Dešavanja

Treća likovna kolonija

Ukusi i mirisi davnog vremena

Untitled-1

Dana 10-12 novembra 2013 u Etno kući Majka Angelina održana je treća likovna kolonija koju je predvodio profesor Petar Gajić sa svojim učenicima, akademskim slikarima Goran Bujišić, Nemanja Jovičić, Dragana Đurđević. Veliku pažnju kao i inspiraciju doživeli su i našli u tematici seoskog domaćinstva, podsetili se na duh prošlog vremena kada su nekada kao deca odlazili kod svojih baka i predaka. Bio je to dan za lepo druženje sa meštanima ovog divnog sela na južnim obroncima Fruške Gore koje treba doći, posetiti i videti. Prijateljstvo je na delu.

Ovu manifestaciju propratili su lokalni mediji koji su se uverili u istinitost priče sa slikarima, pesnicima, muzičarima, poljoprivrednim proizvođačima. Vreme je proteklo u prijatnoj atmosveri, a sa fudbalskog igrališta, gde je održana utakmica između seoskog kluba i organa lokalne samouprave pozvan je i zamenik gradonačelnika gospodin Tomislav Janković.

U sklopu manifestacije održano je i pesničko veče, koje je otvorila savetnik za kulturu, obrazovanje i sport Mirjana Marković.Tom prilikom prisustvovali su pesnici, književne zajednice grada Sremske Mitrovice. Lirski ton i poeziju iz života seoske duše uveličale su i meštanke Danica Paunović, samonikli dar prirode i Ljiljana Sanadrović koje su prve stihove promovisale u Etno kući Majka Angelina. Za njih je urađena priprema za štampu i na putu su da izdaju svoje knjige. Iste večeri je promovisana mlada pesnikinja Nada Malešević nežnog, tananog, prefinjenog naslova njene knjige “Dan jednog leptira”.

Uspostavljena je ekološka saradnja koju je predvodio koordinator Master ek. nauka Marko Cvijanović koji je održao seminar sa udruženjem stočara našeg sela. Svi učesnici seminara uzeli su aktivno učešće u interakciji koju je upotpunio sam ambijent etno podruma Majke Angeline.

Da su Sremci od vajkada poznati po gostoprimstvu i veselju uvek ima razloga da se uz vino i tamburaše i lepo druženje upriliči svaki događaj.

Untitled-1

Fruška gora, nekadašnje ostrvo Panonskog mora, pripada ostrvskim, starim gromadnim planinama. Pružajući se u pravcu zapad–istok, dužine oko 80 kilometara i širine 15 kilometara, sa najvišim vrhom od 539 metara – Crvenim čotom, Fruška gora predstavlja dominantnu orografsku celinu Panonske nizije. Fruškogorski planinski venac s istoka i severa ograničavaju aluvijalne ravni Save i Dunava, a sa juga i zapada sremske lesne zaravni.

Rimljani su je nazivali Alma Mons, što znači „plodna gora”, a današnji naziv potiče od starog slovenskog etnonima Frug, sinonima za Franke, što imenu daje značenje „planina Franaka”. Zbog burne geološke prošlosti, pravoj riznici fosilne flore i faune u svojim sedimentima, mnogobrojnim retkim predstavnicima biljnog i životinjskog sveta koji obitavaju na ovom području, kao i neprocenjivoj kulturno-istorijskoj baštini, Fruška gora je još 1960. proglašena nacionalnim parkom prirode.