Običaji

Jesenja zimnica

Ukusi i mirisi davnog vremena

Untitled-1

Spremanje zimnica je u punom jeku jer je ponuda povrća vrlo raskošna. Onima koji se opredeljuju za domaće kao najzdravije, a verovatno i najjeftinije rešenje, nudimo korisne recepte za spremanje ukusnih salata.

Domaći ajvar

POTREBNO JE
8 kg paprika, 0,4 dl ulja, so

PRIPREMA
Paprike ispecite, oljuštite, očistite od semenki i peteljki, pa ostavite da se preko noći ocede. Sutradan ih sameljite, posolite i stavite da se prže na zagrejanom ulju. Ajvar neprestano mešajte dok sva tečnost ne uvri. Potom ga razlijte u vrele tegle, stavite u toplu rernu na desetak minuta, a onda rernu isključite i ostavite tegle da u njoj prenoće. Sutra zalijte svaku teglu s nekoliko kašika vrelog ulja i čvrsto zatvorite.

ajvar-2

Slagane paprike

POTREBNO JE
3 kg mesnatih babura, 3 kg kupusa, kesica bibera u zrnu, 100 g soli, 0,5 l vode, 0,5 l sirćeta

PRIPREMA
Papriku operite i isecite na deblje rezance, a kupus iseckajte što sitnije. U tegle naizmenično ređajte paprike i kupus, a između svakog reda stavite nekoliko zrna bibera. Od vode, sirćeta i soli skuvajte presolac, ohladite ga i njime prelijte povrće. Tegle zatvorite celofanom, a posle nekoliko dana proverite da povrće nije upilo presolac. Ako je potrebno, skuvajte novi i opet prelijte.

Fileti_paprike

Šarena salata

POTREBNO JE
1 kg krastavčića, 1 kg šargarepe, 1/2 kg zelenog paradajza, 1/2 kg zelenih paprika, 1 kg karfiola,
1 kg kupusa, 750 ml alkoholnog sirćeta, 250 gr šećera, 150 g soli, 250 ml vode, 1/2 l ulja i 1 kesica bibera u zrnu

PRIPREMA
Dobro operitekrastavcice, paradjaz i paprike. Šargarepu dobro očistite i iseckajte na kolutiće. U veliku serpu prvo stavite iseckanu šargarepu, pa seckajte krastavcice takodje na kolutiće i stavite ih iznad šargarepe u serpi. Onda stavite seckanu papriku, pa paradajz. Karfiol očistite i razdelite na sitne cvetiće, ali im drškice isecite. I karfiol stavite u šerpu iznad paradajza. Kupus sitno narendajte i stavite ga iznad karfiola.
Stavite na vatru da se prokuvaju sirće, voda, šećer, so, ulje i biber.Kad provri stavite u šerpu gdje je povrće. Ostavite da stoji 15 min poklopljeno. Istresite marinadu tj vodu u kojoj se kuvalo iz šerpe , al polako da ne izručite i povrće.
Vratite marinadu da kuvate i kad ponovo provri, opet istresite odozgo na povrće .Isto treba da stoji 15 min i opet se izruči marinada i po treći put prokuva, i povrće popari.
Kad i treći put to uradite, poklopite šerpu i ostavite da stoji preko noći, ili bar dok se ne ohladi.
Ujutru, salatu promešate u serpi i punite tegle, koje ne zatvarate do uveče, jer čekate, da vidite dal je potrebno da se stavi još marinade. Onda zatvorite tegle.

32241-mesanasarenasalata_zoom

Kiseli krastavčići

POTREBNO JE
5 kg krastavčića, 2 veće glavice crnog luka, 1 glavica belog luka, 1 kesica bibera u zrnu, 3 lovorova lista, malo mirođije, 3 l vode, 7 kašika soli, 50 ml esencije, 1 kesica konzervansa i 1 kesica vinobrana

PRIPRPEMA
Crni luk isečen na krupne režnjeve, beli luk očišćen na češnjeve, biber, lovorov list i malo mirođije, staviti u vodu da provri. Kad provri, skloniti sa vatre, dodati so, esenciju, konzervans i vinobran. Sve dobro izmešati.
Procediti kroz cediljku za supu i preliti krastavčiće. Poklopiti ili pokriti i ostaviti ih do sutra, kada ćete otprilike u isto vreme da ih stavljate u tegle. Nalivati tegle tečnošću u kojoj su bili krastavci. Neka vas ne brine sto nisu svi promenili boju, to će se vrlo brzo desiti. Ovako pripremljeni krastavčići mogu da traju duže od jedne godine.

kiseli-krastavci1

Cvekla

POTREBNO JE
3 kg cvekle, 2,5 l vode, 120 g šećera, 80 g soli, 0,5 dcl sirćeta, mala kafena šoljica rendanog rena

PRIPREMA
Cveklu skuvajte, oljuštiti i iseći. Prokuvati vodu, sirće, so i šećer i preliti preko cvekle. Ostaviti da se potpuno ohladi. Dodati narendani ren i promešajte. Puniti tegle. Zatvoriti i sačuvati na hladnom. Važno je da zatvarači od tegli budu celi da cvekla ne bi potamnela.

21422_cvekla_ls
Untitled-1

Fruška gora, nekadašnje ostrvo Panonskog mora, pripada ostrvskim, starim gromadnim planinama. Pružajući se u pravcu zapad–istok, dužine oko 80 kilometara i širine 15 kilometara, sa najvišim vrhom od 539 metara – Crvenim čotom, Fruška gora predstavlja dominantnu orografsku celinu Panonske nizije. Fruškogorski planinski venac s istoka i severa ograničavaju aluvijalne ravni Save i Dunava, a sa juga i zapada sremske lesne zaravni.

Rimljani su je nazivali Alma Mons, što znači „plodna gora”, a današnji naziv potiče od starog slovenskog etnonima Frug, sinonima za Franke, što imenu daje značenje „planina Franaka”. Zbog burne geološke prošlosti, pravoj riznici fosilne flore i faune u svojim sedimentima, mnogobrojnim retkim predstavnicima biljnog i životinjskog sveta koji obitavaju na ovom području, kao i neprocenjivoj kulturno-istorijskoj baštini, Fruška gora je još 1960. proglašena nacionalnim parkom prirode.