Dešavanja

Milkina kuća za uživanje

Autor: Miomir Filipović
Politika Online, četvrtak, 21.05.2015. u 22:00

Untitled-1

Da penzionisanje ne znači prestanak radnih aktivnosti, svedoči Milka Petković Bjelica, nekada finansijska službenica VMA u Beogradu. Umesto bagatelne prodaje imovine, što uglavnom čine naslednici, Milka je u rodnom selu Grgurevci, ispod Fruške gore, počela da se bavi seoskim turizmom.

U dogovoru sa mužem Ivanom, visokim oficirom u penziji, Milka je vratila sjaj stare sremačke kuće sa velikim sobama do ulice, gongom, srednjom sobom, kuhinjom i, ispod cele kuće, vinskim podrumom. Ispred čardaka je uredila trem za prijem više desetina gostiju, a nekadašnju staju za krupnu stoku preuredila je za izložbeni prostor umetnika.

U planu je da izgradi pozornicu za kulturne programe. U njeno cvetno dvorište i kuću okićenu ručnim radovima i predmetima koji su se nekada koristili u radu na seoskim imanjima, sad dolaze privrednici, sportske ekipe, đačke ekskurzije, sremski vinari, a u poslednje vreme neki slave i pola veka mature.

Milka je sa ženama iz sela osnovala Udruženje ljubitelja seoskih običaja „Majka Angelina”, koje nastupa na kulturnim i turističkim manifestacijama (gde god ih pozovu), pokazujući umešnost u spravljanju hrane, ručnih radova i ljubaznost u dočeku gostiju.

– Кod mene gosti imaju priliku da uživaju u starim sremačkim običajima, sa jakom i obilnom domaćom hranom, uz obaveznu supu sa domaćim rezancima, puno raznovrsnog mesa i vinima koja spravljaju fruškogorski vinogradari. Naravno, tu su i tamburaši – govori nam sa osmehom Milka.

Njan projekat o razvoju seoskog turizma ušao je u master-plan lokalne samouprave u Sremskoj Mitrovici, koja joj je i znatno pomogla da uredi dvorište i „osveži” kuću i pomoćne zgrade.

Untitled-1

Fruška gora, nekadašnje ostrvo Panonskog mora, pripada ostrvskim, starim gromadnim planinama. Pružajući se u pravcu zapad–istok, dužine oko 80 kilometara i širine 15 kilometara, sa najvišim vrhom od 539 metara – Crvenim čotom, Fruška gora predstavlja dominantnu orografsku celinu Panonske nizije. Fruškogorski planinski venac s istoka i severa ograničavaju aluvijalne ravni Save i Dunava, a sa juga i zapada sremske lesne zaravni.

Rimljani su je nazivali Alma Mons, što znači „plodna gora”, a današnji naziv potiče od starog slovenskog etnonima Frug, sinonima za Franke, što imenu daje značenje „planina Franaka”. Zbog burne geološke prošlosti, pravoj riznici fosilne flore i faune u svojim sedimentima, mnogobrojnim retkim predstavnicima biljnog i životinjskog sveta koji obitavaju na ovom području, kao i neprocenjivoj kulturno-istorijskoj baštini, Fruška gora je još 1960. proglašena nacionalnim parkom prirode.