kasnije ispustimo glasan prdež, kaže se: „Javila se puška ostraguška, počinje ustanak !“
•    otezatelno – otegnuto
•    o`to doba – od tog vremena, od tada; neodređeno prošlo vreme koristi se u divanima kada se želi nešto naglasiti, kao na primer: 1. neka lična vremenska prekretnica (rođenje, smrt, bolest nekog iz okruženja); 2. društvena prekretnica (buna, rat, katastrofa); 3. period vladanja nekog vladara ili trajanja neke države. Primer: „Drugi Svecki rat je bio velika nacionalna i ljudska tragedija mnogih naroda širom sveta, i o`to doba  ništa više nije isto !“
•    otoič, otojči – malo pre, ako je podne, onda je „otoič“ bilo jutros, ili pre par sati. Niko to ne zna tačno kad se desilo, ali kaže se: „ Kanda je to bilo otoič na raskršću !?“
•    otoman – sklepan ležaj, kratak i uzan, za dremež preko dana, napravi se po merama da se uglavi u ćošku letnje kuhinje, vajatu ili čak kotobanji pa onda pradeda u njemu spava od „Đurđevdana do Mitrovdana“ k`o pravi `ajduk
•    otperjati – brzo otići, umaći, uteći; kao u priči sa raskršća: „Taki je otperj`o čim nas je vid`o da idemo !“, a misli se na lopurdu u vinogradu
•    otrembeljiti, otromboljiti (se) – opustiti se, fizički nesposoban za nešto, mlohav
•    oće`š – (sa dugo o)nećeš, nemože, nedam (još jedan interesantan izraz, uz koji ide već „poznat“  pokret previjene ruke u laktu ); oće`š očin, oće`š očina`ti–psovka srednjeg inteziteta, znači „evo ti ga na“
•    očešati – blago dodirnuti u prolazu, kao i; 1. dobiti nešto nezarađeno, bez muke, na „lepe oči“, mufte, primer: „Vidi Kiću, lako je njemu, opet se očešo kod tetke iz Nemačke za avto !“ ; 2. pasti na sudu, biti kriv: „Sad ga je sud očešo , pa će se valjda malo smiriti !?“ ; 3. očistiti i urediti češagijom konje i krave kad se vrate iz polja
•    očin-kao tatin, babin ili ćaletov (od imenice: otac , pa čiji je nego „ocov”), a u praksi misli se na ono s`učim te je tata napravio(?), pa zato postoji više izvedenih psovki: 1. „Idi u očin!”; 2. „Oćeš očin !”; 3. „Malo očin(a) !”; 4. „E, očina ti !”, ali se pravimo nevešti kao da neznamo šta je posredi.
•    ofinger, aufinger – vešalica za odela, kapute
•    ofrlje – aljkavo, nemarno
•    ošljariti – bezvoljno, aljkavo i površno raditi
•    oštrokonđa – žena koja stalno nešto zamera, zakera i ispravlja. Ako možeš okani je se, jer se zna da je „njen jezik je uvek duži i otrovniji od tvog !“
•    ošuriti, šuriti – opeći; 1. podvaliti, prevariti; 2. naplatiti previše nešto; 3. na zabijački prelivati upravo zaklanog brava vrelom vodom radi lakšeg skidanja čekinja; šuriti sa cenama–biti skup
P
 
•    pabarisati – udariti, potući se, svirati, tj. oštro nešto raditi
•    pabirak – zakržljao, mali i savijen zreo klip kukuruza, kada je sušna godina ima ga dosta; pabirčiti – skupljati po njivi ono što ostane od berbe i nije za kotobanju
•    pavor, paor – naš seljak, čovek koji živi od obrade zemlje
•    pajati, o`pajati – ići, čistiti, ogovarati; izraz: opajati selo – ići od kuće do kuće i voditi abrove; primer, besnog i gladnog muža: „Di`si ženo Bog te ubio, nema te celo pre podne kod kuće mora da si o`pajala po`l sela, odjutros !“
•    pajtaš, pajtos – drug, prijatelj; spajtašiti se, spajtati se  – udružiti se, ali pomalo u „mutnim“ ili „nečistim“ poslovima
•    palamar – 1. debelo uže za vezivanje brodova za obalu; 2. veliki ekser; 3. ili nešto drugo, a sigurno znate šta (?) …
•    palacka – plod trske koji liči na kubansku cigaru – tompus, kada se upali polako gori i dosta dimi, uveče se sa njom teraju komarci, a deca vrte i jurcaju šorom
•    pandrcati, badrckati – zadirkivati, izazivati
•    papula – jelo od krompira, može i od belog, krupnog pasulja, neka vrsta pirea, začinjeno alevom paprikom i biberom. Jede se sam ili solo, ili kao prilog uz neko meso, kao i sarmu
•    par – 1. trenutak; 2. dva, dvoje; 3. nekoliko (neodređen broj, ali ne više od četiri-pet); 4. suprotno od nepar; postoje izrazi: 1.  „U taj par puče puška“ – u tom trenutku puče puška; 2. „Sve ću ti kasti u par reči !“ –ukratko ispričati nešto; upariti-spojiti, udružiti kao: momak i devojka, golub i golubica, grupa osoba oko zajedničkog interesa itd.
•    parada – ići u goste, prosidbu, vašar ili kakvu svečanost; uparaditi se – lepo obući, doterati, obrijati i očešljati
•    parati – 1. seći, usecati; 2. u tuči povrediti britvom; 3.tranžirati zaklanog brava; rasparati-pocepati ili razderati garderobu; oparati-obrnut proces od štrikati; zaparati-oštetiti ili povrediti oštrim predmetom; parač-alatka kao šilo sa kojim se ispara klip kukuruza i tako pripremi za lakše ručno krunjenje
•    parač, špartač – plug za paranje, špartanje kukuruza ili drugih okopavina. Manji i lakši od pravog pluga. Ima tri sečiva, prvo ili srednje, trouglasto, seče korovinu: poponac, palamidu, zubaču, gorušicu po sredini reda, a druga dva blizu stabla levo i desno. Parač vuče obučen konj za taj posao, a na njušku mu se stavi korpa kako nebi štetu pravio. Od skora se proizvodi čudan špartač na ljudski pogon od točka „poni“ bicikla, ali posle jutro kukuruza „gurač“ se jedva kući dobatrga. Obično besan kaže: „ E, jeb`o ga onaj i koga je izmislio !“ Pardon !
•    parlog – neobrađena njiva, pustara; za(u)parložiti – zapustiti
•    parnjak – vršnjak, ispisnik, osoba rođena iste godine
•    pasent – 1. po meri, taman; 2. kad odelo probate i ako je pasent, nemojte naglo čučnuti (!), jer može svašta biti ; biti pasent – odgovarati, uklopiti se
•    pasirati – probati, kaže se: „Nisi to pasir`o ?“ – nisi to probao ?; pasirati – doživeti, oprobati; pasirati hranu – obariti i sitniti povrće, praviti kašu, kao „pire krompir“
•    paskurica, peskorica – mali hleb, kao zemička; narodni običaj da se na prolećne zadušnice ostavlja na grobu pokojnima
•    patarice-drugi dan svečara, počinje sa fruštukom, a pozivaju se komšije i najbliži rođaci, i oni se u šali nazivaju mrvičari, valjda što se njima servira ono što preostane od svečara. Lepo i korisno zar ne!
•    patent – odličan, samouveren, proizvođenje u vojnički čin, silan momak (na nemačkom); Zakonska uredba, kao: „Patent o suzbijanju hajdučije i jataka  1737. g. u Sremu“, ali ni tada pa ni kasnije nije imao velikog uspeha ; patentirati – raditi pametno, smisliti nešto novo; patent olovka – olovka sa mehanizmom
•    patiti se – mučiti se
•    patlidžan – paradajz, patljidžan (slovački)
•    patoka, patovka – poslednja slaba rakija, oko 5 – 6 gradi, doliva se u naredni kazan
•    patos – 1. daščani pod u sobama; 2. popločani trotoar na šoru i avlija sa ciglom . Između cigli raste cveće prkos ili trava troskavica; 3. Bećarac kaže: “Prođi diko i sa naše strane, i naša je strana patosana !“ . Kada pada kiša, ukoliko se cigla klacka može nezgodno da poprska čak do glave. Bačvani patosanje nazivaju flasterisanje; popiti patos – biti nokautiran
•    pasažir – putnik (ruski)
•    packa – 1. školska, vojnička, šegrtska ili žandarska kazna; 2. lenjir ili tvrd štap dužine oko 30 cm; udarati packe, packati – udarati jako po dlanovima  ruke i pri tom glasno brojati svaki udarac (5, 10 čak i 20);  3. može i kao verbalno zafrkavati ili kritikovati
•    pelcovati – 1. vakcinisati; 2. oplemenjivati voće; izreka kaže : „Nisam ti ja braćin pelcovan protiv novaca !“ – a znači: „I meni trebaju pare !“
•    pendžer – prozor, nekada su bili mali, jedva je dete moglo da se provuče, sa jednostrukim staklom i drvenim šalonima koji su se noću zatvarali. Staklo je bilo jako skupo i zato se deca nisu smela igrati lopte ili jure blizu prozora već na sredini šora ili spram platna. Bećarac kaže:  „Mali pendžer, spuštene firange, evo moje pijane bitange !“
•    perina – podloga za spavanje u krevetu napunjena perjem, nekada ljuštikama od kukuruza. Kad nije bilo banki, tj. banaka, novci su se „čuvali“ u perini, ili „kućnoj banci“ kao najsigurnije mesto (?)
•    periti – uperiti, nešto u nekog, predmet ili pogled; pa se kaže: „Slušaj Mićo, ne peri tu pušketinu u mene može i prazna da opali !“
•    perje – 1. pero od guske, kada se očupa i zatim napuni jastuk; 2. nova i moderna garderoba koju svi primete na igranci; odperjati – pobeći brzo bez buke; perjari-nakupci koji otkupljuju perje gusaka („na kuću“) uz glasan povik šorom : „Perje, perje !“. Nevaljala deca se uspešno zastrašivala sa perjarima i posle bila  dobra
•    persona – 1. ličnost, osoba; 2. jaka persona – to je osoba koja nešto pametuje, palamudi, kao kupuje, prodaje ili nešto tako mulja
•    peruška – sasušen krajnji deo guščijeg krila, kojim se čisti astal pre i posle meš(s)enja testa ili ostaci mrva posle obeda
•    petljanje – jalov posao, šeprtljarenje, kao izreka: „Seci uši, krpi dupe !“
•    pikati – igrati fudbal, može i lagano dodavati loptu
•    piksla – 1. manja limena kutija; 2. pepeljara; 3. kockarski budžet za opšte troškove; 4. piksla ! – komanda beži, razlaz, gubi se
•    pinktlih – tačno
•    pinter – zanatlija bačvar, onaj ko pravi burad, čabar i kace od drveta
•    picajzla – 1. sitničar, zakeralo; dosada; 2. stidna vaš; pican – kicoš; picaniti, upicaniti –doterivati, ulepšavati
•    piš – humor, smejurija; živi piš – nešto veoma smešno; pišijada – opšta smejurija; pišičan – smešan; pišnut – luckast, bleskast
•    plajvaz – pisaljka, olovka, misli se na mastiljavu olovku, što kad se lizne bolje piše, ali se jezik i usta zdravo ofarbaju i svi znaju šta si radio; oplajvaziti – udariti, a ne očekivano značenje opismeniti, jer narod je davno takav izraz izabrao !?
•    platno – 1. pamučna prosta tkanina za posteljinu, košulje ili duge sremačke  „gaće od četiri pole“ , kao u bećarcu: „Ide dika i podig`o gaće, tako valja da se ne ukalja!“ ; 2. neprozirna, obično zidana ograda visine oko dva metra, u gornjem Sremu nazivaju ga još „bedem“ što je možda i pravilnije
•    pleva – 1. otpadna ljuska od žitarica, koja je ostajala posle vršidbe i čuvala se u plevari. Koristila se kao dodatna hrana za stoku i kao važan vezivni materijal pri izradi čerpića i vitlovki za gradnju kuće. Danas pleva ostaje razbacana po njivi i mlađi ne znaju ni kako izgleda. 2. kada je neko bogat, ima dosta novaca, kaže se: „Taj ima para k`o pleve !“
•    plot – ograda od prošća, grube i neoblikovane hrastove daske nabijene jedne pored druge i opletene tankim vrbovim šibljem. U slučaju komšijski svađa „proštac“ se koristio kao opasno oružje. Ako momak ide u noćne posete kod devojke, a dobro ne proceni visinu prošća može muškost da „ostane na prošcu“
•    pljenuti, fljenuti – udariti, pljesnuti; pa se kaže: „Ako te pljenem po sred očiju, vidućeš ti svog Boga !“
•    pobečen – postao Bečlija, živi u Beču i sad je neki veliki faktor
•    poboleti, poboljevati-razboleti, gubiti zdravlje; pa se na bezdanu može čuti: „Deda Kira sa baš zdravo pobolo i eno ga furtom leži i ukće!”
•    povođani – nastavak svatova. Posle nedelju dana, sa mladine strane ide rodbina u posetu u kuću gde se ona udala. Stiže se u podne na ručak, i uz pesmu i neprekidno veselje ostaje se do sutra u podne, kada se uz tamburaše ispraćaju do kraja sela. Bilo je svakojakih dogodovština, šala ali i bezobrazluka koji nisu za ovu priliku
•    poganština – pokvarenost, bezobrazluk, prljavština, zagađenost; pogana reč, pogan jezik –vređanje, psovka; pogan čovek – pokvarenjak prve vrste; pogan ker – pas koji te prvo ujede pa onda laje
•    podatna – ženska osoba koja ima više ljubavnika i česte avanture
•    podbočiti – osloniti, podupreti; 1. naheren zid ili slamu da nepadne; 2. imati stomačni zatvor-tvrdu stolicu; 3. situacija kada besna žena čeka i izgleda pijanog čoveka iz birtije, a obe ruke podboči na kukove pa liči na ćirilično slovo „F“ i kada se on dotetura,na do dve-tri kuće, ona zagalami: „Jeb`o te otac ožderani, kad si se na njega izmeto, a ni deda ti nije bio bolji, kao i svi oni tvoji što leže na groblju !“
•    pokrovac – 1. pokrivač za konje, staro ćebe, vojničko ćebe sa rupama na kome ima oznaka slova i brojeva, što je ostalo kad su Nemci begali 1944.g.
•    pola – širina tkanine što izlazi iz razboja, ima i stih iz bećarca: „Kabanica od četiri pole zagrli me malo lane moje !“
•    pola slanine – parče slanine, nema tačnu meru, ali je veći komad, nekad „mera“ za dnevnicu i lep poklon za rođaka, prijatelja, kuma u gradu, ili vojniku u ratu
•    polza – korist
•    polivati – rashladiti, oladiti, udariti, prskati; Situacija kada se zimi naglo otvore vrata ili prozor na kući  i hladan vazduh jurne unutra, onda se može čuti: „Au, što poliva po leđi, ajd` o`ma zatvaraj !“. U zavisnosti gde se oseti hladnoća: može polivati po nogama ili polivati za vrat.
•    politika – 1. stav o nečemu ili nekome, namera, zanimanje za koje ne treba velika škola; 2. dnevni list, nekad Balkanskog formata, koji su moj čukundeda Antonije i pradeda Žika rado čitali, deda Bogdan šesdeseti se malo više razočarao, otac Voja više gunđao nego čitao, a ja baš i nemarim mlogo i samo  kada neko poznat umre, virnem odpozadi, čisto  da snimim, ko` su mu prijatelji i ko` ga se setio ; 3. gadna rabota u koju se mi Srbi kao i ostali Balkanci slabo razumemo, a evo šta Sremac misli o političarima: „Svi su oni meni isti, ne volem ni jedne. Od sve politike, ja u kafanu ulazim pravo a izlazim nesigurno čas levo, čas desno, kad se predhodno ljucki „politički okrepim dudinjarom“, pa onda kući, sredom šora svima majku redom ! A bećarac na to kaže: „Dok mog diku po skupštini viju, ja u pomoć pozvala komšiju !“ ; politikant-prevrtljivac, smutljivac;               mindžeća politika-pokvarenost i zlonamernost prve vrste
•    pominje – 1. „prljava“ voda, koja sadrži ostatke ljudske hrane, pomeša se sa bungurom i mekinjama i daje svinjama ili živini; 2. pominjara – kad se neko oždere i taman legne,odjednom mu se sve smuči i povrati sav jelovnik od sinoć po …. Strašno !
•    popara – kuvani hleb, od pre neki dan, obično se doda mlevene paprike ili bibera, i ako ima sira pa se ubaci malo. E, to je već pravo jelo !
•    popernjak – posteljina za krevet
•    popišmaniti – predomisliti se, pokajati se
•    porta – crkveno dvorište
•    postupanica – pogača koja se mesi u čast kada dete prohoda
•    potega – papučica, obično gvozdena, oslonac za nogu, kad se penjemo u čeze ili fijaker. Opevana u svatovcu: „Metla nogu na potegu pa sve veli neću, a na kuma namiguje da se kola kreću !“
•    potes – zemljišna agrarna nekretnina koju dele više lica i seoski potesi imaju ime kao: Tapavica, Dužnice, Mala bara, Legdar, Greda, Prekaja, Pljošta, Šar Kuvalovo, Revir itd. Mogu biti vojnički potesi kao orijentiri na mapi (označeni poligoni), ili lokalitet lovišta regulisan propisima (označen na mapi i obeležen na terenu)
•    potrefiti, potreviti – pogoditi; 1. kad nekog udariš štapom; 2. kad ti tamburaši znaju pesmu; 3. kad se u školi, slučajno a tačno, setiš godine neke istorijske bitke; 4. kad moleri lepo uklope boje; 5. kad se oženiš dobrom prilikom(taloškinjom), itd.
•    potrica – šteta koju napravi čovek u voću ili neka domaća životinja u bašti ili njivi. Kriv je onaj što čuva stado, jer obično zadrema, zaigra se ili ode na kanal na kupanje; potričari – momci, sitni seoski kradljivci, krali voće da se oslade i naprave kakvu šalu da se gazda najedi. Obrano grožđe tajno noću unesu u gonak kuće i poređaju po astalu da čim se izjutra ustane ima šta da se vidi. I zato se peva: „Al, uživam kad se neko jedi, pa od jeda nemož`da me gledi !“
•    pošklobučiti, podšklobučiti – kada se vazdušni mehur podvuče pod nešto: 1. kada prokisne plafon pa se zatim po(d)šklobuči kreč; 2. kada se tapeta na zidu po(d)šklobuči ; 3. kada se furnir na ormanu po(d)šklobuči, itd.
•    pradla – oval
•    prakljača – drvena uglačana pljosnata šira letva sa kojom se udarao veš prilikom ručnog pranja ili tukla veća bezobrazna deca
•    prangija – opasna primitivna naprava od gvožđa za pucanje na Božić, svečare ili svadbu. Puni se barutom, glavama od šibice i udarcem u tvrdu podlogu trn izaziva eksploziju; izprangijati – istući, onako baš dobro
•    praporci – više malih zvona koja se meću na konja kad zimi vuku sanke
•    prevejan – jako mudar više lukav, i obično se bavi mutnim poslovima; izrazi: prevejan uzduž i popreko-sklon prevarama svih vrsta ali na fin način, i za takvu osobu se kaže: „Taj prevejanko zna i gde crni đavo spava !“
•    predika – kritika, prigovor
•    prek – prgav, nezgodan, preka narav – nezgodna narav, a to je 100 % Sremac, kao u pesmi Branka Radičevića – „Brankovo kolo“, a stih glasi ovako: – Aoj Sremče gujo ljuta, svaki momak po sto puta … preki sud – ratno-revolucionarni način deljenja pravde koji nas je u istoriji uvek skupo koštao i kasnije pravio velike razdore među narodom
•    preko – inostranstvo, preko bare – Amerika; preko puta – kuće s‘one strane šora; prečani – Srbi preko Save i Dunava; Preka kaldrma – nekada najkraći put od Kupinova do Slankamena, a danas, ustvari, samo raskrsnica puta Deč-Ašanja i puta Karlovčić-Petrovčić (čudno al` tako je to kod nas u Sremu), izreka : „Preko preče, naokolo bliže“ – a ustvari znači „drž` se proverenog puta i mani se fantaziranja“ ;izraz: preko k…a – nerado, bez volje
•    premuntati – prevariti, obmanuti; premuntan – izigran, nasamaren
•    prepis – recept za nove kolače, torte i jela sa čudnim nazivima
•    presaldumiti – promeniti i preračunati stav zbog ličnog interesa
•    preslica – komplikovana drvena kućna sprava za upredanje vune, tera se nogom. Majka na njoj ispreda klupčad vune, od kojih nam štrika topli pulover.
•    prestavljati – praviti se važan, davati sebi neopravdane sposobnosti i lažne zasluge; prestaviti se – 1. previše se hvaliti; 2. umreti(šaljivo)-aludira se na prestavljanje Svetom Petru kad se ode gore.
•    pretisak – pritisak; 1. zdravstveni pretisak – to je kad se stariji sremac lepo natuče: šunke, leba, sremska sira, pa sve lepo zalije rakijom i  fruškogorskim vinom, a „pretisak o`ma skoči“ na 200 pa sve zuji u ušima i nemoš` ni očima  do guvna viduti; 2. ljubavni pretisak–to je kad mlad sremac odvede kakvu priju u mrak iza Doma pa je onda pretisne, izljubi i celu prepipa da ona onako crvena i raščupana nesme ući na sigranku bar po`sata; pretiskati – pritiskati, gnječiti
•    prefrigan – lukav, prepreden
•    prečekati – pričekati, prečeko-pričeko
•    privilegija – povlastica, garancija; 1. privilegija – Carski ukaz kojim se određuju nečija prava. Posle Velike seoba Srba 1690. preko reke Save, njihov nacionalni status je isključivo određivan preko desetak „ćesarevih privilegija“ sve do kraja 19. veka; 2. privilegovan – povlašćen, iznad prava i zakona
•    prijatelj, prija – 1. otac i majka, snaje ili zeta, rođak po liniji udadbe ili ženidbe, može prika, priša, prićko; 2.  prija, devojka kad dođe na posedak kod tetke u drugo selo, kad čuju momci onda „onako“ obleću oko kuće i raspitivaju se: „Jel`, stigla prija, kad` će da je vidimo !?“
•    pripregača – ženska kecelja
•    prišelac – došljak, dođoš
•    prišt – čir, izraslina na koži
•    prženica – 1. sito, jeftino i prosto jelo, obično za fruštuk (doručak), kada se stari hleb iseče na kriške pa umoči u ulupana jaja i ispeče na masti ili ulju. Postoji i moča, a to je kad se parče hleba umoči vrelu mast ili soft od pečenja, pa odmah u slast pojede; 2.osoba lakomislena, veruje u sve i svašta i loži se na gluposti; 3. u Banatu se zove kvašenica, u Bačkoj pofezne i nema naroda na svetu koji nema takvo jelo na jelovniku
•    prkos – 1. specifičan balkanski, pa i srpska karakterna osobina, mešavina: ponosa, inata, tvrdoglavosti i sirove arogancije; 2.vrsta niskog lepog cveća, otporna i postojana u svim uslovima, raste u fugni patosane avlije; prkositi-izazivati i govoriti nekome uvredljive reči kako bi se ovaj najedio i reagovao; prkositi u inat-isto što i predhodno, ali mnogo gore i opasnije jer preti razračunavanje batinama; prkosan(na)-osoba previše ponosna, izazovna i važna
•    provodadžija, provođadžija – čovek koji pregovara i posreduje za sklapanje braka, nakada društveno odgovaran i cenjen posao koji je uspešno „elimiinisao“: matore momke i matore devojke, i normalno „belu kugu“
•    prokod, prohod, prokot, abort – poljski klozet, nekada od drveta i podaščan, a od skoro ozidan dvorišni WS blizu guvna. Nekada je on bio veoma uredan i često riban i čišćen. U rupe na vratima su bili zadenuti čokanji, a vi razmislite zašto, jer nije baš sve za priču i objašnjenja!?
•    prokola – glavica kiselog kupusa
•    promincle – bombone posebnog ukusa i mirisa, protiv kašlja i prehlade grla
•    prpa – strah, zebnja; izraz: „Prpa baćo !“ , a znači: „Imali straha !“
•    protokolj –stare crkvene knjige za zavođenje: akata, spisa, popisa domaćinstava (domovnij protokolj), krštenih-rođenih (krešćaemih), venčanih (vnčaemih) i umrlih(oumirajušćih). Sve do pre jednog veka vodio mesni sveštenik na staroslovenskom jeziku ili nekakvoj mešavini sa Vukovim pismom
•    prc-šala, doskočica, vic, bezobrazluk; prcati u zdrav mozak-bezobzirno ismevati nekog; prcaža-šala, pošalica, polni odnos; preprco-pretero u seksu
•    prčija – 1. devojčin miraz; 2. državna služba, i kaže se: „Al`, se razmeće na tuđoj prćiji k`o da je njegova dedovina !“
•    pršnjak – gunj, kožuh
•    puvati – praviti se važan, tiho prdeti; upuvati se – ipuštati nečujno prdeže, usmrdeti se, a praviti se blesav; puvander, puvadžija – hvalisavac, uobraženko; puvonjak – 1. mali prdež; 2. kukavica; 3. ništak
•    pudar – čuvar vinograda pred berbu da ga neko ne obere ili čvorci omlate
•    pudljiv konj – konj koji se baca i kome je teško prići. Nekad je narod na selu najviše stradao od pudljivi konja. Kad se konj baci i jako udari nepoznatog čoveka kopitama u grudi ili glavu obično se tragično završi
•    pule – mladunče magarca
•    pulin – vrsta domaće rase pasa, dobio ime po mađarskom ovčarskom psu „puli“, lako se dresira, veoma pametan, pomaže čobanima jer bolje raspoznaje „svoju od tuđe“ stoke, ponekad, čak i od samog čobana
•    pumparice – pantalone do ispod kolena, sa donje strane stegnute uz nogu
•    pupa – stomak, trbuh; pupast, pupavac – čovek sa izraženim stomakom, izgleda  kao da je sakrio veliku loptu ispod košunje
•    pust – divlji, nepokoran, neukroćen, nezgodan karakter; pustahija – skitnica, nestalna osoba, hajduk; pustolina – lutalica, osoba „čas je ovde, čas je onde“; pustara – 1. neobrađeno zemljište; 2. kuća, selo ili država kad ostane bez dece i podmladka
R
 
•    raboš – drvena tabla u koju su se zarezivali nožem razne crte, obično šifrovani dugovi u kafani ili prodavnici
•    ragastov – okvir za vrata
•    rad – posao; želja; izraz: 1. biti rad – imati želju, želeti; 2. raden, radan-vredan,   marljiv, pa se kaže: „Taj mali, od Petrovići, je raden i valjan dečko !“
•    razdroćkati se – raspasti se; 1. kad bundeva ili lubenica ispadnu sa kola; 2. kad trula daska pukne; 3. kad se raspadne džak, pa se sve zrnevlje prospe po dvorištu
•    razjembandus – propast, svađa, rat, raskid u porodici, državi il` celom svetu
•    rajber – mehanizam, sprava za zatvaranje vrata sa unutrašnje strane; zarajberiti-zatvoriti, zaključati
•    rajthozne – jahaće pantalone, uske pantalone koje se uvlače u čizme
•    rakija – 1. kućno, porodično slavlje kada devojka odbegne, prelazi da živi, kao žena, kod momka pre venčanja; 2. jako alkoholno piće koje se može praviti od svašta, ali najbolja je od: kajsije, dunje, dudinja i svakako šljive; rakijati – piti rakiju; narakijati se – napiti se; rakiještina – rakija lošeg kvaliteta; šećeruša – rakija pravljena od pretežno šećera; batrgača – jaka rakija preko 25 gradi, od koje se sav protreseš
•    randevu, randes – sastanak sa devojkom
•    raskršće – preteča „centra sela“, lep i pitom izraz za mesto gde se ukrštaju dva glavna šora i gde se nalaze sve važne društvene zgrade i omiljeno sastajalište stanovništva svih uzrasta i polova. Centar neka ostane kao: centar kruga, centar fudbalskog terena, vojni centar, centar ravnoteže, centar osovine i slično, i upamtite samo je jedno „raskršće“
•    raf – polica, stelaža, pretinac
•    Rac – Srbin, rašanin (rascan), čovek iz Raške, Stare Srbije; 1. koriste ga Romi kao pogrdan naziv za Srbe, iako u suštini, to je ispravan naziv i ne treba se zato jediti ; 2. Mnogo Srba je nekada u Mađarskoj dodavalo ispred svog prezimena „Rac“, što danas ukazuje da su sigurno srpskog porekla
•    raspižden (a) (o) – osoba razmažena, plačljiva, kmezava, „plače bez suza“
•    rebnuti – udariti; 1. lenjirom po prstima u školi; 2. neprijatno iznenaditi sa previsokom cenom; 3. sa visokim porezima i nametima, itd.
•    regulament – zakonski akt, državna uredba u doba Austrijskog carstva sa kojim se propisuje društveni život i prava naroda
•    redar – 1. čuvar polja, poljar nosio štap na kome je na jednom kraju bio nasađen „nadžak“, gvozdena alatka sekirica – čekić. Ponekad bi neki prekršilac dobio i nadžakom po glavi; 2. redar – dežurni na fudbalskim utakmicama i igrankama u Domu; 3. školski redar – dežurni učenik
•    rednja – ista bolest kod većeg broja ljudi u selu ili srezu, danas se to zove pandemija ili epidemija. Nekad se lečilo belom slaninom, belim lukom, kuvanom rakijom, kuvanim vinom, špinovanim mlekom, čajem od šerbeta, domaćim oblozima i rednja se sama povlačila jer protiv „narodne medecine“ nije imala baš nikakve šanse
•    reduša – domaćica, vidi „kuvarica“
•    reza – gvozdena jaka poluga za zatvaranje kapija, kapidžika ili veći vrata
•    rekveriranje – oduzimanje stvari i namirnica od naroda, u ratno-hajdučko-revolucionarnim vremenima, uz davanje obećanja da će se „sve pošteno vratiti“ čim oni pobede ili opravidu nji`ovu vlast i „novu državu“. Ukoliko stvarno pobede prvo sebi udese vlast i državu, a narodu opet isto, ako ne i gore. A, šta je bilo sa rekveriranjem ili obeštećenjem ?. E, moj braća, moraćeš pitati na zadušnice čukundede,pradede i dede pa ćeti oni lepo kasti !?
•    rekla, reklja – 1. muški sako; 2. kratka jakna od tekstila za rad u polju ili bašti
•    rem, čengele – drvena, može i gvozdena, naprava na koju se kači tek zaklana, ošurena i obrijana svinja, da bi se dalje lakše obrađivala i tranžirala
•    remac – mlad vojnik, regrut, remo, gušter, fazan, …
•    remunda – čovek koji voli da „obiđe“ raskršće i pritom „zaboravi kol`ko ima sati“, ali nije od oni pijanica, mangupa ili bojdžija
•    rešeto – drvena posuda sa žičanom mrežom na dnu; 1. služi da se odvoji zrno (pasulja) od čaure ili drugih biljaka; 2. izvejati, provejati – kada se rešeto podigne visoko i zrnevlje polako ispušta na ćebe, onda vetar raznosi–odvaja lagane suve listove dalje po guvnu; 3. uzrečica: „Prošao je taj sito i rešeto !“ – znači ima bogato životno iskustvo, ali nije isključeno i sumljivih situacija, tj. „sone strane zakona“; 4. devojka koju prati takva uzrečica nije baš „prilika“ za ženidbu. Bećarac kaže: „Što da mene savetuje tetka, kad je tetka retka k`o rešetka !“
•    rešpekt – uvaženje, rešpektovati – uvažiti nekog
•    riv, rif – mera za dužinu 75 cm
•    rigati – 1. jako povraćati; 2.glasno plakati
•    ridikla – svečana ženska torbica
•    riđan – konj cigla crvene boje. Kol`ko ciglana ima u Sremu, tol`ko ima i crveni boja, pa sad vi pogađajte, koja je to boja ?!. Bećarac kaže: „ Preži diko te tvoje riđane, pa me prosi ti od moje nane !“
•    riktig – tačno; riktati, nariktati-dovoditi u red, prevaspitavati;
•    ringlov, ringlo – okrugla vrsta šljive, ili divlja šljiva, ima ih svih boja i ukusa. Kad nema šta drugo dobar je rinlov jer on svake godine dobro rađa i uspešno zamenjuje šljivu
•    rinflajš – obavezan nedeljni obrok, predjelo, koje se sastoji od: supe sa domaćim žutim rezancima, kuvanim mesom (pilećim ili goveđim), krompirom, šangarepom, zelenom a koji se meša sa sosom od paradajza ili „bešamel“ sosom sa mirođijom. Tek posle toga sledi glavno jelo
•    risar – čovek kosac, košenje kao uslužna delatnost; ris – najam, naknada za košenje, dal` u novcu ili naturi, stvar je dogovora
•    rif – stara mera za dužinu, manja od metra
•    rnja – nos, šaber; rnjast – nosat čovek, ima baburast nos
•    rovašiti – povrediti oštrim predmetom; 1. obeležavati kokoši, odsecanjem tačno određenog nokta na nozi, da se razlikuju od komšijskih; 2. povrediti ili ubosti britvom ili nožem u tuči na vašaru ili u seoskoj svađi, rovaš – ožiljak, beleg od uboda noža
•    rod – rodbina, rođaci, rođa, rođko, krvno srodstvo sa mamine i tatine strane. Sremci vole da znaju svoje poreklo, slično kao crnogorci, i „priče dosežu“ do Velike seobe Srba 1690. , ili ponekad čak i do Kosovske bitke 1389. , mada, baš nemaju čvrstih dokaza, ali na taj način, kao u epskim pesmama, iskazuju svoju veličinu i junaštvo preko predaka. Kumstvo se smatra istinskim rodom i u mnogo slučajeva traje i sto-dvesta godina, i zato se kaže: „Kum nije dugme !“
•    rogalj – ugao dve ulice inače redovno okupljanje ljudi. U pesmi: „Hajd` na rogalj momče, tu je i devojče, igraju se šapca-lapca…
•    roždanik – knjiga rođenih, protokolj krešćaemih – knjiga krštenih
•    rondati – praviti nered, tobož raditi i pri tom praviti veliku buku
•    ronđav – neugledan, pocepan, u ritama (mađarski: rita–krpa), ronđavo-neuredno, aljkavo
•    roncati – preturati po ormanima, fijokama, vajatu ili tavanu, kao tražiti nešto, pa se onda besno kaže: „Dete, ne roncaj više po tim ormanima pa ko će to posle složiti !?“
•    roša, rofa – plitka rupa u zemlji koja služi da se deca klikeraju
•    ruda – 1. drvena deblja motka, uglavljena u prednji trap seoskih kola u koja se sprežu konji. Njome se upravlja kolima; 2. kad su kola samo za jednog konja, onda se ugrađuje dvostruka ruda, rakunica ili rukunice
•    ruzmarinski Srem – središnji deo Srema, naselja duž pruge Šid-Zemun. Sumnja se da su sami sebi dali tako lepo ime, kako bi se pravili važni i podsmevali donjem-svinjarskom  i gornjem-vinskom ili planinskom Sremu
•    ruksag, ruksak – specifična putna torba za mlađe osobe, valjkastog oblika, zatvarao se odozgo potezanjem konopa, kao učkur na gaćama, i mogao se nositi prebacivanjem preko ramena.
•    rundov – 1. pas sa bogatim krznom; 2. naziv u šali za čoveka sa gustom kovrdžavom kosom
•    ruski štim – način uštimavanja gitare, u kom bećarac tužno zvuči (štima se u A-mol-u)
•    rufet – zanatlijski stalež
S
 

•    sabajle – zorom, rano ujutro
•    sabor – organizovan narodni skup većeg broja osoba radi manifestovanja: političkih stavova, religiskih običaja, sindikalnih i esnafskih udruženja, nacionalne kulture i tradicije, obeležavanje godišnjica ili sportskog takmičenja.
•    sajger, sager – časovnik
•    sakaluda, sakajluda – osoba luda, blesava
•    salamura – usoljeno meso ili slanina, posle zabijačke, stoji u soli od 7 do 21 dan, a velika šunka i šest nedelja, pa se onda nadimi u pušnici
•    salauka – brza, letnja, iznenadna oluja, vremenska nepogoda sa gradom, sevanjem i grmljavinom. Žito tada „polegne“ i bude manje roda. Deda pod gasom, od straha, zapetlja jezikom i kaže: „ Evo ide sssurulo, bež` te, deco pod krevet !”
•    salčići – kolači od lisnatog testa sa salom, filovani pekmezom i posuti prah šećerom. Posle nedelju dana su najlepši (odmeknu), ali zbog ukusa (mmmm) odma se pojedu, osim ako ih majka (baba) ne sakrije u kredenac, ili u neku šerpu sa poklopcem, da deca i matori ne vide
•    sapište – drveno drželje na koje se nasađuju vile, lopate, grabulje i…
•    sapunjara – slanina koja nema mesa, sva je bela, ako slučajno nešto ostane  od nje se pravio sapun
•    satljik, satlik – bočica za piće, obično rakije, oko trećina litre ili 2,5 deci, što nije utvrđeno, a nije ni važno
•    sarač – majstor koji pravi opremu za zaprežne konje: amovi, glavčine, ogrljicu, kajase i sl.
•    saćurica – korpa od rogoza za hlebno testo u kome odstoji neko vreme da kisne i raste pre pečenja
•    sadžak – železni, gvozdeni tronožac na ognjištu
•    svilena ciglja – žuta ciglja, poznata ona iz Zmajeva, slična njoj je ova današnja fasadna, ali je stara ipak neuporedivo bolja
•    svinjac – 1. zidana i pokrivena prostorija za svinje; 2. prljavština i nered u: kući, avliji, prodavnici, radionici i pogotovo u kafani posle lumperajke; Ima još „svinjaca“ ali i „raznih“ svinja, koje su mnogo gore od ovih domaćih sa valoga
•    svira – veliki drveni malj (čekić) za nabijanje kolja u vinogradu ili proštaca za ogradu. Zbog siline udara svire nastala su dva lepa izraza: 1. kao pretnja: „Kad te svirnem, o`ma ćeš se primiriti !“, i kao pijano stanje: „Vid` ga al` se nasvir`o, pa jedva stoji na nogama !“
•    svečari –  Krsna slava; svečar – domaćin koji slavi slavu;  svečariti – slaviti slavu. „Blago tebi domaćine, ti proslavi Krsno ime !“
•    svirac – muzičar, onaj što se bavi muzikom. Postoji harmunikaš, primaš, kontraš, basista… Bećarac kaže: „Sviraj, Đoko, od gore do dole, tamo dole, tamo cure vole !“,ili: „Prate svirci, mojega bećara, ne kod mene, već kući da spava !“.
•    sevap – milosrđe, kaže se: „Pomoći sirotinju i nesrećne  je sevap !“
•    seiz – konjušar(na Turskom), a u našem jeziku ima značenje: osoba koja nekom bezpogovorno služi, poslušnik, više kao sluga ili pogrdno kao slugeranja
•    sejmen – vrsta janičarskog vojnika, opevana u tužnoj narodnoj pesmi: „Niz polje idu babo sejmeni, i moga sina Marka teraju!“
•    sekser – stari austrijski novac od 20 filira, pa se u pesmi kaže: „Devojačka kecelja vredi sedam seksera !”
•    senjara – mesto u štali, obično ćošak, gde se drži seno kao zaliha za nekoliko dana
•    servus – 1. sluga; 2. pozdrav; serv(b)us – zdravo, pozdrav (mađarski)
•    serdar – zapovednik (turski), vojskovođa, vrhovni komadant. Kada se ljudi međusobno poltronišu postoji izraz: „Ja tebi serdare, a ti meni vojvodo !“
•    sersan – svečana konjska oprema za vuču kola ili fijakera kad se ide u svatove ili na neku važnu paradu
•    secovati – 1. u hodu propasti iznenada nogom u prazno, promašiti stepenik; 2. stanje zdravlja kad se pogorša; 3. jako štrucnuti na kolima u vožnji; 4. kad se zemlja odjednom ulegne i napravi rupa
•    sigranka – igranka, zabava uz muziku, obično na raskršću u Domu kulture, a pre drugog rata zvao se „Sokolski dom“ ili „Sokolana“; sigra-igra, obično se odnosi na dečiju  igra na šoru; poziv: „Ajd` da se sigramo !“- poziv u društvo na igranje; sigračka-dečija igračka.
•    sikira – sekira; sikirica-mala sekira; sikiracija-muka,glavobolja,problemi; izraz: „upala sikira u med“- kada se nešto posreći i dobro zaradi
•    sikterisati – oterati na grub način, izmarširati; ikter – napolje, gubi se
•    singerica – 1. marka najbolje šivaće mašine, vrlo cenjen devojački miraz; 2. sinonim za besprekoran rad neke mašine ili vrednog i preciznog čoveka, pa se kaže: „ Radi k`o singerica”!
•    siromaj – siromah; siromaš – puki siromah; sirotanski – sirotinjski
•    sic, feder sic – udobno i mekano sedište na kolima, imale samo gazde
•    skamija – nekadašnja đačka školska klupa i stolica, izjedna napravljeni
•    skanjerati – odlagati početak, oklevati; skanjeranje – oklevanje; postoji vrlo interesantan izraz: „Šta skanjeraš k`o gladan na sranje !“- a znači: „Šta je, oklevaš, nesviđati se jelo, pa čekaš nešto lepše, druškane !“
•    skentati – ukrasti, krasti, sakriti
•    skoverci – debele palačinke
•    skočanjen – ukrućen od zime; skočanjiti se – smrznuti se
•    skute – donja suknja koju su nosile samo babe
•    slama – 1. posle vršidbe žita, u guvnu se zdene velika kamara slame za zimu; 2. za Božić se unosi slama u kuću po kojoj se deca valjaju i igraju nedelju dana; 3. ko nije spavao, odmarao ili ljubavisao u slami nije čestito ni živeo. Bećarac kaže:  „Mene nana rodila na slami, pa me mladu sada slama mami !“
•    slanica – veliki kuhinjski slanik, u koji staje više od 1 kg soli
•    slatina – neplodno zemljište, zaslanjeno zemljište, poljoprivredna zemlja lošeg kvaliteta, koja se ne isplati raditi-obrađivati
•    slatkača – domaća neprskana jabuka, rumeno-bela letnja, ali postoji još domaćih sorti jabuka kao: kožara, kiseljača i petrovača
•    sliker – nekada fotograf, zanatlija čiji se rad graničio sa umetnošću, nekada je fotograf vršio ručne dorade-retuširanje na slikama (danas foto-šop), i zato se često  govorilo: „Pera na sliki je sto puta lepši nego u prirodi !“, izraz „slikati“ znači : 1. fotografisati foto aparatom; ili 2. situacija kada devojka u suknji nezgodno sedne, neoprezno se sagne ili dune „bezobrazan“ vetar onda muški svet „svašta“ vidi i odma upita damu: „Gospođice kad će slike biti gotove ?!“ Neka frajla pocrveni, a one drčnije vrisnu: „Iju !“ , i još ti odbruse: „Sram te bilo šta podvirivaš !“
•    služavka – kutlača
•    smamuljano (a) – 1. zgužvana garderoba; 2. ružno servirana hrana na astalu
•    smuk – 1. snalažljiva i prevejana osoba; 2. „pije k`o smuk“ – prava pijandura, 3. zmija bezopasna za čoveka i korisna neotrovnica, sreće se u Sremu
•    sodadžija – nekada cenjen seoski zanatlija, proizvodi i prodaje soda vodu, klaker i kabezu u svojoj kući. Dok je bilo „soda vode“ i domaćeg vina, bilo je i špricera, lepih narodnih pesama  i pravog veselja
•    sokak, sokačić, sokače – sporedna ulica, manja ulica, šorić
•    som, somina, somonja – 1. velika proždrljiva rečna riba; 2. glupak, budala; 3. novčanica od 1.000 dinara, mangupski naziv u varoši
•    sopanđilo – dete nemirno, živo, vragolasto dete koje se penje „di god stigne i vidi“
•    sočim – sa čim
•    spanđati se – 1. slizati se, paktirati, udružiti se; 2. zasnovati seksualnu vezu
•    sprezati – 1. dovoditi konje i kola u radno stanje; 2.sarađivati, kontaktirati; izraz: biti u sprezi-paktirati, udružiti
•    srča – staklo, lom stakla u kafani posle lumperajke, pa se kaže: „Bila je srča do kolena !“- ili „prevedeno“: strašna lumperajka; srčali pendžer-stakleni prozor
•    starosedeoci – važna reč za opstanak nekog naroda, meštani koji više generacija borave u selu, i na mesnom groblju imaju bar „jedan ar“ svojih predaka. Obično nekom doseljeniku u raspravi, kažu: „Bolje ćuti, otkud` ti to znaš, kad` si juče doš`o !“
•    stelaža, stalaža – zidna polica na kojoj stoji šećer, med i slatko
•    stipsa – 1. specijalno sredstvo koje brzo zaustavlja krvarenje, pogotovo pri brijanju; 2.osoba sputana, preterano štedljiva, pa mu se kaže: „Šta je stipso jedna, šta si se stis`o, nemaš valjda zmiju u džepu !“
•    straota – mnogo, puno; straota jedna, straota čudo – jako puno, baš mnogo
•    strožajši – vrlo strog
•    s(š)trnjika, s(š)trnjište – njiva na kojoj je požnjeveno žito. Velika je veština i hrabrost trčati bos po s(š)trnjiki, pogotovo za decu iz varoši.Neki vele, da ova reč napočetku ima slovo š, a neki vele, slovo s, i zato vi sami odlučite !
•    struniti se – poremećaj rada creva kao posledica teškog fizičkog rada ili crevna kila
•    subaša – nadzornik imanja
•    surduma – haljina sa dugim rukavima
•    s`fronta – izgled sremske kuće sa šora, s`lica, ili prednja strana kuće. Sve ono sa druge strane placa, ulaz u baštu, zove se „čelo bašte“ malo čudno jer je ustvari odpozadi, ali tako je i nema nam kud !
T
 
•    taki – 1. takav, tako; 2. odmah; izraz: kakitaki – znači: a) bilokakav, b) kao šala za kobojagi dobar benzin iz Japana za vreme sankcija devedesetih godina XX veka kada se švercovalo i na flašice točilo gorivo na svakom ćošku
•    tabakera – lepa, otmena, praktična i pljosnata kutija za cigarete koja se nosila u džepu ili ženskoj torbici. Neke su bile čak i pozlaćene, bogato ukrašene, kao mala umetnička dela i imale su veliku vrednost i prestiž. Danas retko ko od pušača koristi tabakeru, a mnogi i neznaju kako izgleda.
•    takovo – tako
•    tal – deo, čast; taliti se – deliti se; taloškinja – jedinica, žensko dete koje ima veliko nasledstvo; Francital – deo Zemuna koji je pripadao nekom jedincu Francu. I evo jednog bećarca na tu temu: „Puno nebo sićani zvezdica, spoji Bože mene i jedinca !“
•    talambas – vrsta turskog bubnja, korišćen pre bitaka da okuraži svoje vojnike i ujedno zaplaši bukom protivnika; talambati-1. galamiti, praviti buku; 2. lupetati gluposti
•    talir – stari Austrijski novac od šest dinara
•    taljizgalo – kočijaš, taljige – seljačka kola
•    tamjanika – 1. lekovita biljka specifičnog mirisa; 2. vrsta crnog grožđa domaće sorte, neprskač, prijatnog ukusa i mirisa
•    tambura – omiljen narodni žičano-trzalački instrument u Sremu. Na balkan donešen u 14. i 15. veku sa Turcima, i lepo se odomaćio, ali pod različitim imenima i tehničkim rešenjima. tamburati, istamburati – 1. svirati i veseliti se uz tamburaše, 2. ljubavisati, al`do kraja, imati polne odnose, 3. istući, prebiti
•    tangirati – nervirati, dodirivati; ne tangirati – baš me briga, ne tiče me se
•    tanc – ples (nemački); tancmajstor – učitelj plesa; tancati – plesati; tancšule – škola plesa; tancoš – ugao dva šora gde su se uveče pravile igranke i pomalo ljubavisalo
•    taraba – ograda od letvica ili dasaka
•    tarana – testo za čorbu, natrveno na trenici.
•    tarzanka – muška flizura, može i frizura, po ugledu na glavnog junaka iz filma: „Tarzan kralj džungle“, glumca Džonija Vajsmilera, popularna sredinom prošlog veka, inače poreklom od Banatskih Švaba.
•    tašci – testo kao za nasuvo, seče se na kvadrate, puni pekmezom  ili sirom; previja na trougao, stisne i kuva u ključaloj vodi
•    teka – sveska; 1. može đačka; 2. za kupovinu hleba, „upisivanjem u teku“ pa ondak na kraju meseca deda namiri dugove novcima ili brašnom
•    tekerov – sistem više uvezanih lanaca za vađenje vinograda
•    telal – glasnik, posrednik za vreme turske carevine, čovek koji izvikuje i objavljuje novosti i naredbe vlasti, kao dobošar u kasnijem periodu
•    teraj ! , ajd`teraj ! – uzvik: kreći !, ajmo !, na posao !, polazi !.
•    teranje lenke – zimska bezbrižna veselja i pijančenja u vreme zimski zabijački i svečara kaja traju i po tri dana, sve dok ima vina u buradima
•    terati kera – bećariti se, ići u štetu, momčiti se, ali posle ženidbe kaže se:  „Oženio se, pa mu je sad crkla kera  !“
•    tergal suknja – plisirana suknja (dugo bila u modi), i postoje majstori koji „plisiraju“  štof
•    tetica – kada tetka nije mnogo starija, onda se oslovljava sa: tetica, a malo starija je tejka, a još starija teja
•    teci, teći – bogatiti se, sticati kapital
•    tildika – glupan, bezveznjak; može i dildika što je isto
•    tinta – mastilo, tintlblaj – mastiljava olovka
•    tintara – glava,  kad neko skrivi onda  ga istuku, i po selu se priča: „Al`, je dobio po tintari, i valjda će se sade opametiti !“
•    titrati – previše ugađati, titrati jajca – ulizivati se, poltronisati se
•    tišljer – stolar, tišljeraj – građevinska stolarija za kuću: vrata i prozori
•    tolmak, tolmač – tumač, prevodilac u vreme Vojne Granice
•    tolja – vitki savijeni štap koji se stavljao na kosu pri košenju, da bi se lepše kosilo
•    top – 1. artiljerisko vojno oruđe; 2. seoski mali gvozdeni priručni top, puni se sa crnim barutom, nabija papira i suve zemlje. Za Božić, seosku slavu, kak`i veći svetac, svatove ili krštenje opali se plotun kako bi čulo celo selo; 3. top od blata je potpuno bezopasno dečije „oružje‘‘, ali jedino deca budu kaljava od glave do pete dok ga naprave i upotrebljavaju
•    tornjati se – brzo odlaziti pod pretnjom, tornjaj se u majčinu – opsovati i ujedno izmarširati nepoželjnu osobu
•    torokati – neprestano i dosadno pričati; torokuša-osoba koja preterano priča; prava torokuša-osoba koja svašta i nekontrolisano priča i prenosi svakojake vesti širom sela od jutra do večeri
•    toskati – gurati, izgurivati, prevlačiti nešto ali unazad
•    tociljarka, tocijarka – manje klizalište na šoru napravljeno prosipanjem vode. Može i kad se nakupi veća gomila snega, pa na utabanoj strmini, uveče pred mraz, prospe voda, a izjutra se tu deca tociljaju dok se ne umore
•    točir – 1. levak, nekad bili emajlirani, a danas su uglavnom od plastike; 2. metalna kupasta alatka sa kukom za skidanje čekinja i papaka prilikom šurenja brava, ima i još naziva: glokna, dlokna
•    Tot – Slovak, (toto–na mađarskom). U Vojvodini su „prvi totovi“ bili Srbi (Raci – rašani), kada su krajem 14. veka počeli sa masovnim  doseljavanjem u južnu Ugarsku. Ali i Mađari su ovde  došli u 9. veku, sa Kavkaza, i oni su tada nekom bili „totovi“. Ajd` sad, da vidim tog pametnog ko`i će da utvrdi, ko` je ustvari ovde dođoš-tot-prišelac ?!? Izreka narodna kaže „i nad popom ima pop“ , i zato mante me tak`i priča, nikad ne izađu na dobro.
•    trabant – 1. legendarni mali polu-plastični auto pravljen u Istočnoj Nemačkoj (DDR) sedamdesetih godina prošlog veka često izvrgavan podsmehu; 2. prišipetlja, poslušnik; 3. telesna straža, svita, pratioc
•    tragača – 1. drvena, može i gvozdena, kolica sa isturenim jednim većim točkom napred, služe za prevoz džakova žita ili đubreta iz štale na guvno; 2. dečija igra,    kad jedan deran hoda na rukama, a drugi ga pridržava za noge
•    trandibal, tranzibal – proslava, više kao blesavljenje, smešna predstava, cirkuzacija
•    trapađozla – žena ili devojka trapava, nespretna i „apatrapa“ u oblačenju
•    trbuv – isto što i trbuh, samo u Sremu „zdravo mlogo“ veći
•    trgovina – 1. kao objekat, prodavnica, dućan, radnja; 2. kao vršenje radnje, prodaja ili kupovina između više lica; trgovkinja-ženska osoba prodavac; trgovati-a). učestvovati u kupo-prodaji nečega; b). u politici, praviti saveze radi partijske i lične koristi
•    trenuti – na kratko odmoriti
•    treš – starinska naprava za vršenje žita
•    trzati-simpatisati neku osobu, stanje pred zaljubljivanje, i kada društvo to primeti, onda momka upitaju: „Je l` čini mi se da trzaš na onu malu iz Popinaca !”; trzati se-plašiti se, biti nemiran, cimati se
•    trinajsta škola – đavolska škola, nepostojeća škola; uličarski fakultet – problematično ponašanje; dugogodišnji uličar-neradnik  pun sebe, a misli da zna nešto
•    tringeld, tingeld – napojnica (nemački) ili bakšiš (turski), pa biraj !?
•    trista čuda – doživeti nesvakidašnji veliki događaj, ići na vašar u Rumu, biti u cirkusu, ići u bioskop, putovati u  inostranstvo, vozoti se vozom, ….
•    trlaja – pričalica, torokuša; trlajisati – ogovarati, trućati; izraz „trla baba lan da je prođe dan“ – dokoličariti, nagvaždati po ceo dan
•    tropa – 1. bez novca, propao; 2. tropirati – biti poražen, pasti; 3. tropnuti – pasti na ispitu
•    trošarina – drumarina, taksa, akciza, porez, naknada
•    trtav(a)(o) – osoba koja ima vidno izbačenu zadnjicu, ali ne uvek i veliku; trtica-1.koren kičmenog stuba kod čoveka; 2. deo pečenog pileta-zadnjica, što obično dedi nedeljom pripadne jer on to najbolje ispipa; trtiti se-a). ubaciti se, ugurati se; b). smetati, dosađivati; v).imati polne odnose, ali više odpozadi; natrtiti se-stati na prolaz, tako da niko nemože da prođe
•    trukovati – štampati, preštampavati, otiskivati, navijati za nekog; 1. truker(ka), zanimanje, poseban zanat, osoba koja štampa razne mustre, šare i motive na platnu po kojima se vezu jastuci, stonjaci i sva kućna potrebština i devojačka sprema. Ako je dobar truker imao je mušterije čak iz desetog sela; 2. truker- druker, štampar a može biti i čovek koji ceo dan sedi u birtiji, pijucka i sluša šta se tamo dešava, pa onda tajno „truka“ ili „druka“ pandurima, a mi ga svi znamo i nevolemo ga uopšte. Zovu ga još: žbir, špijun, uvo, cinkara, taster, ušonja, ušlja, špija i ko zna kako već !
•    trumbetaš – 1. trubač, cvirač na trubi; 2. bezveznjak, laprdalo; truba – propast, bolest; trubiti – previše pričati, trtljati okolo
•    truntoš, truntonja, truntav – lenština, sporać, mrtvo puvalo, natruntan – obući previše garderobe i zato jedva hodati
•    trunje – sitniš, prašina, otpaci, ima ga u vodi, vinu i rakiji; biti pun trunja – čovek koji često zbija šale, obešenjak
•    truc, štruc–  inat; treskati – 1.inatiti se, pa se kaže: u štruc-u inat 2. treskati se pri vožnji u seljačkim kolima, kad se ide u Rumu ili Zemun kaže se: „Nat(š)rucko sam se da me dupe bole  !“
•    tubiti – tuviti, pamtiti, dobro držati u pameti; utuviti-upamtiti
•    tude, tudekana – tamo, onde a može i ovde
•    tudom – razumeš (mađarski) razumem
•    tumbe – natraške, naopako: „Ništa on ne razume, sve je shvatio tumbe!“
•    tunjav – tunjav čovek, ne toliko glup koliko nesnalažljiv i povučen
•    tupoglavac – blesan, glupan, neznalica
•    tura – red, redosled, grupa; kafanska tura-situacija kada zasedne veće društvo pa počnu u krug, po redosledu sedenja, da svako naručuje piće za sve, vodeći računa da se neko ne preskoči ili izmakne. Ako se ne prekine na vreme društvo se strašno oždere, pa sa kaže: „Tura po tura, do kasno dogura !“
•    turgunja – vrsta domaće rane šljive univerzalne upotrebe, prijatnog mirisa i ukusa
•    tutumrak – zlobna, podmukla i zajedljiva osoba, i zato što dalje od nje !
•    tucati – udarati, kucati, polno opštiti; tucati jaja – kucati se jajima za Uskrs; tucati u mozak – zaglupljivati, sluđivati; tuc-muc – besmislica, kada u školi đak nikako da počne sa odgovorom, tada nastavnik konstatuje: „Šta je tuc-muc i na kraju ništa, ajde sedi dole, i evo tebi jedna jedinica sa postoljem pa nauči za sledeći čas !“
•    tuce – dvanaest komada nečega, pola tuce – šest komada
•    tuče-obično se misli na udara ili bije, ali kod nas ima više značenja, kao izrazi: 1. tuče po rakiji-mnogo pije; 2. tuče led-pada jak grad; 3. tuče po kolačima, šunki, slanini…-mnogo jede kolače, šunku, slaninu,…i kao biser: 5. tuče injekcije po selu-daje injekcije po kućama
Ć
 

•    ćablast – bleskast
•    ćage – 1. hartija, papir; 2. zvanična dokumenta, sudsko rešenje
•    ćaknut, ćušnut – blesav, udaren
•    ćaflaisan – nije kako treba, pa se kaže: „Taj ćaflaisani k`o da je udaren mokrom čarapom !“
•    ćemane – vrsta violine
•    ćepenak – dvodelna vratanca od dućana, kada se rasklope na njima može da se sedi ili izlaže roba
•    ćapiti, ćapati – ukrasti, uzeti bez pitanja; ćapisati, ćorisati – uzimati, krasti
•    ća-ću – obavljati nevažan i prazan razgovor
•    ćeres(a)lo – naziv za sve vrste sprava u domaćinstvu koji svojim izgledom i ispravnošću nisu na nekom nivou, ali kako tako, uz oprez, služe nameni. Primer bicikli kome: spada lanac, klima točak, pocepan je sic itd.,  zove  se jednostavno „ćeres(a)lo“, a može se zvati i tandrkalo, kloparalo, šklopocija itd.
•    ćef, ćeif, ćejf –dobra volja, dobro raspoloženje; pa se kaže: “Doš`o mi je ćejf da se i ja ženim !“
•    ćibav – mestimično bez perja, kada se živina u proleće mitari
•    ćole – kobojagi grdnja, blag, neodređen i bezazlen ukor, više uzrečica i izgovara se uz osmeh pri susretu starijih osoba sa manjom decom. Evo nekoliko primera i osoba koje su to rado izgovarale: 1. uja Buća-Ćole ti dečije !; 2. deda Lala-Ćole ti malo al` si porast`o od lane; 3. baba Cica-Pata-ćole ti balavo, zar se piški u gaće!; 4. deda Zlata-Ćole ti tvoje, ajd` `oćemo da jašimo mog Vihora!
•    ćorisati – krasti; ćorkati – kraduckati; ćorka – zatvor
•    ćoriti – 1. uporno gledati, kibicovati; 2. lepo spavati; zaćoriti se – zaljubiti se pogledom u neku devojku; naćorio – naspavao
•    ćosav – golobrad, bezbrk
•    ćošak – ugao, kut, skrovito mesto; 1. Pepin ćošak – ugao raskrsnica  Dečkog šora i Krnješevačkog šora u Šimanovcima, dobio ime po familiji Atanacković–Pepin; 2. ići u ćošak – blaga učenička kazna; 3. ćoškariti – svakodnevno zjakati i zevati levo – desno na raskršću ili ćošku šora; 4. ćoškara – onaj što stoji često na ćošku, tamo vata zjale, krade bogu dane, žicka novce za piće  i cucka pivo po celi dan. Strašno !
•    ćudljiv konj – konj koji na momente neće da vuče, zabušava
•    ćuliti – prisluškivati, ćuliti uši – uzdizati ili zakretati ušne školjke da bi bolje čuo, naćuliti se – biti na oprezu da bi bolje čuo
•    ćula – čobanski štap sa okruglim  loptastim gornjim krajem, ćulanje – svinjarska igra štapovima slična američkom bezbolu
•    ćurak – 1. mužjak ćurke; 2. muški kaput, postavljen i opšiven krznom, kožun, gunj;  postoji interesantan izraz: Okreno ćurak naopako – promenio stav i mišljenje
•    ćurčija – stari zanat, majstor za kožne proizvode, na primer: šubara, kožušak, ducin itd.
•    ćuskija – 1. teška gvozdena poluga, alatka univerzalne namene: za vađenje eksera, razbijanje tvrdog terena, pravljenja rupa u zemlji, i sl.; 2. zamajana, glupava osoba; Ima izraz : „glup ko ćuskija“ – lud , baš blesav
•    ćuškati se – gurati se; ćuška – malo slabiji šamar, kao opomena; ćušiti – 1. malo udariti rukom po temenu ili sa strane, više kao „kresnuti“ ; 2. udariti loptu nogom više „ofrlje“
U
 
•    ubriciti – praviti se važan, ali se predhodno doterati, lepo obući, izbrijati, namirisati „kolonskom” i podignute glave ići šorom
•    ugled – upoznavanje roditelja mladenaca, koji organizuje provodadžija kao prvi korak pred svatove. Tada se utvrđuju svi detalji zajedničkog života, visina miraza, kao i nagrada provodadžiji za obavljen posao
•    ugoveti –smiriti se od umora, pauzirati; ugovevati- udovoljiti, povlađivati, ispunjavati želje nekoma
•    ugursuski – obešenjački, ugursuz – osoba sklona sitnijim mahinacijama
•    uduncovati – ušuškati, utopliti
•    uzverati – uspenjati, popeti se na visoko drvo; uzver`o-uspenjo, pa se kaže: „Onomad sam vid`o našeg Savicu, derana šogor Pere, kako se za tili čas uzver`o na vrj oraja, dok smo se svi mi krstili !“
•    uzvrištalo – pokvareno jelo, prokislo pa sve „šapuće“
•    uzengija(e) – metalni obruči vise pored sedla koji služe jahaču da spretnije uzjaše
•    uzica – vezivo, koje uvek treba imati u džepu, služi za povezivanje snopa kukuruzovine, bale slame ili sena , privremeno može pridržati gaće ili nešto drugog dok se ne nađe pravo rešenje. Uzica nije kanap !
•    u jedan par – u tom momentu
•    ujer`o, uher`o, uhereno – ukrivo, kada nešto nepravilno stoji: nakrivljeno drvo, kuća, kotobanja, a može i stanje u društvu ili ustrojstvo države
•    ukebati – uhvatiti, upecati, navatati
•    ukopacija – okupacija, zauzimanje, dolazak strane vojske ili nepozvanih osoba u selo, kuću ili neki javni skup
•    ukopčati – razumeti, shvatiti
•    ulaner – vojnik, vojnik po osnovu mobilizacije u doba Austro-Ugarske države
•    ular – deo opreme u štali koji se stavlja konju na glavu, zatim vezuje kroz alku na zidu, a to se radi da nebi šetao i pravio štetu
•    ulopan – isprskan vodom i blatom dok se hoda po lapavici, ako se osoba jako ulopa kaže se: „Pa di si iš`o kad` si se do guše ulop`o !“. Kada se čakčire dobro osuše onda se čokanjem blato i prljavština lako istrljaju
•    uloviti zeca – ostati trudna, bećarac kaže: „Cura mala ulovila zeca, pustiće ga devetog meseca  !“
•    umackariti se, umacurati se – umazati se prilikom dužeg plakanja od suza i bala (slina) koje se rukama razmažu po celom licu, kao jedan mali razmaženko koji je često izvodio takav „perfomans“ na raskršću
•    umeljati se – umazati se: 1. ruke u kolomast; 2. neoprezno stati u blato ili izmet,  pa poneti deo na cipelama na priredbu dok neko ne oseti smrad
•    unpar – nepar, suprotno od par;  igra pogađanja: unpar-par – tj. par-nepar
•    unterciger – duge muške gaće, nije baš za švalere, već za porodične ljude
•    unterhaltung, unterhaltovati se – zabava, zabaviti se
•    uncut – spadalo, šaljivdžija ili promišljena osoba, uncutarija – šala, sprdnja
•    unjanjiti se – potpuno se smiriti, može od umora ili ako se napravi neka glupost pa te bude sramota; unjkav – bolešljiv
•    u očin – sremsko-banatska kao i slavonska blaga psovka, slabijeg inteziteta, skoro kao uzrečica i primenjuje se u mnogo situacija, bez velike ljutnje i uvrede, ali samo kada se upotrebljava u trećem licu ili upućuje nekom nepoznatom licu; pa se kaže: „Ma nek` ide sve u očin sit sam više kojekakvi` lažija i obećanja !”
•    upariti se – 1. udružiti se, složiti se; 2. biti zajedno, ljubavisati; 3. preznojiti se u pretoploj odeći
•    upišulja, upišuša – malo žensko dete od milja, može i popišulja
•    uprezati – stavljati na konje zaprežnu opremu
•    urda, vurda – sir od surutke
•    uspijati – folirati, glumiti prefinjenost; uspijuša-ženska osoba koja loše glumi finoću i na licu pravi smešne grimase
•    usukan – mršav,stanjen; usukati se – omršaviti, vidno propasti
•    uskopištiti(se) – uzjoguniti se, biti tvrdoglav
•    uskočiti – udati se bez venčanja i običaja, ili „odbeći“ kod momka, onda se par dana prkosi po šoru, jer decu stariji podgovaraju da viču oko kuće i za snajom: „Odbegla, odbegla  !“. Ako je devojka imala još jednog momka, onda se njemu noću prospe perje ispred kuće, pa ga sutradan njegovo društvo malo zeza, uz sledeće reči: „Ko je to juče nama otperj`o ?!”. Kasnije se sve zaboravi, ali ta ista snaja ponekad kritikuje slične postupke i drži moralne pridike, dok je neko ne podseti.
•    uspaliti se – praviti se važan; uspaljenko, uspala – uobražena osoba
•    uterati – ima više značenja: 1. uvesti: kola, bicikl ili auto u avliju; 2. pretiti – uterati strah u kosti; 3. opsovati –„ Ma, uteram  ti mami tvojoj !“ ; 4. odbrusiti – „Uteraj, kobili budalo !“ ; 5. zeznuti, namagarčiti – uterati  prc; 6. opametiti – uterati u glavu ; 7. obljubiri ali bez emocija – uterati „ono“ devojci
•    uteći – pobeći, utek`o u toliko – pobeći u poslednjem momentu
•    utom – odjednom, momentalno; u tom času-iznenada, u momentu, u trenu
•    utrefiti, potrefiti – pogoditi nekoga ili nešto, sa nečim
•    utronjati – poplašiti, umiriti, ućutati
•    utrnuti – 1. stati (od straha), preplašiti, oduzeti ; 2. ugasiti sveću ili lampu duvanjem; pretrn`o-jako se poplašio; pretrnuti-osetiti veliki strah
•    ućuditi – utvrdoglaviti se, umiriti se; 1. kada se konj ukopa u jednom mestu i nemrda neko vreme; 2. kada stariji đak ništa ne zna pa ćuti i ne mrda pored table dok ga nastavnik ne otera na mesto, uz grdnju:  „Marš na mesto konju jedan, ništa nisi učio !“
•    ufrkeštiti – 1. upropastiti, jako loše uraditi neki posao, teško ispraviti štetu; 2. izbečiti se, nešto od velikog iznenađenja
•    ufrckati, ufrćkati – 1. sitno uviti kosu; 2. udesiti se, ali više sa podsmehom, pa  se kaže: „ Al`, si se ufrckala, ko za vašar !“
•    uhvatiti šturu – bežati, pobeći, obično kad se beži iz tuđeg vinograda ili voća,   ili uhvatiti maglu, ili slični izrazi: 1. uhvatiti tutanj, 2. uhvatiti štraftu, 3. uhvatiti maglu, 4. uhvatiti dim
•    udžerica – mala kuća, skoro kao koliba
•    učkur – kanap za vezivanje gaća, ako mladoženja izjutra okasni, kaže se: „Legla mu žena na učkur !“ , a misli se na „one“ jutarnje stvari
•    ušiti – 1. pobediti, nadjačati; 2. ručno prišivati iglom i koncem poderanu garderobu; ušiti u kartama – ubedljivo pobediti na kartanju
•    ušmikati se – upuvati se, usmrditi se, pustiti fuju
•    ušmurati –dobro se oznojiti da sve lije znoj; ušmuran-1. kada se dete  u igri, jako oznoji; 2. kada se teško radi ili trči pa se onda jako oznoji;
•    uštogljen – napet, neopušten, ukrućen
•    ušur, ujam – način plaćanja u robi, plaćanje u naturi za učinjenu uslugu
•    uščupati – izvaditi, izčupati nešto na silu
F
 
•    fajront – 1. vreme kada se kafana zatvara, gosti izmiruju račune, polaze kući, muzika svira poslednju pesmu: „Marš na drinu“ , i gazda gasi lampe u kafani; 2. fajront ! , može i kao naredba: Razlaz ! , kad neko pretera u pijanstvu ili  bezobrazlucima, počne gužvanjac i na kraju bane i milicija
•    fakat – pored toga
•    falim te Bože ! , falim Bože ime tvoje ! – uzvik zahvalnost ili molba Bogu da se nešto dobro desi za kuću ili nekoj dragoj osobi; 1. Kada se iz rata vrati muž-ženi, sin-majci ili brat-sestri kaže se: „Falim Bože ime tvoje, samo kad si se živ kući vratio !“; 2. Kada sin dugo momkuje i noću često skita, mati zabrinuto kaže: „Falim te Bože, samo da se ti sine već jedared oženiš, pa mogu na miru umreti !“
•    falinka – mana, telesni nedostatak
•    faliti –1. nedostajati; 2. hvaliti – sa akcentom na „a“
•    falta – nabor na haljini ili suknji, bilo nekad jako moderno
•    familija – rodbina sa tatine strane, od familija – prezime (na ruskom), a rođak sa istim prezimenom je „familijaš“ , i ukoliko ste parnjaci onda se međusobno možete oslovljavati sa „fajta“ . Zbog deljenja pradedovine ili dedovine, često se odnosi pokvare i naslednici nisu u dobrim odnosima. Evo kako se to u bećarcu kaže: „Iju, iju, jebeš familiju, samo gledu da me zajebedu !“
•    fasovati – 1. naderati, nadrljati, izvući deblji kraj; 2.  pretnja batinama, izazivati probleme
•    fat – mera za dužinu od oko dva metra, tačnije 1,91 cm., 6 šuvi ili 72 cola
•    fatiran, vatiran – 1. postavljena, topla  i prijatna garderoba; 2. osoba puna para; nafatirati – obogatiti se, biti pun para
•    faćkati – 1.obrlatiti; 2. muvati, varati; 3. često menjati ljubavne partnere; faćkalica – devojka za sve drugo, samo ne za kuću i porodicu
•    feder kola – luksuzna zaprežna kola, imaju obavezno federsic – mekano sedište sa oprugama, za duža putovanja
•    fela, fajta – vrsta, rod, sorta, rasa; pa se kaže: „Ona je od dobre fele !“, ili  „Oni su od čudne fajte  !“
•    feler – nezgoda, peh, mana; feleričan – sa greškom, neispravnost na stvarima, a može i kao mana na osobama ili životinjama
•    fenderaš – državni poreznik; fendovanje – plenidba po odluci suda
•    fenjer – noćna ručna prenosna lampa na gas-petrolej, služi za osvetljavanje avlije, štale, šupe ili puta kada se noću okači na kola. Prvi farovi-svetla na utomobilima su bili jedna vrsta fenjera, kao i ulična rasveta koja se uveče palila, a u zoru gasila. fenjeraš-1. poslednji,zadnji; 2.poslednji na tabeli u nekom sportskom takmičenju; 3. zaostao ili zakasneo u nekoj radnji
•    fermati – uvažavati, priznavati, poštovati; ne fermati – suprotno, i to je oduvek uobičajena drštvena pojava u odnosima: snaja-svekrva, deca-roditelj, učenik-učitelj, žena-muž, gazda-radnik, država-narod i zato se kaže: „Danas ne ferma niko nikog, ni za ič, i zato nema nigde nikakvog rešpekta !?“ ferman, verman – sultanov ukaz (turski), naredba, carska zapovest, pisana vladarska uredba
•    fertig – 1. kraj, tačka; 2. Komanda koja se ljutito (oštro) izgovara i znači da više „neću reč da čujem“ i nema pogovora
•    feršter – šumar
•    fest – jako, snažno
•    filipus – čačkalica za zube
•    filfeder – penkalo, naliv pero
•    finferi – oglašivači, najavljivači svatova, kada prođe pozivar, on tačno zna  ko dolazi u svatove, dan-dva pre svatova kod njih kući dolaze  „finferi“ , poveće društvo od momaka i devojaka sa muzikom, a za uzvrat budu darivani od domaćina – okićeni „košuljama“ i „materijalima cica“. Uz vesele finfere idu i ostala seoska deca koja uvećavaju celu paradu
•    firanga – 1. zavesa za prozor; 2. može i kao mreža (?) za `vatanje ribe ali onda se dobiju batine koje se pamte dok si živ
•    fircati, profircati – 1.lagano ručno prišiti delove odeće da samo „drži“, dok šnajder ne uradi „prvu probu“ i uhvati meru; 2. mangupski izraz za polni odnos
•    firciger – ekcem, crvenilo na koži novorođenčeta
•    fića, fićko, fikus – automobil zastave 750, obično prvi automobil svakog Jugoslovena. Evo i njega u bećarcu: „Sinoć dragi uter`o mi svoga, u avliju fiću crvenoga !“
•    fićok – čokanj, „unuče“, mala flašica od 1 i 1.5 dc, izgleda isto kao i velika, samo vešto umanjena, zgodna za poneti i prilikom upotrebe diskretna
•    fišek – specifična, ručno napravljena džaka, u obliku kupe, koju sam trgovac vešto napravi od papira ali i često od starih novina
•    fiškal – advokat, ovako su dedovi na šoru divanili: „ Koda nekoga u`vate fiškali, bolje da  o`ma kupi štranjku, pa muke prekrati i spase sebe đavolskije muka od sudova i nji`ovi lažija !?“
•    flisovati – curkati, piškati, pomalo propuštati tečnost: vino, rakiju ili vodu. Može na čepu ili sastavu dasaka bureta, kofe ili oluka
•    flekice – prosto testo od vode, brašna i jaja, stavlja se kidanjem, manjih komada, rukom direktno u čorbu i za desetak minuta je gotovo
•    forinta – novac u Austro – Ugarskoj, srebrni novac od dve krune
•    fortati – varati, zamlaćivati, lagati ili „Zavoditi za Goleš planinu“ , a bećarac kaže: „Žao mi je seoskog momka, kad ga forta varoška devojka !“, ili ista tema kao u pesmi Miroslava Ilića: „Voleo sam devojku iz grada“
•    frajla, frajlice – gospođica, gospođice, neudata(e) mlađa ženska osoba
•    fraj – besplatno, džabe, danas se kaže za „Dž“; frajština – sledovanje drva iz državne šume koje se nije plaćalo, u vreme cara Franje Josipa dobijalo se 8 meteri, za vreme kralja Aleksandra 4 metera, a sada nema ništa, i zato je ova reč potpuno zaboravljena i nepoznata
•    fraklić – mala „simpatična“ flašica, od 1 dc., iz koje se pije rakijica i može se lepo opiti a da ni sam neznaš kako
•    frent – inostranstvo, pečalba, skitnja; frenter – pečalbar, skitnica
•    frišak – svež, nov, hladan; 1. frišak hleb – svež hleb; 2. frišak vazduh – svež vazduh; 3. frišak vetrić – hladan vetrić; 4. friška roba – nova roba
•    frket – način ručnog štrikanja sa iglama, a postoji i „klot“
•    frljnuti, frljati – baciti, neoprezno dodati; frljoka – neobičan put lopte posle šuta
•    frnjokalica – nos, nosurda, rnja
•    froncla – resa, konac što visi
•    frtalj – četvrtina nečega, situacija u kupovini: „Molim, frtalj kile eksera !“, ili tačno vreme: „Sada je frtalj do podne !“ ; frtaljica-četvrtina cigle
•    fruštuk – doručak, kada gosti odlaze važilo je pravilo: „Prvo fruštuk ondak na put !“
•    frcpoljci – mrve, sitni komadići, opiljci
•    fukara, vukara – siromašak, bednik, jadnik
•    ful, vul, brišim – višebojni kvalitetan svileni konac za vez
•    fuljiti – pobediti u dečijoj igri fulje ili tapke, kliše, par-nepar
•    furiti, vuriti – baciti
•    furtom, furt – 1. brzo, na brzinu, trkom: „Da si ostavio fuzbal i furtom na ručak !“; 2. ili značenje, stalno: „Kad` god te pogledam ti si furt najbrezobrazniji na šoru !“
•    fusekle – muške čarape, isključivo pamučne
•    fušeraj – 1. loša izrada, nekvalitet; 2. ilegalan rad u firmi za sopstvenu korist; fušerant, fušer majstor – loš majstor, aljkav majstor
H
 
•    hajim – brinem, pazim; ne hajim – baš me briga, mani me
•    halaliti – oprostiti, pokloniti, kaže se: „Braćin, banka je propala, od novaca nema ništa, možeš štednju  halaliti i što pre zaboravi na nju !?“
•    handrak, andrak – đavo, „Koji ti je andrak !“ – smiri se !, koji ti je đavo!
•    handžar – kratak mač koji se nosio za pojasom
•    harač – porez (turski), (Ako je bio desetak nismo ih trebali oterati!?.)
•    hasna – korist
•    hat, at – konj
•    heknadla – specijalna igla sa kukom za heklanje; heklanje, `eklanje-kreativan i cenjen ručni rad sa iglom heknadlom; hekleraj, `ekleraj-skup ukrasnih predmeta: miljea, stoljnjaka, podmetača, itd., koji su nekada bili obavezna dekoracija po kredencima, ormanima i stolovima
•    hirtelem – brzo
•    herajn – slobodno, napred
•    herihter – majstor koji kroji kožu, pa daje šusteru da napravi cipele
•    hokla, hoklica – niska drvena stolica, bez naslona, pogodna za mužu krava, loženje vatre pored peći ili kazana, sedenja na šoru, itd.
•    holba – stara mera za tečnost, četvrt litre
•    huncut, uncut – obešenjak, uncutarija – bezobrazluk, nestašluk
•    husar – austrijska vrsta lake i okretne konjice, opremljena uglavnom sabljama, pravili grdne muke turskoj vojsci
C
 
•    ca(j)ger – kazaljka, pokazivač vremena (nemački)
•    cajg – vrsta cenjene pamučne tkanine; cajgan – koji je od cajga; cajgan čakšire – pantalone od cajga
•    cajka – 1. opšte ime za poželjnu devojku, danas se kaže „sexy“ ; 2. duga bezobrazna i lajava pesma, tipa bećarca, koja se peva posle ponoći kada nema više sramote jer su svi pijani i ludi. Za svako ime postoji „burgija“, kao na primer za zaovu: „Zaova sam poštena, p…a mi je gvozdena, `iljadu će dobiti, ko` je može probiti !“,  nastavak odma sledi: „Stante, stante svatovi da uteram zaovi, moju k..u mekanu u tu njenu plekanu !“ , pa onda  sledi: „Baš je čudan ovaj svet, daš mu jednom on opet !“. Posle sata ludinje mala pauza, pa muzika opet „pabar“ do zore, i ko preživi pričaće !
•    caka – izmišljotina, majstorija, poenta, potez, trik; cakum-pakum – bez greške; ucakliti – 1. uglancati; 2. udesiti; 3. kada se oči od pića zamute i zacakle; 4. kada se upilji pogledom u lepu devojku i jedno vreme uopšte netrepće
•    cakati – raditi, udarati, pokretati; Evo nekoliko izraza: 1. caka loptu-šutira loptu; 2.cakati fuzbal-igrati fudbal; 3.nacakati šporet-dobro naložiti vatru; 4. cakni ga malo-može verbalno zezati ili slabije udariti nekog, ili udariti konja kad hoćeš da krene brže u kas
•    cafla – neka vrsta čaja, ima narkotično dejstvo, jer kuvana makovina kada se daje maloj deci bolje spavaju zbog bolova u stomaku !?
•    cvajer – 1. plug sa dva raonika, vuku ga dva dobra konja; 2. vrsta brašna druge klase, crno brašno
•    cvancik – stari austrijski novac vredi 80 para dinarski, ili 20 krajcara
•    cvetko – konj sa belom šaro na čelu u obliku cveta
•    cvibok – vojnički tvrdi dvopek
•    cvikati – 1. preseći, odseći; 2. plašiti; ucvikati – uplašiti; cvikator, cvikadžija – plašljivac; cvikcangle – klešta za sečenje žice
•    cvikeri – naočare, cvikeraš – posprdan naziv za onog ko nosi naočare
•    cvonjak – 1. sitna para za koju nema šta vredno da se pazari; 2. ništa, šipak, nema(m) ni cvonjka – bankrotirati, potpuno osiromašiti
•    ceger, seger – pletena ili platnena vreća za radnju ili pijacu
•    cej, ceh – 1. zanatlijsko udruženje, esnaf; 2. može i račun u kafani
•    cela veka – ceo život, dugo, ljudski život; kaže se: „Taj, je cela veka bio i ostao zagula !“
•    cepača – plava domaća šljiva, koja se lako cepa – polovi i odlična je za slatko jelo knedle sa šljivama
•    cesar, ćesar – car, obično austrijski, vladar uopšte
•    cecnuti – propasti, promašiti u mraku stepenicu
•    civrast – dignut, ukrasan, kitnjast; 1. kod planinskih kuća krov je strm i za njega se kaže da je civrast; 2. civriti – vući, nositi teret, teško raditi; 3. civra – ukras od srme, u obliku lale, na muškim suknenim pantalonama, po kojima su, verovatno, Srbi iz Banata dobili ima Lale; 4. civrasta svinja kada ima podignute uši, a ne klompave pa ništa ne vidi kad ide
•    cigančići, cigani – 1. romi, deca romske nacionalnosti; 2. vrsta susnežice, čuje se šuštanje i slabije dobovanje pogotovo na limenim krovovima
•    cigančica – 1. mlađa romkinja; 2. vrsta okretog narodnog plesa, sa dva i više parova
•    cigaršpik, cigaršpić – muštikla; cigaretla, cigar – cigareta
•    cigovan-naboran, nabran
•    cigura – vrsta bele kafe
•    cikne – kisi, može vino ili jelo kad počne da se kvari-kiseli; ciknulo-prokislo, uskislo jelo
•    cimer – sobni postanar, od „zimer”- soba (na nemačkom)
•    cimerman – drvodeljac, majstor za drvenu građu stambenih i ostalih objekata
•    cin – kalaj
•    cipelcug – ići peške, kad nemaš para za cug (voz), onda ideš cipelcugom (peške)
•    cirkle(a) – 1. šestar, alatka za crtanje krugova; 2. nekad obavezan đački pribor u tehničkim školama
•    cirka – 1. otprilike, približno; Situacija sa šora, koliko otprilike treba vremena od Prhova do Šimanovaca na biciklu, a kaže se ovako po naški: „Od Pr`va do Šimnov`ca stiže se za cirka frtalj sata baciklom !?“ ; 2. cirka – naziv za celokupno alkoholno piće, ucirkati  se – napiti se; cirkator – pijandura
•    cic – tanji pamučni materijal korišćen za šivenje letnje  garderobe suknji, košulja, bluza,  bogato i raznobojno ofarban, a ima ga i u bećarcu: „Nosim, lolo, suknjicu od cica, da ti misliš da sam jedinica !“
•    cica – 1. krznena jagnjeća kragna na kaputu; 2. zgodna i privlačna devojka
•    cicvara – prosto domaće jelo od brašna i masti, dobro je ako se ima sira pa se pomeša
•    ciča zima-veoma hladno vreme, obično oko Božića kada se svi okupimo oko furune i pokušavamo da se ogrejemo
•    cifrasto – kitnjasto; cifrati se – lickati se, doterivati se
•    cmolja – slabić, kilonja
•    cokna, cokla, lokna – gornji ili nadzemni deo temelja kuće koji se nekada bojio tamnom bojom
•    col – mera za dužinu 2,51 cm., ili po naški „palac“ , a pedalj ima šest palaca ; colštok – drveni rasklopiv metar, majstora cimermana, sa podelom od cola
•    crvendać – 1. simpatična ptica; 2. stara novčanica u SFRJ od 100 dinara, jarko crvene boje
•    crkavati – 1.spavati kad svi ljudi rade; evo situacije oko podneva: Ulazi kum pera u avliju i pita kumu Ružu- Jel`, kumo, di mi je kumašin, treba mi nešto ?. kuma besno odgovara-Eno ga, oždero se pa crkava u kućerku na otomanu, a ti kao neznaš šta ste noćas radili!; 2. pucati od smeha, glasno smejanje
•    cug – 1. putnički voz, ajziban; 2. protok vazduha – promaja „kroz peć i odžak“ ; 3. vezano za pijandure: „Spremi dosta vina jer on ima dobar cug !“; 4. vezano za vozački ispit: „Položio sam šoferaj, tek iz petog cuga ?!?“
•    cuger – sve zajedno: postava, konac, dugmići ili naramenice koji se kupuju obaška od materijala (štofa) kada se šije novo odelo ili kaput, i dobro je naglasiti u pogodbi sa šnajderom čija je to obaveza.
•    cukerpiksla – kutija za šećer
•    curikati – ići ili voziti u nazad; situacija u redu: „ Ej, braća curikni kola, nisi  ti na redu za mlin  !“ ; curik ! – uzvik, komanda konju da krene u nazad
•    cuflati, cuclati – 1. sisati iz flaše preko cucle; 2. kada neko ceo dan pije i „neodvaja usta“ od flaše rakije
•    cucati – dugo i podmuklo, zavitlavati se i sprdati se sa nekom osobom
Č
 
•    čagalj – zamrznuta, neravna površina zemljanih puteva opasna za kretanje ljudi i stoke. Kaže se: „Danas, ne izlazi sa konjima, iz avlije, jak je čagalj da ne pokrljadu noge, k`o lane braća Jovini !“
•    čabar – 1. manja drvena posuda (oko 10 – 20 kg.)slična buretu ali otvorena sa gornje strane u kojoj se čuvao sir; 2. neuspeh, bruka, neprilika; biti u čabru – imati probleme; prdnuti u čabar – propasti potpuno, umreti; čabrica – mali čabar (od 5 – 10 kg.), manja bruka, manja neprilika
•    čakanac, čakanjac – čekić, dvostrano zakošen, za otkivanje kose, srpa, motike i ostalih poljoprivrednih alatki
•    čakarast – čovek koji ima različite boje očiju, kao i domaće životinje.
•    čaklja – dugačka drvena motka na kojoj je sa jedne strane učvršćena gvozdena kuka sa kojom su se drmali vrhovi i otresali plodovi dudova, šljiva i ringlova i skidali suve grane. Plodovi u bure za rakiju, a grančice u snop pa u jesen za loženje rakijskog kazana
•    čakšire, čakčire – dugačke pantalone, nekad se šile od štruksa, cajga i somota
•    čalma – zavoj povezan oko glave, asocijacija na tradicionalnu tursku kapu
•    čantrati – zanovetati, prigovarati, stalno zamerati i kritikovati, a nevatati se posla
•    čaprc–divan – bezvezni razgovor, kratak razgovor; pa se kaže: „Idem kod komšinice Mice na kafu i čaprc-divan !“
•    čarapci-važne zimske dodatne čarape
•    čardak – letnjikovac, čardaklija – loza puštena na visoku žicu ili drvenu konstrukciju, iznad ulaza ili mesta gde se sedi, da pravi prijatnu ladovinu leti kad sunce upeče.
•    čarlama – 1. zavitlavanje, zadirkivanje, šegačenje; 2. brza romska igra
•    čaruga – 1. siledžija, napasnik; 2. nadimak čuveno hajduka iz gornjeg Srema
•    čaršaf – stoljnjak
•    časlovac – crkvena knjiga iz koje se poji i čita
•    čatlivanje – preteča malterisanja, više kao „lepljenje“ mešavine žutog blata i pleve i nekada su se ti majstori nazivali „lepari“
•    čatlov i pomoćnica – specijalna drvena konstrukcija koja se postavlja na kola da se poveća površina prilikom vozidbe letine sa njiva u selo
•    čatrlja – mala i neugledna kućica
•    čačkav, čačkalo – nervozan; čačkati – 1. nervirati, provocirati; 2. vršiti abortus na primitivan način
•    čašiti – piti, pijančiti; Ima grdnja: „Čaša vas vaša bećarska !“
•    čvariti slaninu – 1. režanj mlade ili stare slanine, može i kobasica, nataknuti na dugačak štap i peći na otvorenoj vatri u polju ili šumi dok nepočne da „cvrči“ ;2. kada se slanina ostavi na letnjem suncu onda se rasčvari i počne mast da curi
•    čveger – udariti zglobom savijenog prsta nekoga po glavi, jako zvoni i boli
•    čeze – paradna, svečana zaprega na dva točka
•    čekinje – 1. svinjske dlake; 2. uopšte oštre dlake
•    čekmeže, čekmedže, čikmeže – 1. sanduk za novac, nakit ili vredne stvari, škrinja; 2. fijoka na ormanu ili kredencu koji se zaključava
•    čele – pčele
•    čelo glave – iznad-naspram glave, čelo nogu – 1. iznad nogu; 2. način spavanja više osoba u krevetu, obično dece, kada su jastuci sa obe strane kreveta
•    čeljade – 1. čovek, mlađa muška osoba; 2. ako je ugledan čovek ili dobar domaćin onda se kaže: „čestito čeljade“, „čestit čovek“ ili „čeljade na mestu“
•    čengele – sprava slična čaklji, samo što gvozdeni deo imao dve ili tri velike „udice“ sa kojima se „pecalo“ otkačeno vedro kad upadne u bunar
•    čerga – pokretni romski logor; čergari – romi bez kuće, stalno u pokretu, a ima i kućevni – romi što žive u svojim kućama u selu
•    čereg – nekontrolisano otkinut poveći komad od pečenog praseta ili jagnjeta, a to čine neobzirne i alave osobe
•    čerez (ruski) – 1. pored, uz; 2. zbog, zato
•    čerpić – preteča cigle, ručno sačinjen, u kalupima od mešavine žutog blata i pleve. Kuće napravljene od čerpića zovu se „čerpićare“ i njima netrebaju leti klima uređaji, već ćebe za pokrivanje da se „ne ozebe“ danju u snu
•    česnica – posni kolač koji se sprema oko Božića od kora, meda, oraja, suvog grožđa i u njega se „sakrije“ vredan metalni novac, srebrnjak, koji pripadne onome ko ga pronađe, a to bude obično radovan – položajnik ili unuče
•    četni ćata – stariji vojnik koji piše „dnevnu zapovest“ , muva se po kancelarijama oficira i grebe se za vanredno odsustvo. Vojnik koji radi u četnom magacinu zove se „magacinski pacov“
•    čečati – dugo i uporno čekati
•    češagija – alatka za čišćenje, odnosno češanje konja i krava kad se vrate iz polja
•    čivinjak – ručna prosta burgija, određenog promera, za bušenje rupa u drvetu
•    čivut, čivuk – 1. jevrej, obično trgovac; 2. Sinonim za tvrdicu, ciciju
•    čik, čiklić – opušak od cigarete
•    čikati – 1. bosti rogovima ili glavom; 2. zadirkivati, nervirati
•    čikmeže, čekmeže – fioka u stolu za držanje pribora za jelo
•    čikov – vrsta barske ribe, dugačka, slična jegulji
•    čikoš – 1. pastir koji čuva konje na ispaši; 2. postoji i prezime Čikoš u Batajnici
•    čilaš – beli konj, može da ima i sive pege
•    čili (o) (a) – okretni, spretni; izčiliti – odjednom se stvoriti
•    čirak – 1. dečak koji učestvuje u bogosluženju; 2. svećnjak; 3. veliki držač za sveće
•    čirke paprikaš – pileći paprikaš
•    čitluk – veće imanje, naročita vrsta spahiluka
•    čkalj – bodljikav korov, sa lepim i medonosnim cvetovima, veoma lekovit, raste po ledinama i divljini. Sve se ređe viđa u prirodi zbog zagađenosti
•    čkiljiti, čkiljnuti – naprezati se pri gledanju, gledati iz opreza, virkati kroz firangu; čkiljati, čkilji– slabo svetleti, loše videti; čkiljav, čkilja – slabovid čovek
•    človiti, učloviti – dubiti na glavi, uspravljati; konji se člove – kada konji stanu na zadnje noge
•    čmičak – izraslina u oku (kobajagi od namigivanja); čmičkav – osoba dosadna koju sve interesuje, pa se kaže: „Dosadan je k`o čmičak !“
•    čobanja-1. drvena posuda, za vodu za piće, leti se nosila na njivu jer duže vreme zadžava svežinu vode; 2. specijalna drvena posuda, sastavni deo opreme kazana za pečenje rakije, u kojoj se povremeno kontroliše jačina i ukus nove rakije
•    čovek, čo`ek- obično odnosi se na muškarca srednjih godina, ali kada udata žena priča o svom mužu, ona kaže: „Moj čovek, otišao je otoič u šumu po drva !”
•    čokanj, čokanje, čokanjica – sredina, patrljak koji ostane nakog krunjenja klipa kukuruza, inače odličan ogrev koji na ma ugreje sobu za pet minuta
•    čorda – stoka koja ide na pašu svakog dana pa se uveče vraća, čordar-čuvar stada koje ide u čordu, slično kao čoban
•    čoha – vrsta kvalitetnog suk(h)na ili štofa
•    čohano – vampir (ciganski), đavo
•    čuknut, ćuknut – blesav, šašav, udaren; čukati – udarati, kuckati; čuka – srce, kao ljudski organ, imati čuku – biti hrabar
•    čukulada – čokolada, nekada je u njoj kakao bio glavni sastojak, bila je tamne boje, dosta tvrđa od današnje i prodavala se na štangle, koje su se lomile i delile deci nedeljom posle ručka da se oslade

 
•    džaba – badava, džabalebariti – lenstvovati, ništa ne raditi
•    džada – 1. put, cesta; 2. komanda za isterivanje nepozvanih „gostiju“: „Ajde, džada ili će da radi budža !“ , ili : „Da sam o`ma vid`o, svi džada !“
•    džaka, džakla, džaklica – papirna kesa, u više veličina za sitnu robu u dućanu preteča današnjih odvratnih najlon kesa što lete po šoru
•    džakati – galamiti, svađati se, potkazivati
•    džambas – 1. konjski trgovac, čovek koji zna oko konja; 2. neustrašiv i hrabar čovek
•    džamiti – dimiti, pušiti, duvaniti; zadžamiti-mnogo i preterano pušiti, i  napuniti punu prostoriju dimom
•    džarati – 1. čačkati, bezobrazno provocirati; 2. raspaljivati vatru džaranjem
•    džaftara – žena svađalica, nezgodne naravi, sve redom ogovara
•    džedžati – dugo stajati na jednom mestu, bezciljno stajanje
•    džibra – 1. otpadni produkt pri pečenju rakije; 2. karakterističan miris često pijanih osoba pogotovo sutradan, izjutra, i za njih se kaže: „ Ala smrdi na džibru, mora da je sinoć dobro krečio  !“
•    dživdžan – domaći vrabac
•    džiglja – visoka i mršava osoba; džigljati – rasti, uvećati; izdžignj`o – izrastao, pa se kaže: „Vidi ti, kumovog derana što je izdžiglj`o ovog proleća jedva sam ga pozn`o !“
•    džilitati se – ritati se, bacakati se, može to raditi i čovek i stoka
•    džidža – sitnica; nemati ni džidže – biti bez para
•    džomba – koren od kuruzovine zajedno sa zemljom, zemljana izbočina na putu, komad tvrde zemlje sa kojom se deca gađaju kad se posvađaju. Kad se džomba raspadne i kola  je pregaze više puta pretvori se leti u finu prašinu
•    džonjanje – 1. svakodnevno stajati na jednom mestu na korzou; 2. spavanje do podne, lenčarenje
•    džorav(a) – mršava osoba oba pola, a može i domaća životinja
•    džulov – isto kao džudža, ali više varoški izraz za priglupog mangupa što zamišlja da je nešto
•    džumle, đumle– zajedno, đuture, kaže se u trgovini na vašaru: „Može za sto dinara, al` daj sve to džumle !“
•    džumruk – carina, državni prelaz
•    džudža – 1. pogrdan naziv za čoveka iz Srbije, ili iz Turske, jer je granica skoro dva veka bila na Savi; 2. prostak, nekulturan čovek
Š
 
•    šaber-1. alatka, trostrana turpija za fino struganje metala; 2. veliki nos
 
•    šajka – Dunavska verzija lakih ratni brodica u doba borbre protiv Turaka, primala je do 40 vojnika, šajkaša, imali su i manje topove u naoružanju i pravili su Turcima grdne probleme u svojim brzim napadima. Opevana u pesmi:  „Sagradiću šajku od suvoga kedra“ , kao i u ovom bećarcu: „Šorom šajke, a Dunavom čeze, teško onom ko se za me veže !?“. (Malo ćaknuto al`tako je u bećarcu zapisano)
•    šajcati – 1. kibicovati, ložiti, šetati; 2. polno opštiti, mangupski izraz
•    šajn – papirna novčanica
•    šalabajzer – vetropir, neozbiljan, nesiguran za ozbiljan posao, nezreo
•    šalov – stari naziv za srp
•    šalter – 1. omanji otvor u hodniku zida opštinske zgrade kroz koji se divani sa službenikom; 2. strujni prekidač na zidu sobe; izrazi: šaltovanje –promena, prebacivanje, prestrojavanje; prešaltovati se – preokrenuti se; ušaltovati se – priključiti se, umuvati se; U politici ima najviše šaltovanja i onomad sam čuo na raskršću: „ Milence, znaš onaj, naš iz šorića, sveca mu njegovog politikanskog, opet se prešaltovao u drugu partiju i zato njemu svaka vlast odgovara i nikad mu ništa ne fali !“
•    šamlica , šamla – vrlo niska hoklica, sa dve široke noge, bez naslona i sa prorezom na sedištu da se lakše prenosi, a koristi se isto kao i hoklica
•    šanžirati, štekovati – uštedeti ili sakriti nešto za crne dane
•    šantav, šanta – 1. čovek koji vuče jednu nogu, ćopav; 2. loše ocene u školi se zovu „šantave“.
•    šapa, šapica – vrsta starih kolača
•    šapurine – vidi čokanj, isto
•    šarage, šaraglje – prednja i zadnja stranica zaprežnih drvenih kola, mogu po potrebi da se skinu ali onda preti opasnost od ispadanja
•    šaranta – gvozdena ograda ćuprije
•    šarati – 1. ići putem levo – desno, bez cilja; 2. ižvrljati kredom ili plajvazom nešto; 3. imati skrivene ljubavne avanture; šarati pogledom – da se što više vidi ( snimati – današnji izraz )
•    šacovati – pažljivo gledati, ocenjivati okom, merkati, birati očima
•    šašoljiti – dodirivati i milovati vrhovima prstiju, vrlo pažljivo i nežno da svi uživaju
•    švajznuti – udariti, mlatnuti sa nečim; schwanz-muški polni organ na nemačkom, pa eto pravog objašnjenja značenja reči švajznuti
•    švandrav – krastav; švandra – krasta
•    švapski sir, sremački sir – samo oceđen mlad sir, rastresit; upotreba je višestruka: 1. maže se na hleb; 2. pravi se „slatka gibanica“ ; 3. prave se i kiflice sa sirom; 4. sa lebom, slaninom i patlidžanom je izvrsno letnje jelo , itd.
•    švester, šveca, švesterka – sestra (nemački), sestra od milja
•    švindler – varalica, prevarant
•    švićka – vrlo tanak prut, savitljiva prava grančica dužine do jednog metra, služi za kažnjavanje male neposlušne dece; švićkati – udarati, po goloj koži, više je kao bolno „peckanje“ , jer ostaju crveni tragovi kao linije ..
•    švigar – vrh biča ili kamdžije, tj. deo koji puca, napravljen od kože; švigarica – mlada devojka, šiparica; švigarac – momčić od 12 – 14 g.
•    švorc-bez novca, dekintiran, švorciran
•    švotati – ismejavati
•    šegrt – 1. mlađi učenik na zanatu; 2. mlađi momak bez ljubavnog iskustva koji ima stariju iskusnu žensku osobu za partnera, može i praktikant
•    šela – sto (romski)
•    šenluk – veselje, slavlje uz pucanje pušaka; šenlučenje – bučna proslava
•    šenut – lud, blesav; sličan izraz skrenut
•    šeput – čvor sa mašnom, koji se lako dreši
•    šerbet, šerbe – vrsta slatkog napitka, kao čaj, od uprženog šećera,prijatnog mirisa, lek za upalu grla
•    šestak – bure od šest akova, a još veće zove se ardov
•    šeša – starija sestra od milja
•    šiba – deblji prut, kao prst, dužine do metra sa kojim se kažnjava, tj. tuče, neposlušno veće dete. Često je imao ime „Mirko“ (!), i stajao je na vidnom mestu u sobi. Kada dete skrivi, kaže mu se mirno: „Ajd`, lepo donesi Mirka !“ , i tada nastaje „preventivno“ plakanje, zapomaganje i obećavanje o „opštoj dobroti“.
•    šibe – uzvik za teranje kerova, ili može: „Ošići !“, sa jako dugo prvo „o“ i dugo oba „i“. Kada se pijan čovek jako bezobrazno ponaša ponekad mu se uputi izraz „Ajd`, šibe !“, u smislu da što pre napusti društvo jer može biti „bijen“. Nije lepo ni sa jedne strane, al` tako je bircuzu.
•    šivecka, šivatka, šitka – igla, kroz njeno okce se protme konac i sa njom šiju poderane stvari. Danas kad otpadne dugme ode se kod kineza i kupi nova jakna !?
•    šijak – 1. prostak; 2. levoruk čovek; 3. pogrdno za doseljenike u 18. i 19. veku iz Vojne krajine-Like, Banije i Korduna; šijački šor – šor u kome pretežno žive Srbi doseljenici iz Hrvatske Vojne krajine, ili kako se tada govorilo Rvatske, a kada se deca međusobno posvađaju prkosili su im: „rvati, rvati“ , ali danas toga više, na sreću, nema
•    šiljeg, šilježe – mlad ovan, mlada ovca do jedne godine starosti
•    šiljiti – 1. terati inat; 2. zafrkavati; 3. zarezati drvenu olovku da piše; šiljokuran – mlad i drčan momak, pomalo bezobrazan
•    šimizet – niski dugi ormarić sa ogledalom kao toaletni sto za dame
•    šindra – daščica za pokrivanje krova, preteča „biber“ crepa
•    šina – kolski metalni obruč kojim je opasan drveni točak
•    šipčiti, žipčiti – dugo i naporno hodati
•    šira – neprevrelo slatko vino, kao sok, rado ga pila deca, sve dok nepočne da „vri“ ili „radi“ jer tada se mogu zdravo opiti i svašta lajati pred starijima
•    šifonjer – veliki orman, dvokrilni, trokrilni ili četvorokrilni u kome se držalo belo rublje i odeća, preteča plakara ali mnogo lepši jer na njemu su stajale tegle slatka i mirišljave dunje.
•    šiša, šiše – 1. tavanica, strop, kaplana; 2. prepust krova preko ivice zida kuće
•    šlajbok, šlajtov, šlajpik – novčanik, kada neko ima pun novčanik  sumljivih para kaže se: „Od šlajboka do bajboka !“ ; Ako je neko celog života gramziv, pa kad umre kaže se: „Stavite sade, pred njegov sanduk šlajtov da se vidi kol`ko ima novaca, trebaće mu !“; Ako je gramziva osoba jako niska, kaže se: „Kad stane na šlajtov biće najvišlji !“
•    šlajer – deo mladine venčanice, veo, prekriva lice do čina venčanja
•    šlajfer – oštrač noževa
•    šlajfna – kravata, poša, bećarac kaže: „Ljubim lolu di se šlajfna veže, lola mene di se mider steže  !“
•    šlampav, šljampav – neuredan, kilav, nespretan, apa-trapa čovek
•    šlauf – 1. gumeno ili plastično crevo za vodu; 2. unutrašnja guma od bicikla ili auta; 3. vazdušni mehur-prsten za neplivače, može se staviti oko struka ili oko ruku
•    šlafrok – pidžama, ustvari to je kućni mantil, iz jednog dela
•    šlingeraj – završetak duge ženske haljine, bogato ukrašen vezom ili naheklanim šarama. Svatovac kaže: „Digni Kajo kraj od šlingeraja, da ga Baja čizmom ne ukalja !“
•    šlicuge, šličuge – klizaljke, prvobitne su se montirale na specijalne i jake cipele gojzerice
•    šloser – mašinbravar
•    šmek – ukus, miris, pogled; šmeker – ženskaroš, kicoš; šmekati – zavodnički gledati i merkati devojke da svi primete; šmekerčina-najveći ženskaroš u kojeg je pola žena iz sela zaljubljeno
•    šnajderm, šnajca, šnajder – krojač, šnajderaj – krojački zanat; šiće – šivenje
•    šne, šnel – ulupano belance za kolače, stavi se malo sirćeta da nepadne
•    šnelcug – brzi voz
•    šnit – šablon od papira po kome se obeležavalo mesto za krojenje
•    šogor – ženine sestre muž, pašenog; šogorica – žena šogora, sestra od žene
•    šojka, sojka – 1. ptica iz porodice vrana, jako lukava, zovu je kreštalica; 2. žena privlačna i na meti mnogih udvarača; 3. čovek benastog izgleda, zagonetnog osmeha  ali lukav i uvek ima neki plan;  jebavati š(s)ojke – lenstvovati, krmeljati, gluvariti;  juriti š(s)ojke – švalerisati se, biti ženskaroš
•    šolje – vrsta kućne obuće, napravljene od starih cipela, kada im se grubo odseče zadnji kraj oko pete, pa se onda mogu „našoljati“
•    šopiti-udariti dlanom šake po licu da se čuje; pa se kaže: „ `Oćeeeš, ćutati više, nemoj da te šopim po usti ”!
•    šor – preteča ulice, šor je „nesretnom evolucijom“ postao ulica, kuće u sremu su ušorene skoro 300 godina, a „uliluličenje“ od nedavno. Sad je jasno zašto je šor jednostavno šor, i ne može biti nikako ulica !. ; šorić – manja, sporedna ulica, sokačić, sokak
•    šorati – 1. piškiti, može i malo levo-desno, ali nema veze sa šorom;  2. pošorati se – potući se sa nekim; 3. šornuti fuzbal-šutnuti fudbal
•    šparkasa – štedna kasica; šparati – štedeti; ušparati – uštedeti
•    špartati – zaoravati plugom prostor između dve brazde; špartati  gradom – obilaziti više mesta, lunjati; špartati na sve strane – imati ljubavne avanture
•    špacirati se – šetati se, špacirung – šetnja
•    špekulacija –  vešto planiranje, kalkulisanje;  špekulant – čovek koji neradi po zakonu i tako dolazi do sumnjivog bogatstva
•    špengler – limar
•    špecije – 1. lekovite materije od raznih sastojaka; 2. dodaci jelu, začini ; špeceraj – prodavnica mešovite robe
•    špicast – šiljat
•    špiclov – osoba oba pola, bez obzira na uzrast, čeka u potaji da neko nešto uradi ili kaže i onda traži grešku ili nedostatak i od toga se duševno hrani. Dok je dete špiclov to je donekle pozitivno, jer to je izraženo zapažanje, ali kada je odrasla osoba špiclov, bolje se kloniti nje, jer je zla, neorginalna, podmukla i kod nje si kao na polaganju ispita Samo gleda neku svoju korist i makar to bila i glupost .
•    špicname(t) – na nemačkom „nadimak“, a ustvari u našoj praksi, „drugo prezime“ koje se nasleđuje preko muških potomaka. Kada se izraz prebaci u množinu dobije se špicnameti, ali onda to slovo „t“ često ostane i u jednini, pa onda izaziva i pravi velike rasprave čak i na šoru na klupi. Nadam se da će sada svi biti zadovoljni ovim objašnjenjem ?!. Imamo mi još i svoje lične nadimke, i oni su  stečeni u našem životu, i ako su uvredljivi bude ljutnje, zezanja i „prkošenja u inat“. Zaključak je da špicname(t) nije isto što i nadimak
•    špitalj – bolnica
•    šprajc, šprajcer-podupirač, oslonac; podšprajs(c)ovati-podupreti
•    špric – 1. mašina, prenosna ručna prskalica sa kojom se prskaju bašte i voćnjaci sa određenim hemijskim preparatima; 2. inekcija; izraz: špricati: 1. prskati; 2. vakcinisati inekcijom
•    špriceraš – osoba koja voli i često pije špricere
•    šre(k) – popreko, dijagonalno, u praksi izgleda ovako: „Njegova kuća je u šre, prema raskršću, od kuma Pere !“ – Sad vam je sigurno jasnije, jel ?!
•    štajerci – rasa konja, veoma krupna koja može mnogo da povuče
•    štanicla – papirnata kesa za kupovinu na merenje rastresitih namirnica u dućanu: šećera, keksa, bonbona, začina, itd.
•    štacija – železnička stanica
•    štafir – devojačka sprema za udaju, štafirung – miraz devojački
•    štafla – gredica preseka 6,5 x 8 cm. na koju se kucaju daske za tarabu
•    štek – rezerva, skrovište, baza; štekovati – čuvati u rezervi, sakriti;  štekara-cicija, štedljiva osoba.
•    šteker – utičnica za električnu struju;
•    štelung – položaj tela, lepo držanje; fajn štelung – lepo držanje, otmen izgled;  štelovanje – doterivanje, ispravljanje
•    štenara – nezagrejana prostorija, hladna soba za spavanje
•    štender – nogare, držač
•    štetovati – raditi sa gubitkom, nemati korist
•    štirk, štirak – smesa dobijena kuvanjem brašna i ponekad se dodavao i šećer. U  poslednju vodu prilikom pranja veša ili miljea ubacivala se određena količina štirka koja je davala krutost i glatkoću suvom vešu; uštirkan čovek – netolerantan, uštognjen ili krutog hoda
•    štica – daščica ili karton sa azbukom po kojoj su deca učila čitati
•    štih – boja u kartama koja nosi ostale boje, glavna i najjača karta, kada se neko pravi važan onda se kaže: „On zamišlja kao da je neki štih !“
•    što`god – nešto, bilo šta
•    štražmeštar – čuvar, portir, stražar
•    štranjga, štranjka-debeli kudeljni konopac, deo pribora za zapregu, pomoću njega konj vuče drvena kola; štrajnjgov-1. zelenaš, kamataš, radi na crno za procenat; 2. davež, dosada
•    štrap, štrapac –  duže hodanje, naporno hodanje
•    štrafta – linija (uopšte), crta; 1. linija pri vrhu zida kojom se odvaja izmolovani (okrečeni) zid od plafona; 2. deo ulice uobičajen za šetnju, korzo; 3. bežanija, tutavela
•    štreka – željeznička pruga
•    štrik, šnjur– tanji kudeljni konopac za prostiranje-pružanje veša, vezivanje manjeg tereta, paketa itd.
•    štrikov – vuneni džemper na raskopčavanje, sa dva džepića, ukrašen prigodnim šarama, nekada bio obavezna garderoba Sremaca
•    štringla – pakovanje vunice za štrikanje: mala od 50 gr. i veća od 100 gr.
•    štrinfle, štranfle – ženske čarape, isključivo pamučne. U bećarcu to izgleda ovako: „Bele štrimfle za paradu nosim, a crvenim momcima prkosim !“
•    štroka – prljavština, fleka, repa, ako se dete dere prilikom kupanja kaže se: „Ćuti da ti oribam štroku, pa ću ti kupiti sladoled sutra na raskršću !“
•    štrudla –uvijeno kiselo testo, kao vekna, napunjeno: sirom, orasima, rogačem ili posebno makom. Ako je sa makom nemojte se posle smejati !?. Bećarac kaže: „Neko voli trčati sokakom, a sremac vole štrudlu smakom !“. Kada se jede štrudla sa rogačem kaže se i štrudla s` roštiljem (?) . Neobično ali tako je !
•    štruks – jaka i topla tkanina za šivenje odela i čakšira
•    štrumfle – gumena okrugla traka za držanje ženski čarapa iznad kolena
•    štrucnuti, štruc – odskočiti, kad kola naiđu na busen ili džombu na putu
•    štula – noga, može i drvena proteza za nogu
•    štura – beži, bekstvo ; uhvatiti šturu – pobeći
•    šturm – juriš
•    šuv – mera za dužinu, 12 cola
•    šumider, šuminder – beznačajan čovek, tunjav, bez mišljenja
•    šunegla – specijalni ekser za cipele
•    šuntav – blesav na svoj način, neodređen, nedefinisan;
•    šuster – 1. zanatlija obućar, cipelar; 2. onaj ko izgubi u kartanju sa „nulom”; šusterski – provesti se loše uopšte, totalno pobeđen u kartanju.
•    šut – bez rogova, ne rogat; izreka kaže: „Nemože šut sa rogatim !“ – znači nemoj se sukobljavati sa: državom, jačim i moćnijim od tebe(sebe)
•    šutnut – 1. šutnut u glavu – blesav; 2. šutnuti loptu nogom  - udariti; 3. šutnuti iz društva, firme, ekipe – izbaciti; 4. izšutirati ga svojski – izprebijati
•    šućmurast – čovek neodređen, nezgodan, zapleten na svoju ruku
•    šuftikla, šnuftikla – maramica platnena, koja se opere kada se zabrlja, a ova papirnata današnja može se naći po trotoarima, raskršću i parku sa svim svojim obojenim „sadržajima“ kao izložba naše sramote i gluposti
•    šuc-muc ! tuc – muc ! – besmislice kada neko nije siguran, neće da prizna krivnju  ili đak kad nezna odgovor, pa dugo i pokunjeno ćuti, onda mu nastavnik kaže: „Ajd`  bekni (gukni) nešto, pa makar tuc-muc da znamo dal`imaš bar jezik !?“.
•    šuša – ništak, podlac, gad; izraz: „K`o poslednja šuša“ – veliko đubre od čoveka
•    šušljiv – psihički nestabilna ličnot, nedokucan
•    šušumiga – luckasta osoba, neozbiljna ali dobroćudna
•    šćapiti, ščapiti – oteti, uzeti iznenada
•    šćućuriti se – skupiti se, smanjiti se.

Što nevolem ovu poslednju reč, jer kak`i bi` ja ondak bio Sremac da se šćićurim i ne lajem !? E, baš neću pa makar mi kaz`li da sam zagula. Eto, i šta mi možeš ! Ajd` uzdravlje braćin moj !

NIJE KRAJ

(Ako, Bog da zdravlja, biće toga još !)

Ovaj „ Sremski slovar “ ima široku primenu :

  1. kao „podsetnik“ za starije Sremce ,
  2. kao „pomagalo“ za mlađe Sremce ,
  3. kao „rečnik“ za novo pridošle „Sremce“ ,
  4. kao „riznica podataka“ budućim mladim sremskim piscima ,
  5. kao “razbibriga“ za vraćanje osmeha i uspomena na minulo doba .

Posao nije završen jer ima još reči i izraza koji nisu zabeleženi i čekaju u nekom budžaku, da ih zapišemo i predstavimo u najlepšem svetlu. Smatram da je na neki način otvoren konkurs, pa izvolite pošaljite vaša saznanja ili primedbe koje ću rado pridodati i još više obogatiti konačan sadržaj.

Lepota jednog jezika se ogleda u mnoštvu izraza i reči, pa bile one arhaične i gramatički pomalo neispravne, ali svaki kraj ima svoj govor i svoje reči i normalno je da su nama, starosedeocima najlepše i zato ne dozvolimo da se zaborave.

Nije ovo sadašnje vreme zaslužilo da se odreknemo, ili ne daj Bože stidimo, svojih uspomena, predaka i govora, zarad ovog čudnog amerikanizovanog instant jezika koji pravi više štete nego koristi. Ipak, jednog dana u budućnosti i on će biti u muzeju starih reči i zaboravljenih izraza koje će neki Sremac, sa «setom», da zabeleži: in, aut, bekstejdž, jes, nau, luk, bejbi, hepi, siti, trend, fensi, mega, giga, tviter, feis, buk, brend, pink, itd., ali uz neizbežno prilagođavanje našem jeziku i dobijanja ponekad i novog značenja .

Ove reči, izraze i fraze pronašao sam u knjigama kod gore pomenutih autora, pamteći stare divane, družeći se sa komšijama, rođacima i prijateljima i zapisivajući njihova kazivanja, ali i koristeći razne internet sajtove gde ljudi slični meni pokušavaju da sačuvaju lokalni jezik od zaborava.

Ovom prilikom zahvaljujem se mnogima, a pre svega dobronamernim osobama, komšijama i rođacima koji su mi svojim primedbama i objašnjenjima značajno pomogli .

1. Postavljeno Januara 2012. god.
2. Dopunjeno februara 2012. god.
3. Dopunjeno i izmenjeno aprila 2012. god.
4. Dopunjeno,izmenjeno i usklađeno sa knjigom, marta 2013.g.

Grgurevci

 

Seosko turističko domaćinstvo TV WiFi

 
◄◄
►►
decembar 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Grgurevci

Fond Turistički klaster Srem

Zvanicna prezentacija grada Sremska Mitrovica

Nacionalna sluzba za zaposljavanje

Vlada APV

Master plan održivog razvoja Fruške Gore

Master plan odrzivog razvoja Fruske Gore

Knjiga utisaka

bdrxbwn
2017-12-05, 14:30
YbuvQ1 szqqvfagjpeh, [url=http://gdiaeutabjpy.com/]gdiaeutabjpy[/url], [link=http://clyvjcrikvws.com/]clyvjcrikvws[/link], http://ebcizopqurqr.com/
Sremica
2013-08-26, 16:01
Predivan ambijent, koiji me je na trenutak vratio u detinjstvo.
logo footer Izrada sajta Informatics Business Solutions - Sva prava zadrzana