Sunčano

29°C

Grgurevci

Sunčano

Vlažnost: 48%

Vetar: 3.22 km/h

  • 31 Avg 2015

    Sunčano 36°C 18°C

  • 1 Sep 2015

    Sunčano 36°C 18°C

5kazanjeGrgurevce ćete poznati još iz daleka po crkvenom tornju, svi okolo su ćoškasti a jedino se grgurevački okruglo beli. Ni majku Angelinu nije teško poznati.

Ostala je jedina od svojih, među najstarijima je u Grgurevcima, tu je i rođena dvadesetdruge. Imala je jednog brata i četiri sestre, peto žensko u kući, kaže da joj se ni matera nije obradovala. Ni majka Angelina se odavno ne raduje, od rata ne skida crninu i ne ide tamo gde je veselje. Drugima to ne brani, ali se toga kloni. Pusti u svoju kuću i mladost i pesmu, goste ne odbija, al’ žalost od sebe ne tera.

Kad su Nemci okupirali Grgurevce, divani mi majka Angelina, bilo je partizana okolo po šumama. Bili su malko slobodniji, dolazili su u selo, naprave navek neki cirkus, onako sremački, iz i inata i otpora prema okupatoru. Upadnu Nemci jedno jutro u selo, isteraju sve na sokak i muške oteraju u centar sela. Niko nije ni mislio da se više neće vratiti u svoju avliju. Ostali mušku zauvek na kraju sela, žene ostadoše same, s decom, zemljom, kućom, marvom, konjima i alatima. Žalost može i da pričeka, al’ posao ne. Jesti i živeti se mora, makar na silu i u inat.

Angelinin otac je služio u Kraljevskoj gardi u Beogradu, jašio je konja, bio je naočit, pismen, pametan i mnoge je nauke znao. Lečio je po selu bolje od svakog veterinara. Život ga je naučio da gleda u budućnost, da sluti zlo i da se bori za dobro. Pregrmeo je Prvi svetski rat, malo je o njemu deci pričao, ali ih je sve naučio da rade i muške i ženske poslove. Nikad se ne zna šta će kome u životu da zatreba. I njegovo ime je na kamenu, tamo gde piše ko sve fali u Grgurevcima, posle onog dana.

Majka Angelina je posle toga svim ženama okolo otkivala kosu, naučio je otac kako se to radi. Jest da je to muški i alat i posao, jest da je Angelina bila šesto dete u kući, peta ćerka, al’ otac ko da je znao šta ih kroz život čeka. I kamaru je denula ko prava, iako joj je do metera falilo više od pedeset kila.

Kad je došla obnova, četiri kuće su napravili, sve goru od gore su dobijali, al’ vredne ruke ne mare, malo po malo, skućili se. Angelina se udala, život ide dalje. Ni udaja nije lako išla. Nije dala mladoženjama ni da je pogledaju, preko trećih komšija su stizale ponude za udaju, sve dok nije došao onaj pravi, vredan, pošten i spreman da se muči i kuluči zajedno s njom. Imali su i vinograd, šest hiljada čokoti na kolje, niko slađe grožđe imo nije. Kad ga oberu za pijacu, Angelina ne spava celu noć. Uzme makaze pa secka onaj nedostiž, da svako puce bude ko za izložbu. Svi se čudili kako im tako rodi samo zdravo i lepo grožđe, ni jednu falinku nije imalo. Kako onda da ga i ne proda prva i kako da je ne fale mušterije.

Imala je strica koji je živeo, kako mi je rekla, „raskalašno i mazno“. Pitao sam i za prevod: „To su oni što ne vole da rade, tero je fijaker, nije volo zemlju. Kad je deda umro, prodo je stric svoj deo kapitala i otišo da živi u Beograd“. Kod njega je i majka Angelina dala ćerku, da uči školu. Radila joj posle ćerka na VMA, sve do penzije. Vratila se sad u Grgurevce, muž joj je još uvek u tom Beogradu, al’ će možda i on shvatiti di je lepše pa će celu nedelju provoditi u Sremu.

Rešili sad Grgurevčani i Angelinina ćerka da naprave etno selo „Majka Angelina“ i da se bave turizmom. Od vinograda leba nema, zemlja i rodi i ne rodi, marve i bude i ne bude, od paorluka više leba nema, džaba žuljevi na rukama. Turizam je spas. Gunđa malko majka Angelina što su joj iz kačare izneli zamrzivač i što sad tu stoji neki štafir, ko za izložbu namešten. Ćerkin krevetac stoji namešten ko da ne znaju da je već penzionerka, stare slike kad je u zabavište i na Vrbicu išla stoje zakucane na moleraju. Centar za turizam je u podrumu, ko što su kadgod bile baze, kad je bio rat. Tamo će da ratuju protiv čvaraka, kobasica, šunki, turšije, kolača na kurzovinu, gužvara, listića, punih buradi i opletenih balona i opet će pobediti partizani. I svirce imaju, Karika, Sava, Pera i još dvojica-trojica iz komšiluka su navek spremni za borbu, prsa u prsa s turistima. Ne daju se Sremci, samo što ne kažu: Dođite (ako smete). Gostoprimstvu, pesmi, veselju, vinu i tanjirima nikad kraja.

Majka Angelina je rođena početkom januara, dvadesetdruge. Po priči, dosta joj je života i patnje, tuguje što je sve svoje nadživela, ostala je sama, da pamti i da turistima priča svoj život i sremačku muku. I onu u ratu i ovu u miru. Sremcima je najteže da iz podruma izađu. Najstrmije stepenice na svetu su u sremačkim podrumima, biće to velika turistička atrakcija. Silazi se lagano i oprezno, bure se tuda lako spušta a za izlazak niko i nemari, pola njih se ni ne sećaju kako izađu a dugu polovinu baš briga posle svega što ima dole. Majka Angelina ne pije, u životu nije popila ni čašicu za nečiju dušu, cigare ne troši, slabo jede modernu hranu, voli kad sama spremi, onako kako je od matere i babe naučila. Ne zamera nikom, ni stepenicama. Sama siđe i izađe iz podruma, sama kreči, kuću održava, sprema i namiriva kerove. Marvu i konje ne drži odavno, za to ipak treba više mladosti. Za turizam izgleda da godine nisu greda.

Pre neki dan smo kod majke Angeline pravili generalnu probu, kako će to biti kad navale turisti. Skupili se iz komšiluka, došli i svirci, jedni su bili turisti, drugi kibiceri i sudije, majka Angelina je bila domaćin i kustos, a ćerka, odrasla i školovana u Beogradu, posmatrala nas je iz prikrajka. Probala je malko da nam objasni šta je šta i ko je ko, šta je etno i di je ko šta metno. Onda je odustala kad smo kazali da nismo iz Beograda, da nismo ni turisti i da ne moraju ni da pale svetlo u podrumu, snašli bi se mi i mraku.

Kad spomenuh mrak, setih se bioskopa. Kao da sam tu priču iz Grgurevaca već jedared video i na filmu, igrala je i njihova Sremica, Mira Banjac. Snimali su taj film davno, tamo gde se Bojana u Jadran uliva. Možda mi se samo učinilo, davno beše kad sam taj film gledao.

Grgurevčani gledaju niz sokak, šuška se po selu da dolaze Švabe.

Oprezni su da ih ne iznenade, svirci su spremni, astal postavljen, baloni puni, slavine udarene u burad, samo nek dođu, biće deviza od turizma.

Jedini problem će možda biti slikanje. Majka Angelina neće da je slikaju fotoaparatom. Ni venčanu sliku nema, druga joj ne treba a prošlost ne može da preokrene. Da je po njenom, nikad ona ne bi ženama otkivala kose, to je muški poso. Zna se ko kosi a ko vodu nosi. Jedino se još ne zna šta nosi turizam, al’ su Sremci i na to spremni.



Autor: Bora Otić

Grgurevci

 
 

Seosko turističko domaćinstvo TV WiFi

 
◄◄
►►
decembar 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Grgurevci

Fond Turistički klaster Srem

Zvanicna prezentacija grada Sremska Mitrovica

Nacionalna sluzba za zaposljavanje

Vlada APV

Master plan održivog razvoja Fruške Gore

Master plan odrzivog razvoja Fruske Gore

Knjiga utisaka

Sremica
2013-08-26, 16:01
Predivan ambijent, koiji me je na trenutak vratio u detinjstvo.
bdrxbwn
2017-12-05, 14:30
YbuvQ1 szqqvfagjpeh, [url=http://gdiaeutabjpy.com/]gdiaeutabjpy[/url], [link=http://clyvjcrikvws.com/]clyvjcrikvws[/link], http://ebcizopqurqr.com/
logo footer Izrada sajta Informatics Business Solutions - Sva prava zadrzana