Običaji

Pesme o Sremcima i Sremicama

Ukusi i mirisi davnog vremena

Untitled-1

Pesma o Sremicama

Tekst: Dušan Živančević

Sremica plava riđa, ili’ crna
Jezika oštra – pardona nema
Vredna k’o mrav – hitra k’o srna
Temelj je kuće i temelj Srema!

I kada plevi u bašti travu
I kada kopa i sklanja vreže
I kada maramom zabradi glavu
I kada kecelju na šeput veže…
I kada kokoške sa metlom tera
I kada s’ bezdana abrove nosi
I kada prevrši svaka joj mera
I kada celom šoru prkosi…

I kada muze i siri mleko
I kada mužu i svekru opanke maže
I kad’ je žulja šta je ko rek’o
I kada u jedu svašta kaže…

Sremica plava, riđa il’ crna
Jezika oštra – pardona nema
Vredna k’o mrav – hitra k’o srna
Temelj je kuće i temelj Srema!

I kada sama gonak moluje
I kada čisti od guvna do šora
I kad’ je vesela i kada boluje
I kada spominje sveca i stvora…

I kada pravi sa sirom taške
I kada rasteže gužvaru s’ makom
I kada kuću okrene ’natraške
I kada ljuta odbrusi svakom…
I kada je doktorka kad’ dušom leči
I kad je profesor kad’ srcem uči
I kada greši – nikad’ ne kleči
I kada sa mužem muku muči…

Sremica plava, riđa il’ crna
Jezika oštra – pardona nema
Vredna k’o mrav – hitra k’o srna
Temelj je kuće i temelj Srema!

I kad’ je majka sve radi čeda
I kad’ je snaja hrabra i smela
I kad’ je svekrva oštro zapoveda
I kad’ je „žena”– neukrotiva i vrela…
I kada „trepetljiku” za svadbu sprema
I kada u crkvu nedeljom kroči
I kada joj mnogo toga fali i nema
Uvek je gorda i praznik za oči…

I kad’ se dotera da pamet stane
I kada kose rasplete guste
I kad’ te očeše – Sunce ti grane
I kad’ ti probudi sve želje puste…
I kad’ se za njom okrene svako
I kada neko nešto pokuša
I kada misli da sve joj lako
njoj ponos ne da, ne da joj duša.

Sremica plava, riđa il’ crna
Jezika oštra – pardona nema
Vredna k’o mrav – hitra k’o srna

Temelj je kuće i temelj Srema!

Pesma o Sremcima

Tekst: Dušan Živančević

Sremac je Sremac iz vinskog il’ svinjskog
Ali odvajkad – posebna fela!

I kad se ljuti i kada peva
I kada u gonak evenke kači
I kad’ ga bode u fusekli pleva
I kada pukne lampov na drljači…
I kada zakošar uzicom veže
I švigar na kandžiji kad se ofuca
I kad’ grunjak pocepan steže
I kad se satljikom s’ šogorom kuca…

Sremac je Sremac iz vinskog il’ svinjskog
Ali odvajkad – posebna fela!

I kad u fijaker upregne ždrepce
I kada nove sersane stavi
I kada slavi i psuje svece
I šešir kada nakrivi na glavi…
I kada komšinici čerupa petla
I kada fenjerom tumara mrakom
I kada ljut upali sva svetla
I traži u ponoć rezance s’ makom…

Sremac je Sremac iz vinskog il’ svinjskog
Ali odvajkad – posebna fela!

I kada leti sedi u šoru
I kad se za crkvu svečano obuče
I kada prasice lju?i u oboru
I kada malo više povuče…
I kad bez slanine ni do kuma
I kada u bircuz na jednu svrati
I kada cilja sredinu druma
I kad ga birtaš do kuće prati…

Sremac je Sremac iz vinskog il’ svinjskog
Ali odvajkad – posebna fela!

I kad mu basamak pred okom beži
I kad zimi na “anjcu” gubi
I kad je marod – kad leži
I od rasola trnu mu zubi…
I kada tesnom kožom zaklokoće
I kada britvu isuče u trenu
I kada neće što i sam hoće
I kada dušu prostre po Sremu…

Sremac je Sremac iz vinskog il’ svinjskog
Ali odvajkad – posebna fela!

I kad je pitom k’o Fruška Gora
I kad mu ni do čeg’ nije stalo
I kad blista k’o Obedska zora
I kad je zaguljen ponekad malo…
I kada u podrumu vino otače
I kada s’ pulonom svinje tera
I kad se krepi iz nategače
I kad se zimi krišom švalera…

Sremac je Sremac iz vinskog il’ svinjskog
Ali odvajkad – posebna fela!

I kada študira visoke škole
I kada na njivi ore il’ kopa
I kada zakera – i kada vole
I kada ogrne odeždu popa…
I kada ode od kuće daleko
I kada reklju i štrikov svuče
I kada Srem mu opsuje neko
I kad se desi da se potuče…

Sremac je Sremac iz vinskog il’ svinjskog
Ali odvajkad – posebna fela!

Untitled-1

Fruška gora, nekadašnje ostrvo Panonskog mora, pripada ostrvskim, starim gromadnim planinama. Pružajući se u pravcu zapad–istok, dužine oko 80 kilometara i širine 15 kilometara, sa najvišim vrhom od 539 metara – Crvenim čotom, Fruška gora predstavlja dominantnu orografsku celinu Panonske nizije. Fruškogorski planinski venac s istoka i severa ograničavaju aluvijalne ravni Save i Dunava, a sa juga i zapada sremske lesne zaravni.

Rimljani su je nazivali Alma Mons, što znači „plodna gora”, a današnji naziv potiče od starog slovenskog etnonima Frug, sinonima za Franke, što imenu daje značenje „planina Franaka”. Zbog burne geološke prošlosti, pravoj riznici fosilne flore i faune u svojim sedimentima, mnogobrojnim retkim predstavnicima biljnog i životinjskog sveta koji obitavaju na ovom području, kao i neprocenjivoj kulturno-istorijskoj baštini, Fruška gora je još 1960. proglašena nacionalnim parkom prirode.